Sve više stranih filmova i serija snima se u Srbiji: Na svaki uloženi evro, država dobija 4, 5

Stručnjaci smatraju da ovo nije ni mehur, ni bum već trajna promena

Predstavnici Srpske filmske asocijacije (Film in Serbia) su održali susret sa medijima u hotelu Hilton u Beogradu gde je predstavljena detaljna analiza ekonomskih efekata i efikasnost podsticaja za strane i domaće audio i video produkcije.

Tema sastanka bila je vezana za sve veću prisutnost inostranih filmskih i televizijskih produkcija u Srbiji koja nudi mnoge pogodnosti za realizaciju svojih visokobudžetnih projekata.

Preporučujemo

Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu je kroz detaljna istraživanja pripremio napisani projekat pod nazivom "Analiza ekonomskih efekata sektora audiovizuelne produkcije i efikasnost podsticaja za proizvodnju audiovizuelnih sadržaja u Republici Srbiji za 2020. i 2021.godinu", a naručilac je upravo Srpska filmska asocijacija.

Na konferenciji dr Igor Kovačević, kao vođa projekta (Ekonomski fakultet u Beogradu), otkrio je da godišnje strane filmske ekipe beleže 14 000 noćenja po beogradskim i srpskim hotelima, što donosi državi zaradu od milion i po evra samo za te usluge ugostiteljstva.

- Država Srbija daje vetar u leđa za promociju Srbije u svetskim okvirima za realizaciju mnogih stranih reklama, TV serija, filmova, za elemente post-produkcije kod nas. Time je povećana prisutnost strane produkcije u Srbiji i takođe je iznenada došlo i do znatnog rasta zaposlenja u filmskoj i TV industriji naše zemlje - rekao je dr Igor Kovačević i dodao da se nada da će Srbija još više tih produkcija moći da primi, a zarada se vraća u iznosu od 40 posto.

- Na svaki uloženi evro, Srbija dobija 4,5 evra - ukratko je objasnio dr Kovačević.

Domaćin konferencije Nevena Sekulić navela je da se sve više filmova i serija snima kod nas, da država uveliko ima kvalitetnu, iskusnu radnu snagu koja nudi kompletan servis produkcije od razvoja, preko snimanja do završetka projekata u montaži.

- Film je danas i značajan ekonomski činilac za Srbiju, i nije više samo umetničko delo. Više od 60 produkcija i studija je uključeno u ove aktivnosti gde je u prvom planu promocija studija naše zemlje za privlačenje međunarodnih autora i ekipa" - ocenila je Milica Božanić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije.

Ona je navela da je uveliko ostvarena saradnja sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu na toj promociji, te sa tim u vezi danas su na svakom koraku filmske ekipe koje snimaju po Beogradu i šire.

- Analiza ekonomskih efekata u napisanom projektu vezana je za 2020. i 2021. godine, kada je bilo veoma teško zbog pandemije korona virusa imati kontinuitet, bilo je opstrukcija zbog nemogućnosti putovanja. Ali, ipak, na kraju imali smo veći obim posla za te dve godine nego tokom 2019, kada nas nije ometala korona, zahvaljujući i Ministarstvu kulture, koje je povećalo budžet za ovu industriju - podvukla je Božanić.

Radovan Jokić, v.d. pomoćnik ministra kulture u Sektoru za savremeno stvaralaštvo, podsetio je da je Vlada Srbije 2016. godine donela Uredbu za povraćaj, odnosno podsticaj stranih produkcija.

- U pitanju je veoma dobar i poseban mehanizam, što sam se uverio kao predsednik komisije za podsticaj produkcija, kod ministarke kulture Maje Gojković. Zaista je to jedan izvanredan, vanserijski mehanizam, i nadam se da će država moći da ga održava i razvija ovim izvanrednim tempom - rekao je Jokić i otkrio da je sav plan Ministarstva kulture i informisanja oko podsticaja za proizvodnju audiovizuelnih sadržaja za period od 2020. do 2022. godine, u potpunosti postignut.

Bogdan Petković iz kuće "Emote Films" i predsednik Srpske filmske asocijacije, naglasio je da je od 2019. godine za čak 37 posto skočila zaposlenost kod nas u sferi velikog i malog ekrana, iako je ova grana industrije bila pogođena zbog Kovida 19.

- U međuvremenu, porasla je i cena naših usluga, tako da i nije konkurentna. Ono što je svakako najbolje jeste činjenica da sada ozbiljni autori dolaze u Srbiju, zovu nas, raspituju se, a onda i naši režiseri, scenografi, direktori fotografije odlaze u inostranstvo na poziv tih inostranih produkcija - otkrio je Petković.

Poznati filmski producent Igor Turčinović, direktor PFI Studios (Pink Films International) u Šimanovcima, podsetio je da se era hiper produkcije stranih ekipa događa već punih pet godina u Srbiji, premda mnogima deluje da je to krenulo od juče.

- Nedavno smo imali jedan panel na Sarajevo filmskom festivalu pod nazivom "Bubble or Boom", odnosno "Mehur ili bum", gde smo razgovarali upravo na ovu temu koliko je moguće da ovaj sistem proizvodnje opstane. Smatram da nikako nije u pitanju mehur, nije ni bum, već je više revolucionarni Big bang, dakle veliki prasak, jer ne može punih pet godina da postoji ovolika produkcija kod nas, a onda neko misli da je to samo prolazno - rekao je Turčinović.

Direktor PFI Studios je istakao da je rast domaće i strane produkcije na našem tlu izuzetan i neviđen, tako da je onda nastao veliki problem u deficitu radne snage.

- Toliko se snima serija i reklama, da nemamo dovoljno ljudi koji bi mogli da sve ovo postignu, tako da onda imamo obuke za sva ta zanimanja koja nam uvek nedostaju kao rasvetljivači, šaferi, i slično. I još su kod nas skočile cene usluga, što je naravno dobro, svi ti radnici će više zarađivati od stranih kompanija - naveo je producent Turčinović.

On je podelio iskustva oko snimanja poznate SF serije "Predstraža" (Outpost) koja se u Srbiji većim delom snima već četiri sezone upravo u Pinkovim studijima u Šimanovcima, gde je postignut veliki uspeh u tome što su naši ljudi - kostimograf, direktor fotografije i dva reditelja (Milan Todorović, Dušan Lazarević) traženi u inostranstvu da rade.

- Zato kažem da je Srbija zanimljiva, dobra, zabavna, privlačna destinacija za strance, sa veoma bogatom istorijom, a nikako nije - jeftina. Kod mene u Pink studiju ne koristimo tu reč, pre svega jer je netačna. Naš studio je apsolutno najveći u ovom delu Evrope, i stranci su to prepoznali - primetio je filmski i TV producent.

Podsetimo, osim serije "Predstraža", britanski reditelj i producent DŽonatan Ingliš koji živi u Beogradu neko vreme, realizovao je u Srbiji i svoj film "Ironclad 2: Battle for Blood" (2014), serije "SEAL Team" (2019), najnoviju "The Ark" i uskoro kreće sa novom verzijom "Robina Huda".

Od najnovijih filmova, Ingliš je snimao u Srbiji "Nećeš biti sama" sa Numi Rapas, "Mašina" sa Markom Hamilom, "The Deal" sa Emom Fišer.

Turčinović je onda navodio brendove koji su dolazili da snimaju reklame u ovim studijima - KIA Motors, Burger King, Mercedes, i mnogi drugi.

- Kod nas sada dolaze najveći klijenti, snimaju se najveće reklame sa najvećim budžetima i na to moramo da se navikavamo. Dosta se snima stranih serija, filmova malo manje, oni su kao "stidljivi" da u većem obimu rade, više su u Češkoj i Mađarskoj, ali svakako dolaze. Trebalo bi zidati nove i obnavljati stare filmske studije kao što je bio "Avala film", najbolji ikada. Ne znam šta se dešava sa "Avalom", ali morala bi da se što pre obnovi - zaključio je Igor Turčinović.

Srbija je proteklih godina bila domaćin mnogim vrhunskim produkcijama, sa jakim imenima, tako da su prema scenariju i produkciji francuskog reditelja Lika Besona ovde snimani američki filmovi "Lock Out" sa Gaj Pirsom i "Tri dana za ubistvo" (2014) sa Kevinom Kostnerom i Amber Herd.

Pirs Brosnan i Olga Kirilenko su u Beogradu snimali špijunski akcioni triler "Novembarski čovek" (2014) Rodžera Donaldsona, Selma Hajek je igrala u trileru "Everli" (2014), DŽoni Dep u drami "Minamata" (2020), a već odomaćeni glumac Ralf Fajns je režirao kod nas dva filma - "Koriolan" (2011) i "Bela vrana" (2018).

Poslednji veći holivudski film koji je sniman delom u Beogradu jeste "Nož u leđa 2", gde su na ulicama prestonice viđeni Danijel Krejg, Naomi Vots i Edvard Norton, a premijera ovog trilera se tek očekuje.

(Telegraf.rs/Tanjug)