"Šano dušo" i "Stojanke bela Vranjanke" pevala je Borina Koštana, ali ove pesme nisu narodne vranjanske

Ta muzika je u našem DNK i živi kao narodna

Ovih dana na Prvom programu RTS-a pratimo seriju "Nečista krv".

Muzika iz Borinih dela živi kao narodna. U kafanama širom Srbije redovno se naručuju, sviraju i pevaju Šano dušo i Stojanke bela Vranjanke. Niko više ne razmišlja o tome kada i gde su ove divne pesme nastale, znamo ih kao narodne vranjanske, a tu i tamo se neko seti da ih je pevala i Borina Koštana...

Preporučujemo

Ipak, istina je drugačija - njihovi autori su jedan Beograđanin i jedan Vojvođanin.

- Pojedine pesme, iako imaju svog autora, prihvataju se kao narodno stvaralaštvo - objašnjava dr Sanja Zlatanović, viša naučna saradnica Etnografskog Instituta SANU.

- Malo je poznata činjenica da je ove dve pesme za dramu Koštana, na molbu Bore Stankovića, napisao pesnik i pravnik Dragutin Ilić, brat pesnika Vojislava Ilića, Beograđanin koji je u Vranju službovao svega godinu dana. Pesmu poznatu kao Stojanke bela Vranjanke, Dragutin Ilić je objavio 1882. godine, naslovivši je Pod pendžeri-te, a pesmu koju danas znamo kao Šano dušo, publikovao je 1884, pod nazivom Oj lele, lele.

Obe pesme komponovao je Josif Marinković, slavni srpski kompozitor rođen nadomak Novog Bečeja, školovan u Pragu i Beču, koji je svoj radni vek vezao za Beograd.

Kroz različita izvođenja, tekst i melodija obe pesme su menjani, pa danas gotovo da svako od nas ume da otpeva neku "svoju" verziju Šano dušo, Šano mori, otvori mi vrata...

- Pesme su pretprele značajne promene (i to ne važi samo za ove dve pesme). U periodu socijalizma doživele su veliku popularnost, bile su i umetnički obrađene, ali i u izvesnom smislu cenzurisane. Iz njih su se izbacivali nepoželjni elementi - manje poznati turcizmi, dijalekatizmi, arhaizmi... tako da budu razumljive široj publici - jer se radi o jugoslovenskom kontekstu, a opet da ostanu prepoznatljivo vranjanske - tumači dr Sanja Zlatanović.

Kao što je Bori Stankoviću, koji je i sam bio dobar pevač, muzika bila važan začin književnog stvaralaštva, autorima serije bilo je značajno da muziku učine sastavnim delom atmosfere. U tome je svakako uspeo Aleksandar Ranđelović, kompozitor i autor muzike brojnih poznatih filmova i serija, kao što su Južni vetar, Senke nad Balkanom, Sveti Georgije ubiva aždahu...

O svom prvom susretu sa serijom "Nečista krv" Ranđelović kaže:

- Sve je počelo kada sam dobio scenario koji me je stvarno oduševio. Razmišljao sam o tome koji bi to bio instrumentarij koji bih koristio u projektu. Iz palete instrumenata odlučio sam kako ću slikati muziku za film i seriju. Bio je važan i stil koji treba koristiti, koji je dosta bio uslovljen samim pisanjem i stavio nas je u etno folklorne gabarite.

- Napravili smo dosta pesama, neke su uzete sa juga Srbije i prearanžirane. Neke smo pisali na uzeti tekst - kaže kompozitor i ističe da je muzika "Nečiste krvi" muzika atmosfere, da pretežno oslikava radnju i temu priče, ali predstavlja kombinaciju dva pristupa muzici jer postoje i teme koje se vezuju za likove.

-"Muziku iz „Nečiste krvi“ svi mi imamo negde u sebi-  kaže Aleksandar.

- To je sasvim prirodno, odavde smo i ona je u našem DNK.

(Telegraf.rs)