RTS-ov novinar Dušan Gajić o svom dokumentarcu: Film "30 godina mature" je dijalog između generacija

U filmu su dva toka - "jedan je dijalog sa svojom generacijom, ljudima koji su na svojoj koži osetili šta živimo 30 godina", a drugi je kroz perspektivu nekoga kao Gajićeva ćerka koja danas ima 15 godina i odrasta u Briselu.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Novinar RTS-a Dušan Gajić je gostujući u emisiji Tanjug Reflektor koji je govorio o svom autorskom dokumentarnom filmu "30 godina mature" za koji kaže da he dijalog između generacija.

Gajić je rekao da "30 godina mature" razlikuje od drugih filmova na kojima je radio to što "ima izuzetno ličnu prespektivu" njega kao novinara i građanina, ali i pripadnika generacije koja je je maturirala 1989. i "govori o našoj istoriji u poslednjih 30 godina".

"Jedan od paradoksa te generacije je što se momenat mature poklopio sa važnim momentom u istoriji Evrope, Jugoslavije i Srbije - padom gvozdene zavese, Berlinskog zida, čime počinje nova epoha", rekao je dopisnik Radiotelevizije Srbije iz Brisela.

Gajić je dodao da je njegova generacija u trenutku kada je počinjala svoje odrasle živote imala puno očekivanja i vere da je potrebno "da se desi još malo da padnu poslednji komunistički tabui i da naše društvu postane deo normalnog sveta".

"Kako kaže jedan od sagovornika u filmu: nismo slutili tada, bili smo mladi i nedovoljno iskusni, da će se tako brzo sve srušiti u prah i pepeo i početi devedesete čije posledice živimo i danas", ocenio je Gajić.

Prema njegovim rečima, neka od osnovnih teza i motivacaja za film bilo je mišljenje da je 1989. godina bila "raskrsnica na kojoj smo odabrali pogrešan put".

"Sad mnogi će reći da je to bilo neminovno, da smo imali raspad zemlje i rešavanje nacionalnog pitanja i da prosto nije se moglo drugačije nego da se uđe u ratove, ali čovek danas mora da se zapita da li je to baš bilo tako neminovno i da li smo mogli da napravimo drugačiji izbor tada", naveo je Gajić

On je ocenio da je napravljen "izbor nacionalizma i etničkih sukoba", odnosno dok je jedna strana izabrala "Evropu kao slogan mi smo izabrali ''svi Srbi u jednoj državi''".

"I evo, 30 godina niti su svi Srbi u jednoj državi, taj nekakav miloševićevski cilj nije ostvaren a nismo ni deo Evrope u smislu Evropske unije. S te strane je bilans negativan", smatra RTS-ov novinar.

U filmu su dva toka - "jedan je dijalog sa svojom generacijom, ljudima koji su na svojoj koži osetili šta živimo 30 godina", a drugi je kroz perspektivu nekoga kao Gajićeva ćerka koja danas ima 15 godina i odrasta u Briselu.

Gajić je rekao da pripadnici njene generacije ne znaju ko je bio Slobodan Milošević, zašto je bilo rata, zašto Srbija za raziku od Beligij nije u EU, zasto postoji problem sa Kosovom, ko je bio Josipa Borz Tito i kakva je bila Jugoslavija.

"Film je postao dijalog između generacija, jer se ispostavilo da je vrlo logično uključiti decu i maturante. Kako gledaju šta se desilo i vide svoju ulogu. Jedna od glavnih razlika su mnogo manja očekivanja. Za nas je bilo uverenje da je promena na bolje moguća. Danas očekivanje ne postoji", naveo je Gajić.

(Telegraf.rs/Tanjug)