Kusturici uručena Svetosavska povelja: "Čovekovo je da se brani i da pripada svojoj kulturi"

Kusturica je priznanje primio od predsednika "Prosvjete" Milimira Mučibabića koji je istakao da mu je čast i zadovoljstvo da uruči povelju "najvećem srpskom reditelju"

Reditelj Emir Kusturica primio je "Svetosavsku povelju" Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva (SPKD) "Prosvjeta" u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru.

Kusturica je priznanje primio od predsednika "Prosvjete" Milimira Mučibabića koji je istakao da mu je čast i zadovoljstvo da uruči povelju "najvećem srpskom reditelju".

Preporučujemo

Svečanosti su prisustvovali patrijarh srpski Porfirije, mitropolit crnogorsko-promorski Joanikije i članovi Sinoda Srpske pravoslavne crkve, književnik i prethodni dobitnik "Svetosavske povelje" Matija Bećković direktor Uprave Vlade Srbije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon i drugi.

Kusturica je u govoru okupljenima rekao da kod drugih nagrada "nije izvesno da li će vam pokucati na vrata i tražiti da je vratite, danas kada se svaka reč i zarez meri, a ne ono što je čovek činio čitav život".

"Jedna pogrešna reč može da vas dovede u traumu. Međutim čovekovo je da se brani i da pripada svojoj kulturi", istakao je Kusturica.

Srpski reditelj je rekao da je sinoć gledao "potresni" dokumentarni film o biolaboratorijama uništenim u Ukrajini "koje su bile sejači smrti"

Komentarišući film, Kusturica je dodao da ljudima nije jasno kako se kovid neprekidno vraća, od koga oboljevaju i umiru, a "izgleda da je to ručni rad, manufaktura koja je prvo zasejana u Gruziji gde se na laboratorije troši 20 miliona dolara godišnje".

"Gde jedan čovek kod koga se probudila savest u tom filmu upozorava svoje sugrađane da se preko komaraca i gamadi nad njima vrši najgnusniji eksperiment", rekao je Kusturica.

On je dodao "ovaj rat koji je počeo, ratni sukob ili intervencija, sigurno ima predigru u mnogim motivima koje će istoriografija tek da otkrije, ali je istina da se sa litrom kovida može zaraziti čitav grad".

Kusturica je rekao da nije slučajno što je Semjuel Hantington u svojoj knjizi "Sukob civilizacija" uvrstio i rat u Bosni i Hercegovini, jer su u njemu bili prepoznatljivi simptomi sukoba civilizacija.

"Jedino što u našem poslednjem ratu i razvaljivanju Jugoslavije, koji je dokrajčio NATO, nije bilo vremena za prozelitske radnje koje su katolici obavili između 1941. i 1945. Ali je istina da su posle ratnih dejstava etnoreligijske grupe još više zatvorene u sebe a nepoverenje veće nego pre rata devedesetih", ocenio je Kusturica.

Podsetivši da Hantington pominje da borci vojske Alije Izetbegovića 1995. godine nisu klicali NATO paktu već Saudijskoj Arabiji i Turskoj, Kusturica je ocenio da su i veliki sukobi u svom temelju religiozni "kao što je i ovaj danas u Ukrajini".

Između ostalog, Kusturica je podsetio na Hantingtonovo mišljenje "da je zapadna civilizacija poprimila degenerativna svojsta i da demografski neće moći da obavi osvajanje drugih civilizacija".

Slavni reditelj je rekao da ga je pozitivno obradovalo što je, uprkos predviđanjima da će svi govoriti engleski, statistički dokazano da i pored njegove dominacije svi i dalje govore svoje jezike i razvijaju svoja govorna područja".

"Svedoci smo ovde u Srbiji, kako je rekao Milorad Vučelić, fabrikovanju novih jeziika u našem okruženju. Jezicima nikad kraja", naveo je Kusturica.

Prema njegovim rečima, o religioznosti govore i "slavne litije" u Crnoj Gori", a osećaj pripadnosti identitetu je "poslednja linija odbrane od nihilizma, od novog čoveka".

"Novog čoveka koga sam nazvao hajtek paganom, koji je spreman da mu stave pod kožu sve što treba i da besplatno dobije tetovažu a da mu krv napune čipovima", rekao je Kusturica.

On je rekao da bi se i konflikt u Ukrajni kao nastavak kovida sigurno uklopio u Hantingotonov koncept sukoba civilizacija.

Kusturica je rekao da zapadnjaci nisu gledali "uništena groblja i pravoslavne crkve, masovne grobnice, ubijenu đecu na fotografijama u Muzeju anđela u Donjeckoj Republici i slušali priče običnih ljudi na ulici i videli snagu i dostojanstvo naroda Donbasa".

Kusturica je, između ostalog, ocenio da je istočni blok dugo i pažljivo odgajan na Holivudu i da su svi pristali da im on bude uzor, čak i Rusi.

"U vrebalnom ratu poslednjih deset godina nisu samo američki generali ostrvljeni na pravoslavlje i tako odredili svog najvećeg neprijatelja na istoku, nego i vojska i visoka tela evropske zajednice koja je optužila SPC za njen tradicionalizam i vezu sa Ruskom pravoslavnom crkvom", rekao je Kusturica.

Reditelj je rekao da je "rat u Ukrajini, koji je dugo pripreman uz asistenciju Pentagona, zapravo rat protiv pravoslavlja i svega što jedna autentična kultura predstavlja na putu transhumanizma".

Pomenivši da je ruska istoričarka Natalija Nqaročnickaja ocenila da je katolička crkva pala sa slomom Austro-Ugarske, Kusturica je dodao da je svoju "najmorbidniju tačku" imala u pojavi Adolfa Hitlera i nacizma.

"Tridesetih godina, kao i sada, nacizam su tolerisali Englezi, Francuzi i Italijani. Da su se suprostavili 1938. ne bilo Drugog svetskog rata. Očigledno im je Hitler trebao za ono što je ranije pokušao Napoleon. Hitler je bio proizvod svetskog kapitala, ne samo nemačkog", rekao je Kusturica.

Srpski reditelj je upitao "da li tek sad počinjemo da shvaćamo prirodu nacizma" i da li je "na kraju bilo bolje i jeftinije da su predsednici sa zapada prisustovali poslednjih godina na paradi pobede u Moskvi nego što je sada gledaju uživo?"

Tokom govora Kusturica je podsetio i na poglavlje "Veliki inkvizitor" iz romana "Braća Karamazovi" Fjodora Mihajloviča Dostojevskog navevši da se tu "nalazi tumačenje svega što mi danas živimo".

Mučibabić je u obrazloženje odluke o dodeli "Svetosavske povelje " naveo da je Kusturica renesansni stvaralac, u vizuelnom značenju te reči, sa impresivnom stvaralačkom energijom i još impresivnijim rezultatima".

Prema njegovim rečima, u Kusturici obitavaju režiser, scenarista, glumac, muzičar, književnik, graditelj mislilac, borac za slobodu i istinu protiv revizije istorije i globalizma i holivudizacije.

"Stekao je mnoge neprijatelje. Za one koje regrutuje pakost, zloba i zavist mogu nekako razumeti. A one iz kruga dvojke koji se predstavljaju kao beogradska elita... istinski žalim. Za njih je i Novak Ðoković balkanski špekulant", rekao je Mučibabić.

SKPD "Prosvjeta" osnovano je 1902. godine u Sarajevu sa ciljem da radi u Bosni i Hercegovini na očuvanju srpskekulture, pisma i jezika. Godine 2015. održana je osnivačka skupština SKPD "prosvjeta" održan je 2015. godine i u Beogradu.

(Telegraf.rs/Tanjug)