Dušan Kovačević otkrio zašto smo toliko čekali na njegov novi film
- Ja sam veliki deo života posvetio tom paralelnom svetu ptica i životinja i hteo sam da napravim jedan veliki omaž i posvetu tom dragocenom svetu - rekao je dramski pisac
Posle dugog čekanja, Dušan Kovačević je predstavio svoj novi film pod nazivom "Nije loše biti čovek", koji je premijerno prikazan u "Kombank dvorani". Dramski pisac je sumirao sve, te je otkrio zašto se čekalo toliko mnogo kako bi ovo ostvarenje ugledalo svetlost dana.
Preporučujemo
U Beogradskom dramskom pozorištu izložba fotografija Radeta Markovića
Bajaga otpevao pesmu "Darja" kako bi pokrenuo akciju za pomoć maloj Magdaleni
- Čekao sam, jer filmska režija nije moj osnovni posao. U međuvremenu sam ja napisao nekoliko drama i režirao nekoliko pozorišnih predstava, napisao još dve knjige. Ja radim paralalelno nekoliko poslova i ova režija je posle 19, 20 godina posle "Profesionalca". Hvala Bogu da se završilo uprkos svih ovih problema koji smo imali. Tri godine smo bili u pripremi, godinu dana smo čekali . Evo, premijera je posle tri godine - rekao je Dušan Kovačević za Tanjug.
Dušan Kovačević ističe da je ovo jedan veliki omaž paralelnom svetu ptica i životinja.
- Ja sam veliki deo života posvetio tom paralelnom svetu ptica i životinja i hteo sam da napravim jedan veliki omaž i posvetu tom dragocenom svetu s kojim sam ja odrastao od ranog detinjstva. I dan danas se družim (s njima). To su ptice, psi, mačke, i mislim da oni zavređuju pažnju. Naravno da ovo nije priča samo o tome. To je jedan segment priče, ali mi je bilo drago da sam u jednom filmu napravio nešto što je u ranijim filmovima bilo samo naznačeno. Na primer, u "Undergroundu" jednu od velikih uloga igra majmun. Pa zatim u "Ko to tamo peva" se priča o razlogu zašto dečko vozi autobus. Ide da vidi majmuna. Napisao sam roman "Meda peva bluz". Ceo život se sa vremena na vreme bavi pticama i životinjama - rekao je dramski pisac.
Na kraju, osvrnuo se na film "Nije loše biti čovek"
- Da, ovo je film sa nekoliko paralelnih priča koje se na kraju saberu u jednu tačku i pošto ja volim čvrste priče koje su čitljive i lake za gledanje, za razumevanje i ovaj film je otrpilike negde u žanru trilera koji može da bude i kao bajka. Ne volim, u principu, suviše mraka. Ovaj film u sebi ima elemente tame, ali ne mraka - zaključio je Dušan Kovačević.
(Telegraf.rs)