"Holivud vas uči da su filmovi o jednom heroju koji napreduje, postaje bolja osoba ili pronalazi sebe"

- Ne mislim da je to kompletna istina. Bioskop je više poput pozorištne predstave, gde se radi o međuljudskoj interakciji - naveo je reditelj Ditrih Brugeman

Trećeg dana Festivala evropskog filma Palić, u ponedeljak 18. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su reditelji Ditrih Brugeman, reditelj filma “Ne”; reditelj Tomaš Vasilevski i montažerka Beata Valentovska (film “Budale”), Maksim Nakonečni, reditelj filma “Vizija leptira”, Miroslav Mogorović - producent filma “Strahinja Banović”; Vera Vodal, producentkinja filma “Za dobrim stvarim vredi plakati”; predstavnica žirija AFIFS nagrade, novinarka Tatjana Nježić; i dobitnici AFIFS nagrade, reditelji Zrinko Ogresta i Stefan Arsenijević.

Ditrih Brugeman, reditelj filma “Ne” koji je prikazan prethodne večeri u Glavnom takmičarskom programu festivala, o radu na ovom ostvarenju je izjavio: “Film je uvek zajednički rad više ljudi i nije poput pisanja romana. Takođe predstavlja i proces tokom koga uvek razgovaraš sa samim sobom, sa osobom koja je napisala raniju verziju tog istog teksta. Holivud vas uči da su filmovi o jednom heroju koji napreduje, postaje bolja osoba ili pronalazi sebe. Ne mislim da je to kompletna istina. Bioskop je više poput pozorištne predstave, gde se radi o međuljudskoj interakciji”.

Preporučujemo

Tomaš Vasilevski, reditelj ostvarenja “Budale” koje će biti prikazano večeras od 21h u Bioskopu Abazija, osvrnuo se na senzibilitet festivala: “Palić je sjajno mesto za upoznavanje filmskih autora. To je mesto na kome i kao autor i kao gledalac možete da iskusite film jer je opušten i nepretenciozan”. O nazivu filma i svojim junacima Vasilevski je dodao: “Glavni junaci nisu budalasti, ali su ispali budale i možda naivni, jer su verovali da će ljubav da pobedi sve. Ali, na kraju shvataju da je to nemoguće”.

Montažerka filma, Beata Valentovska, takođe je govorila o filmu “Budale” i saradnji sa Tomažom Vasilevskim: Ovo je naš drugi zajednički film, i već smo znali šta želimo da postignemo filmom. Kada sam pročitala scenario, ipak sam bila i šokirana, ne toliko zbog odnosa ove dve osobe, koliko zbog osećaja koji izaziva radnja”.

Maksim Nakonečni, reditelj filma “Vizija leptira” prikazanog u programu “Paralele i sudari”, govorio je o inicijalnoj ideji za ovo ostvarenje. “Dolazim iz sveta dokumentarnog filma i mislim da se oseća taj uticaj. Što se tiče ove konkretne priče, prethodno sam radio montažu dokumentarnog filma o ženama ratnicama i veterankama, i bio sam impresioniran njihovim pričama. Jedna protagonistkinja je rekla da je za nju zatočeništvo bila najstrašnija stvar, i da je sa svojim saborcima dogovorila da je ubiju ako postoji mogućnost da je zarobe. Razmišljao sam o tome šta je to što je strašnije od smrti za žene ratnice u zarobljeništvu. Tako je nastala inicijalna ideja”.

Vera Vodal, producentkinja ostvarenja “Za dobrim stvarima vredi plakati” iz selekcije “Novi mađarski film”, govorila je o izazovima s kojima se film suočavao tokom prethodne tri godine: “Nije bilo lako. Ovaj film je negde između, nije ni žanrovski niti pretenduje na široku publiku, a nije baš ni potpuno artistički. Sniman je 2019. i trebalo je da se pojavi u bioskopima tokom 2020. ali to nije bilo moguće zbog Covida. Bilo je puno poteškoća. Ali sada smo pozvani na Sarajevo Film Festival, a ovde smo imali prvo internacionalno prikazivanje”.

Zrinko Ogresta, reditelj filma “Plavi cvijet” i laureat ovogodišnje AFIFS nagrade za najbolju srpsku manjinsku koprodukciju, stigao je na Palić samo šest dana nakon što je doživeo infarkt. “Dobio sam još dva druga poziva za dolazak na filmske festivale, ali odlučio sam se za Palić. To je moj emotivni izbor. Uprkos konstantnim pokušajima stvaranja negativnog duha između dva naša naroda, ovim činom htio sam pokazati da postoji nešto puno više, što nas sve skupa spaja. Spone naša dva naroda su daleko dublje nego ono što nas eventualno dijeli – ako nas uopće dijeli”.

Stefan Arsenijević, reditelj filma “Strahinja Banović” koji je prikazan u Glavnom programu van konkurencije, ujedno je i laureat AFIFS nagrade za najbolji prošlogodišnji srpski film. O ostvarenju “Strahinja Banović” i vezi sa epskom narodnom pesmom o ovom junaku, on je rekao: “Meni je ta pesma uvek bila jako zanimljiva i uzbudljiva. Kada sam je čitao u lektiri uvek sam zamišljao film. Razmišljao sam o tome šta bi bilo kada bi se ta pesma transponovala u savremeni kontekst. Postoje brojne adaptacije Šekspira koje su osavremenjene i dobijaju neko novo zanimljio značenje. Mislim da je naša epska pesma u rangu nekih Šekspirovih drama”. O iskustvu dolazaka na palićki festival, Arsenijević je dodao: “Palić je sjajno mesto da vidite izuzetne evropske filmove ali i da upoznate neke sjajne kolege. Ovde sam upoznao i neke legende evropskog filma, poput Kena Louča i Kena Rasela. Od njih upijam neke sitne mudrosti vezane za film”.

Četvrtog festivalskog dana, u utorak 19. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazano ostvaranje „Vesele devedesete” reditelja Lorenca Di Amika De Karvalja (van konkurencije) , a od 23h film “Muka mi je od sebe” Kristofera Borglija.

U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi „Zatrti Franka” Gabora Fabricijusa (17h), i „Luča” Ivice Vidanovića (19h, van konkurencije).

(Telegraf.rs)