Tanja Bošković: "Kada bi se vodilo računa o jeziku i kulturnim potrebama, mi bismo bili veoma bogata zemlja"

"Nagrade mi veoma znače da pokažu da moj život nije bio samo bruka, već je tu bilo i nešto dobro", rekla je glumica

Glumica Tatjana Tanja Bošković je na otvaranju Filmskog festivala u Sopotu primila nagradu “Statueta slobode” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, a specijalno za agenciju Tanjug rekla je da joj nagrade veoma znače jer dokazuju da njen “život nije bio samo bruka, već da je tu bilo i nešto dobro”.

Proslavljena glumica je rekla da voli festivale kakav je ovaj u Soptu, te da time pokazujemo da se kulturni i važni događaji ne dešavaju samo u velikim centrima, već da "treba da se odigravaju na svakoj većoj livadi".

Preporučujemo

"Bar smo u livadama bogati. Kada bi se tako vodilo računa o jeziku i kulturnim potrebama i onih ljudi koji ne žive u velikim gradovima mi bismo bili veoma bogata zemlja”, rekla je glumica.

Kaže i da ima onih koji iz nekog malog mesta ne mogu da dođu na predstavu od osam uveče koja traje do 11, ali je poručila da njihove kulturne potrebe nisu manje zbog toga što žive u malom mestu.

"Znači moramo naći put i način, a Sopot je dobar način. Meni lično znači da se sretnem sa svojim prijateljima, sa onima koji su živi i prikazuju svoje filmove, ali i da se prisetim kolega koji su otišli od mene, da ih nekako zagrlim svojim očima i mojom dušom”, ispričala je Tanja Bošković.

Ovo je svakako njena godina, jer je nedavno osvojila prestižnu pozorišnu nagradu “Žanka Stokić” za izuzetno dramsko stvaralaštvo, a večeras je primila “Statuetu Slobode” za filmsku umetnost.

“Nagrade mi veoma znače da pokažu da moj život nije bio samo bruka, već je tu bilo i nešto dobro. Dakle neko se posle 50 godina setio da sam ja nešto ovde malo uradila u filmskoj umetnosti”, skromno je primetila.

Prisetila se da je na Filmskom festivalu u Sopotu bila i u žiriju, a ovde je snimala i čuveni film “Sablazan” (1982) reditelja Dragovana Jovanovića prema scenariju Velimira Lukića i Gordana Mihića, a da je prvu ulogu na filmu tu ostvario veliki glumac Ljuba Tadić.

Glumica je razgledala tek otvorenu izložbu pod nazivom “50” u Galeriji Centra za kulturu Sopot, navodeći da se na njoj nalaze i svi njeni prijatelji, kolege glumci Velimir Bata Živojinović, Dragan Nikolić, Milena Dravić, Bora Todorović, Olivera Marković, “svi oni koji su nekada bili, postojali, a više ih nema”.

Tanja Bošković je i dalje veoma aktivna, igra u pozorištu, ima je i na filmu “Živ čovek” (2021) Olega Novkovića, ali i u trenutnoj hiper produkciji TV serija (“Grupa”, “Močvara”, “Kaljave gume”).

“I nema me mnogo u odnosu na to koliko se snima danas igranog programa. Ne očekujem u poslednje vreme ništa, jer se sada meni već dešavaju mnoge radosti. Zato ne bih da nešto očekujem. Trenutno radim predstavu “Uspomene Sare Bernar” u pozorištu u Herceg Novom sa kolegom Dejanom Đonovićem i tome se radujem. Igraćemo u tom gradu u divnom dvorištu Hercegnovskog muzeja. Uglavnom takve stvari su meni važne danas", kaže glumica.

Dodaje da više nema potrebu da pravi planove, da žuri, ni da želi.

"Za mene je došlo vreme kada se želje nekako same od sebe ostvaruju i to mnogo više u susretu sa ljudima”, kaže glumica.

Kaže i da ne prati pomno savremenu domaću kinematografiju, ne ide na premijere i nema za tim više potrebe.

“Kuda ide domaći film danas ne zavisi ni od jednog umetnika, već od onih koji ulažu novac u produkciju. Prestalo je da postoji to vreme kada se Ministarstvo kulture ozbiljno bavilo našom kinematografijom, kada se planiralo i imala se ideja šta se želi i kako se želi za filmove na našem jeziku. Sada je to jedan haos, sa moje tačke gledišta izgleda tako. Opet, mi stariji često preterujemo i ne shvatamo ono što dolazi. Možda je ovo mnogo bolje vreme za film nego što je bilo onomad kad smo mi patili i bili u prilici da ne možemo da izrazimo neka naša dobra osećanja i misli”, zaključila je Tanja Bošković.

Inače, Filmski festival u Sopotu sinoć je završene, pri čemu su dodeljene nagrade.

(Telegraf.rs/Tanjug)