30 godina od prve klape filma "Mi nismo anđeli": Srđan Dragojević objavom na Tviteru podsetio na jublijej
- Prvi dan mog profesionalnog bavljenja filmom - napisao je poznati reditelj
"Nikola, nisam ti ja majka", "Ma jok, voli te, samo se pravi", "Imam čudan osećaj da mi se život lagano pretvara u pakao", "Znate li vi koliko ima predivnih žena na ovoj planeti? Još samo nekoliko hiljada njih I smiriću se, majke mi. Još uvek imam taj osećaj da sve samo mene čekaju"... Ove replike ne gube na svojoj svežini i humoru ni 30 godina kasnije.
A upravo je tri cele decenije palo od prve klape snimanja filma "Mi nismo anđeli". Na ovaj jubilej podsetio je lično reditelj filma Srđan Dragojević.
Preporučujemo
Ne moramo da čekamo "Južni vetar 2": Miki Manojlović odmah otkrio sudbinu Cara
Bajaga otpevao pesmu "Darja" kako bi pokrenuo akciju za pomoć maloj Magdaleni
- Danas je - 30 godina prve klape “Mi nismo andjeli” - prvi dan mog profesionalnog bavljenja filmom. Kao juče da je bilo. (Naravno, Uđu me podsetio na to - živa enciklopedija) -napisao je Srđan Dragojević na Tviteru.
Film "Mi nismo anđeli" premijerno je prikazan u bioskopu 1992. godine i postao neviđeni hit. Po broju prodatih bioskopskih ulaznica spada u najuspešnije filmove ikada snimljene u Srbiji, sa više od milion prodatih ulaznica, odmah posle "Zone Zamfirove".
Jugoslovenska kinoteka ga je 2016. godine uvrstila u sto srpskih igranih filmova (1911-1999) za kulturno dobro od velikog značaja, a publika mnogo pre u kultna ostvarenja čije su nam provale ušle u svakodnevni govor.
Uloge u ovom ostvarenju su igrali nezaboravni Nikola Kojo, Milena Pavlović, Branka Katić, Srđan Žika Todorović, Uroš Đurić...
- U njemu nema ništa izveštačenog. Mi smo to pravili kao veoma mladi ljudi i u želji da ga napravimo onako kako mi mislimo da treba da se napravi. On je nastao u samom zalasku Jugoslavije i može se reći da je posljednji jugoslavenski film. Radili smo u vreme kada je stala opsada Vukovara, kada su još hrvatski kadrovi sedili u Beogradu, i iz te perspektive nismo mogli ni da zamislimo da će se sve to dogoditi devedesetih, nekako smo verovali da će se stvari popraviti. Film je izašao u leto kada se u Bosni sve već zahuktalo 1992. godine. I on je na neki način postao prvi film nove dimenzije stvarnosti. Na početku i nije bio shvaćen koliko su se ljudi nakon nekoliko godina vraćali i pronalazili one elemente koji su im pomagali da ostanu sabrani. Bio je neka vrsta sedativa i neka vrsta internog ponosa, da se takav film može napraviti čak i u najgorim okolnostima. Bio je to niskobudžetni film, a mi smo bili jako mladi. Tek sada u ovim godinama cenim tu činjenicu - rekao je Uroš Đurić, koji glumi lik Anđela, a prenosi cdm.me.
(Telegraf.rs)