Kako je srpska epska pesma inspirisala priču o migrantskoj krizi u 21. veku

"Banović Strahinja" je, kaže, "primer kako smo u srednjem veku imali popularnu pesmu o nekome ko može da oprosti i razume drugog"

Srpskoj premijeri filma "Strahinja Banović" 25. februara na otvaranju FEST-a u Beogradu prisustvovaće njegov glavni glumac Ibrahim Koma iz Francuske, najavio je sinoć reditelj Stefan Arsenijević.

Gostujući u emisiji televizije Tanjug "Kulturno.", Arsenijević je podsetio i da se za potrebe snimanja Koma "na svoje insistiranje na nekoliko meseci preselio u Beograd, jer je hteo da upije jezik i kulturu".

Preporučujemo

Arsenijević je rekao da je preko godinu dana trajala potraga za glumcima pre nego što je za ulogu Strahinje Banovića izbor pao na Komu. Njegovu suprugu igra Nensi Mensa Ofaj iz Austrije.

"Pre svega sam tražio Strahinju. Morao sam da imam lice koje možete da gledate u svakoj sceni, a Ibrahim to ima. Kad sam video prvi minut snimka bio sam siguran da je to on", rekao je Arsenijević.

Prema njegovim rečima, Koma je suptilan glumac, koji radi "iznutra" i kroz "jedan njegov pogled možete da osetite mnogo stvari".

Film za koji je Arsenijević radio i scenario sa Bojanom Vuletićem i Nikolom Dikreom adaptacija je narodne epske pesme "Banović Strahinja ", smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize.

Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji je u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu uzeo srpsko ime Strahinja, i dok sa svojom ženom živi u izbegličkom kampu u Krnjači stiže novi talas izbeglica iz Sirije, što unosi nemir u njihov život.

Arsenijević je rekao da je glavni junak filma inspirisan pravim migrantom Ibrahimom Iškaom iz izbegličkog kampa u Krnjači.

Migrantska kriza tokom koje je i "obrazovane ljude srednje klase muka naterala da napuste svoja ognjišta", Arsenijevića je podsetila "na naše izbeglice tokom devedesetih".

Pošto su i neki od Arsenijevićevih najboljih prijatelja sa kojima je odrastao bili izbeglice, kaže da je imao potrebu da nešto uradi na tu temu.

"Od osnovne škole sam želeo da snimam filmove. Sve što sam učio je bilo potencijalni siže za film pa i ta pesma (Banović Strahinja) o opraštanju", rekao je Arsenijević.

Reditelju se čini da "živimo u vremenu u kome je praštanje jako skrajnuto i nije prisutno", a ako gledate filmove, kako navodi, "svi pričaju o osveti".

Prema njegovim rečima, u filmu "Strahinja Banović" imate "nekog kome je učinjena nepravda ali ima kapacitet da razume i da oprosti".

"U celom svetu sve više živimo u rovovima, podelama u dva tabora. Ako nisi sa nama onda si protiv nas. A svi znamo iz dešavanja iz devedesetih da to može da vodi nekoj eskalaciji. Živimo u svetu u kome treba da pokušamo da se razumemo", istakao je Arsenijević.

"Banović Strahinja" je, kaže, "primer kako smo u srednjem veku imali popularnu pesmu o nekome ko može da oprosti i razume drugog".

Arsenijević je rekao da je njegova adaptacije pesme "veoma slobodna", jer "kad prilagođavate nešto iz drugog medija, morate da napravite neke promene".

Dodaje da nije želo da napravi još jedan istorijski film na osnovu pesme o Banoviću Strahinji nakon filma "Banović Strahinja" iz 1981. godine, primetivši i da je reditelj Vatroslav Mimica mnoge stvari promenio iz predloška.

"Trenutak je da se napravi moderno iščitavanje toga. Glavna stvar je bila da napravimo naš film a da ostanemo verni poruci i ideji Banović Strahinje", rekao je Arsenijević.

U video uključenju u emisiju, producent filma Miroslav Mogorović je rekao da su pokušali da naprave priču "koja reflektuje Srbiju, a može da razume svet", za šta je bio potreban dugačak kreativni proces.

Prema njegovim rečima, finansije su obezbeđene uz podršku koproducenata iz Luksemburga, Francuske, Bugarske, Litvanije i Srbije, kao i Saveta Evrope, pošto su "već na nivou scenarija nailazili na razumevanje".

Mogorović je najavio da će nakon srpske premijere 25. februara na otvaranju FEST-a u Beogradu, gde će imati pet projekcija, "Strahinja Banović" ići u redovnu bioskopsko prikazivanje u Srbiji tek od septembra.

"Velika je gužva u bioskopima i nismo hteli da se na silu ubacujemo. Ovo je lepa prilika da se publika zainteresuje, tako da smo sigurni da će redovna bioskopska distribucija u septembru takođe biti veoma uspešna", ocenio je Mogorović.

On je rekao da će film "ostati dokument vremena i kada se bude izučavao početak migrantske krize kao globalnog dešavanja sigurno će biti nešto što svedoči o trenutku na samom početku te krize".

(Telegraf.rs)