Baka mi je govorila da ne budem sa Srpkinjom: Iskrena ispovest Dalibora Matanića

Moj otac je takođe bio razbijač, tukao se s ljudima drugih nacionalnosti, da bi na kraju shvatio da nije u pravu, otvoreno je ispričao legendarni Dalibor Matanić

Smatraju ga najboljim hrvatskim filmskim rediteljem srednje generacije, a njegovo je ime sinonim za filmove i serije koji otvaraju neka važna društvena pitanja, raskrinkavaju nepravdu i ruše tabue. I dok Dalibora Matanića većina zna po "Finim mrtvim devojkama" ili serijama poput "Novina" ili "Ćutnje", ljubitelji pozorišta prepoznaju ga i kao reditelja koji se vešto snalazi i na pozornicama, piše "Večernji.hr". 

A u to će se uskoro uveriti i varaždinska publika. U HNK Varaždin Matanić, naime, postavlja predstavu "Bogovi", inspirisanu kultnim filmom "Smešne igre". Premijera je u sredu, a prva izvođenja su na programu u četvrtak, petak, subotu i nedjelju, od 26. do 29. maja. U predstavi igraju članovi HNK-ova ansambla Marko Cindrić, Karlo Mrkša, Elizabeta Brodić, Beti Lučić, Robert Plemić i Stojan Matavulj. Uz njih igra i rediteljeva supruga Helena Minić Matanić, koja je nedavno postala i novom stalnom članicom ansambla.

Preporučujemo

"Bogovi" su ujedno i prva premijera kojom će se predstaviti varaždinskoj publici.

- "Funny Games" jedan je od najbitnijih filmova koji su se pojavili u poslednjih 30 godina. Te 1997., kada je izašao, napravio je pravu malu filmsku revoluciju. Specifičan je i po tome što je deset godina kasnije u Holivudu snimljen potpuno identičan rimejk s Timom Rotom i Naomi Vots - govori Matanić. "Smešne igre" su krimi triler u čijem je fokusu tročlana porodica koju na godišnjem odmoru zarobe i počnu mučiti dvojica serijskih ubica.

Glavna tema je zapravo konzumacija očekivanog zla kroz medijske sadržaje. Kao što kaže sam reditelj, mi svi pod najnormalnije gledamo krimiće, trilere, iščekujemo ubice i njihova dela, a zapravo zaboravljamo da smo time u svoje kuće pustili zlo.

- Analiziram današnje društvo, ljude koji žive obavijeni nekom vrstom paučine, koji se kljukaju lekovima, drogama, kako bi zamaskirali činjenicu da nemaju hrabrost ostvariti komunikaciju s porodicom, prijateljima. Raskrinkavam i gramzivost za novcem i sve poremećene vrednosti u modernim porodicama. Spojio sam Hankeov motiv ubica koji čiste društvo s motivom odnosa između generacija i odnosa prema drugom i drugačijem, odnosno prema izbeglicama, manjinama, siromašnima, a skrećem i pažnju na to da smo kao društvo sasvim skrenuli s humanog puta - priča Matanić.

Hankeov film, dodaje, snažno ga je dotakao pa je u vreme kada je studirao režiju na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu, o njemu napisao opsežnu disertaciju. Na probama je, kaže, živahno, s vremena na vreme, čak i malo preživahno, pa je tako njegova supruga Helena Minić Matanić na jednoj od njih uganula gležanj.

- Srećom, povreda je lakša i oporaviće se do premijere - kaže reditelj.

S glumicom Helenom Minić danas ima troje dece Lolu (6), Maksa (4) i Nea (2). Iako su još mali, već pokazuju umetničke crte, hvali se ponosni tata.

- Biće tu svašta. Lola stalno nešto crta, a Maks je neverovatno duhovit - kaže.

U slobodno vreme, Matanić je posvećen porodici, obožava da kuva pa se neretko može videti kako kupuje namirnice kod kumica na Trešnjevačkom placu. Rođeni je Zagrepčanin i u Zagrebu, kaže, nema gde nije živeo, no sada se s familijom skrasio na Trešnjevci.

- Obožavam Trešnjevku jer je radnički kvart, neka vrsta mahale, multikulti zajednica koja će u jednom trenutku postati nešto kao Kreuzberg u Berlinu. Na Trešnjevci se spaja nespojivo, nepredvidiva je pa u nekim ulicama imate šik kafić, hipsterski kafić i kornerski jedan od drugoga, nema pravila. Kod Trešnjevke mi se sviđa baš to što nije ulickana, a i ljudi su super. Ulovio sam sam sebe neki dan kako trčim iz stana da pomognem komšinici koja se ukrivo parkirala. U centru nema takvih dobrosusedskih odnosa - smatra.

Svoj prvi zapaženi film, "Blagajnica hoće ići na more", snimio je kada mu je bilo 25 godina. Dve godine kasnije, bila je premijera danas kultnih "Finih mrtvih devojaka". Jesu li teme tih filmova, odnosno loši uslovi na tržištu rada i nasilje prema seksualnim manjinama, promenile društvo na bolje, pitam ga.

- Optimista sam, no film "Fine mrtve devojke" snimljen je 2002., a jedanaest godina kasnije režirao sam predstavu u Gavelli. Tada je izbio onaj skandal s plakatom, dobijali smo pretnje bombama. Nadao sam se da se društvo promenilo, no nisam siguran. Ali baš zato se i dalje treba boriti za toleranciju i ja se nadam da će biti bolje. Od premijere filma do danas, LGBT zajednica ima svoje mesto u društvu, Zagreb Pride je postala jedna sigurna manifestacija, no nisam siguran je li nestala mržnja i prezir prema različitostima jer je deo ljudi i dalje oseća. Nadam se da će toga biti sve manje. A i to nije samo problem Hrvatske, ima toga svuda - smatra Matanić.

Tumore hrvatskog društva uočile su dobro i tri sezone "Novina", serije koja mu je, kaže, otvorila vrata u inostranstvu.

- Iznenadilo me kada je Alejandro G. Iñárritu (meksički reditelj i četverostruki oskarovac) u Sarajevu rekao da cela njegova porodica gleda "Novine", ali da on još nije stigao da ih pogleda. Gušt mi je bilo da radim na "Novinama" jer sam i sam kao klinac hteo da budem novinar tako da ću uvek držati stranu novinarstvu i borbi za istinu koja je danas bitnija no ikad, a mislim da se to u seriji i vidi - kaže.

Teškim temama, trgovinom ljudi i maloletničkom prostitucijom, bavi se i Matanićeva nova serija "Ćutnja" nastala prema istinitim događajima. Pre otprilike godinu dana, deo serije sniman je u Kijevu.

- Kada smo snimali u Ukrajini, nismo ni slutili da će za godinu dana početi rat. Napetosti je bilo na istoku, ali nikome u Kijevu to nije bilo ni na kraj pameti. To da se u 2022. u Europi civilima puca u potiljak, meni je i dalje nepojmljivo - komentariše situaciju Matanić. S ukrajinskim glumcima koji igraju u seriji stalno je u kontaktu, a na jesen bi trebalo početi snimanje druge sezone.

- Držaćemo se i ukrajinskog dela. Deo glumaca je bio u Zagrebu, ali svi su još uvek u šoku. Nekima su potpuno uništene kuće u Kijevu, bez razloga - priča.

Čeka se i početak snimanja "Sutona", poslednjeg filma iz Matanićeve trilogije "Sunce", koju čine još i u Kanu nagrađeni "Zvizdan" te "Zora" koja je premijeru imala pre dve godine. Prva dva filma posvećena su njegovoj baki i ocu.

- Njima sam posvetio jer potiču iz Like, kraja gde se otvoreno koketira s fašizmom pa sam posmatrao kako se oni odnose prema tome. Tamo su u ratovima ljudi oblačili uniforme samo da bi mogli preživeti, a ne iz uverenja, pa me zanimao njihov odnos prema tome. Zanimalo me zašto mi je moja baka, koja je inače divna osoba, govorila da ne budem u vezi sa Srpkinjom, kako ljudi koji su plemeniti postanu tako inficirani politikom. Moj otac je takođe bio razbijač, tukao se s ljudima drugih nacionalnosti, da bi na kraju shvatio da nije u pravu. Trilogijom čistim familiju od inficiranosti politikom - priča.

(Telegraf.rs