Jugoslovenska kinoteka obeležava 110 godina srpske kinematografije

U Muzeju kinoteke 28. decembra biće održan filmski program i predavanje Aleksandra Erdeljanovića

Jugoslovenska kinoteka obeležiće 110 godina srpske kinematografije filmskim programom i predavanjem Aleksandra Erdeljanovića u Muzeju kinoteke 28. decembra, što je i datum prve filmske projekcije u svetu, koju su braća Limijer priredila 1895. u Parizu.

„Mi slavimo 110 godina od prvog srpskog igranog filma – Karađorđe i početka organizovane filmske produkcije u Srba, koju je započeo Svetozar Botorić. Tim povodom održaću predavanje u formi filmske istorijske čitanke o 110 ličnosti značajnih za Srbiju i srpski narod od 1904. do 1945. godine“, najavio je upravnik Arhiva kinoteke Erdeljanović.

Preporučujemo

Sličan projekat realizovao je u vreme obeležavanja 70 godina rada Jugoslovenske kinoteke, kada je u Trebinju na studentskom kampusu održao predavanje uz filmske zapise o 70 značajnih ličnosti.

„Sada sam to proširio. To je jedna vrsta audio-video enciklopedije. Snimke ličnosti koje sam odabrao pratim komentarima i njihovim kratkim biografijama. Taj veliki kolaž napravio sam od onoga što mi posedujemo“, kaže Erdeljanović, dodajući da, nažalost, mnoge značajne ličnosti iz perioda 1904-1945. još nisu nađene na filmu, a neke od njih nisu nikada ni snimljene.

Izbor obuhvata ličnosti različitih profila - od kraljevskih porodica, preko državnika i političara, do vojskovođa i oficira, crkvenih velikodstojnika, do naučnika, književnika, slikara, sportista, glumaca, reditelja.

U nekoliko slučajeva čuće se i zvučni delovi, a veći deo materijala je iz nemog perioda i biće praćen muzikom.

Erdeljanović ističe da će ovom prilikom po prvi put biti predstavljena dva pečata preduzeća Svetozara Botorića. Nedavno su otkupljeni od privatnog kolekcionara i uskoro će biti izloženi u stalnoj postavci Naš muzej filma u Uzun Mirkovoj ulici.

Posle predavanja u Muzeju kinoteke biće prikazani filmovi producenta Svetozara Botorića, šest dokumentarnih i dva igrana – Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi i Život i delo besmrtnog vožda Karađorđa.

(Telegraf.rs)