Igor Galo o druženju sa Pajom Vuisićem i Cicom Perovićem, snimanju sa holivudskim zvezdama...

"Bio sam klinac i nisam ni shvatao ko su oni, ali nisam imao ni kompleks", naveo je glumac, dobitnik nagrade Palićog festivala "Aleksandar Lifka

Glumac Igor Galo izjavio je  da je nagradu Palićog festivala "Aleksandar Lifka" dobio i zato što su filmovi u kojima je igrao u jugoslovenskoj kinematografiji izdržali test vremena.

Galo je rekao Tanjugu da mu je čast što dobija "Lifku" za doprinos regionalnoj kinematografiji nakon 54 godina u filmu, pošto je radio u svim jugoslovenskim produkcijama i nikad nije prekidao veze.

Preporučujemo

"Bio sam vrlo mlad kada sam imao priliku da budem sa neverovatnim ljudima koji su bili moji partneri kao glumci i režiseri", istakao je glumac pred večerašnje uručenje nagrade na Paliću.

Galo je rekao i da je imao sreću da kao mlad glumac snimajući filmove druguje sa nekim od velikih imena jugoslovenske kinematografije, poput glumice Mire Banjac, gošće Palićkog festivala.

"Bio sam klinac i nisam ni shvatao ko su oni, ali nisam imao ni kompleks. Sa Cicom Perovićem i Pajom Vuisićem se družite, imate čast da sedite u kafani. Meni je to bila normalna pojava. Shvatate koje su to dimenzije?", rekao je Galo.

Igrao je u nekim od najuspešnijih "partizanskih filmova" počev od "Mosta" (1969) i "Valter brani Sarajevo" (1972) reditelja Hajrudina Šibe Krvavca, do kasnijih "Operacija stadion" (1977) i "Pakleni otok" (1979).

Prema njegovim rečima, pored "Valtera" i "Most" spada u najprodavanije filmove u svetu jer ga je u Kini videlo procenjenih 11 milijardi ljudi, pošto se "non stop igra", što je za današnje filmove nepojmljivo.

Kao u "Sedam samuraja" japanskog reditelja Akire Kurosave i potom holivudskom vesternu "Sedam veličanstvenih" i Krvavčev "Most" baštini sličan obrazac, napomenuo je Galo.

"To je forma koja nije kopirana ali je napravljena na sličnom obrascu. Sedam glavnih uloga! Dramaturgija koja je fascinantna, koju je Šiba napravio, ali ljudi teško povezuju", naglasio je glumac.

Galo je čak zaigrao i u kultnom ratnom ostvarenju uticajnog američkog reditelja Sema Pekinpoa "Gvozdeni krst" (1977).

Film je sniman u Jugoslaviji, a u glumačkoj postavi su se pored Džejmsa Koburna, Džejmsa Mejsona i Maksimilijana Šela, našli Galo, Slavko Štimac i Vladan Živković.

"Biti u tom glumačkom sastavu, sa takvim imenima! Znam u Holivudu gomilu ljudi ne može doći ni blizu. A mi smo onda u Jugoslaviji imali mogućnost da vas Pekinpo vidi u domaćem filmu i kaže dođi", rekao je Galo.

Prema njegovim rečima, u to doba Jugoslavija je imala jaku koprodukcijsku proizvodnju kuća kakve su bile Avala i Jadran film, "koje su nudile najbolji mogući servis ondašnjem Holivudu".

U prilog jugoslovenske kinematografije Galo je posebno istakao film u kome je igrao - "Maškaradu" (1971) reditelja Boštjana Hladnika.

Prema njegovim rečima, taj film na puritanskom Zapadu nisu hteli da prikažu, a prethodio je seksualno provokativnim ostvarenjima poput "Poslednjeg tanga u Pariozu" ili "Emanuela".

"To ljudi ne vide iz ove distance. To je bila kinematografija. (Reditelj Dušan) Makavejev... kakvi su to prodori bili u Evropu. U Parizu je napravio dar mar", prisetio se Galo.

Prema njegovim rečima, danas u regionu ako neko proda film u Evropu ili svet, to se smatra za čudo.

"To je nešto što nema odgovora. Imamo mi i dalje režisere, ali ovo su bile neke motivacije druge vrste. Ti su ljudi živeli film. Nisu živeli od filma, i to se vidi na ekranu", objasnio je Galo.

Glumac je upozorio da je "kamera prokleta stvar - ne možete je folirati, a iskusni ljudi ne gledaju filmove koji lažu".

Galo je na festivalskoj konferenciji za novinare napomenuo da je 2003. godine bio član Palićkog žirija i da je sad počastvovan "Lifkom" jer potvrđuje da ga smatraju za deo "kinematografije koja je bila jaka, snažan, velika, važna".

"Eho i refleksi te kinematografije traju toliko dugo i sada sam, čini mi se, prepoznat kao takav koji vuče duboku liniju koja nas je povezivala u stvaralačkom smislu", naveo je glumac.

Galo je dodao i da smatra da "Lifka" nije samo filmska nagrada nego i ljudsko priznanje za trajanje koje ima dodatnu dimenziju", pogotovo imajući u vidu spisak njenih dobitnika na kome su, između ostalog, Banjac, Milena Dravić, Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, a sada i Dušan Kovačević.

"Bio sam zatečen (nagradom). Čovek to ne očekuje ni u vlastitoj zemlji. Nije tako uobičajeno da vas neko izvuče negde i oživi na takav način posle dugo vremena", rekao je Galo.

Glumac je priznao da u hrvatskoj kinematografiji poslednjih 30 godina, od "Zlatnih godina", nije snimio ozbiljan film i čini mu se da joj nije potreban.

Galo se poslednjih decenija posvetio humanitarnom radu preko Udruženja „Homo” za zaštitu ljudskih prava i građanskih sloboda u Hrvatskoj i bivšoj Jugoslaviji.

On je priznao da je frustrirajuće kada se vidi da i posle toliko vremena ostaju isti problemi oko proteranih naroda i razorenih društava, ratova, izbeglica i nasilja nad ženama, a oni se čak ponavljaju kroz nove obrasce.

(Telegraf.rs/Tanjug)