"Svi smo na setu plakali": Željko Joksimović otkrio kako je nastala najemotivnija scena u filmu "Toma"

U pitanju je scena za Ljiljanu. Željko nam je pričao i o drugim činjenicama za film o Tomi Zdravkoviću

30 godina prošlo je od smrti Tome Zdravkovića, a na Centralnom groblju u Beogradu održan pomen legendarnom pevaču, gde su bili i neki članovi ekipe filma "Toma", poput Željka Joksimovića.

Sa poznatim kantautorom i producentom ekipa portala Telegraf.rs popričala je o ostvarenju (filmu "Toma") koje je oduševilo mnoge koji su ga odledali.

Željko nam je ispričao kako je film "Toma" nastao i otkrio neke pojedinosti koje su vezane za navedeni projekat koji Joksimović realizovao uz pomoć menadžera Baneta Obradovića, producenta i reditelja Dragana Bjelogrlića,  kao i ostalim članovima mnogobrojne ekipe.

- Bane (Bane Obradović) je dobio tu čast da se bavi likom i delom Tome Zdravkovića, samim tim i da sve to sačuva od zaborava. I, mislim, kao svaki menadžer koji ima viziju,  a on je sa mnom već 20 godina, mi smo i kumovi i saradnici, negde video kako to može da izgleda. Ja nisam bio u samom startu potpuno siguran da to može da se brzo završi, da bude i kvalitetno, za to treba mnogo para i mnogo vremena. Jednom smo bili u Minhenu na aerodromu, kada mi je kasnio let i ja sam prelomio: "Radimo film o Tomi. I seriju". A onda sam otišao kod Bjelogrlića, sa kojim sam radio u tom trenutku, pre jedno 15, 16 godina "Ivkovu slavu", i on mi je, znajući Bjelu, on je uvek govorio: "To ćemo da vidimo. Mislim, može..." Kod njega nikad ne znaš kada je konačno, kada je nešto završeno, kada nije. On je prosto rekao: "Da, radićemo Tomu."Onda je on, kome god je rekao kasnije, nailazio na odgovore: "E, super.". Niko nije rekao: "A što?" Tako da smo mi svi osetili tu energiju i nekako bili sigurni da ćemo napraviti dobru stvar. Nekako još uvek ne mogu da verujem da smo uspeli u toj meri da ljudi tako reaguju. A zapravo je to, mogu da kažem, sve što smo radili kroz "Tomu" i dešavanja u staroj Jugoslaviji i od perioda od 1958. do 1991. godine, nekako još.... Nismo mi promenili planetu, planeta je još uvek tu, nego smo samo zaboravili na neke stvari koje nas mogu načiniti srećnim. Zaboravili smo na dušu, a Toma je upravo pevao o duši, i pisao je o duši i živeo je sa dušom. Tako da, siguran sam da bi i on bio jako ponosan na ovaj film - rekao je Joksimović.

Video: Joksimovićev govor na pomenu: Posle toliko godina, zahvaljujući Tomi smo opet pronašli dušu

Na našu konstataciju da je i Željko kroz njegove nastupe i koncerte čuvao uspomenu na Tomu Zdravkovića, i to kroz nove aranžmane, Joksimović se podsetio i kako.

- Hvala tebi što si se setila toga. Ja sam napravio prvi sving koncerte koji se zovu "Dva sveta", jer ta njegova rečenica puno toga opisuje.... Ja sam sve pesme obradio u svingu, i da je to jedan drugi svet, odnosno drugi život tih pesama, uključujući i (pesmu) "Dva smo sveta različita". To je bila prva pesma koju sam snimio u tim aranžmanima, tako da je on meni bio velika inspiracija - rekao je Željko i navodi da  Tomina muzika jeste uticala na njegovu muzičku evoluciju - rekao je Željko Joksimović.

Joksimović se osvrnuo i na to što se mlađa publika, nakon odgledanog filma, interesuje za život Tome Zdravkovića.

- Interesantno je to pitanje. Bjela i ja, kada smo počeli da radimo film, nekako smo razmišljali kako deca mogu da znaju imajući taj neku lošu energiju svakodnevnice. Jer te svakodnevnica tera na razmišljanje od ne duže od 3 sekunde. Sve što je duže od 3 sekunde je dosadno. Kako ćemo mi mlađi naraštaji, koji nisu upamtili Tomu. Možda znaju neku pesmu u kafani, ali ne znaju ko peva, što je slučaj sa mnogim izvođačima. Kako ćemo nekako da ih obavestimo da radimo film o Tomi. I čim se nismo trudili da toliko gađamo tu populaciju tematski, jer tu pravim paralelu sa mojim pesmama, pesme koje sam pravio 2001. godine, ljudi su uspavljivali decu uz te pesme. Ali ja im nisam rekao: "A sada dečija pesma. Ili pesma za odrasle". Prosto, mi smo ušli sa dušom i sa ljubavlju da to radimo, a kada se radi nešto sa velikom ljubavlju i kada se radi sa dušom, svi naraštaji prepoznaju. Tako da mi je jako drago... Retko pratim taj Jutjub, te trendinge... Ljudi, oni su prepoznali emociju. Ti mikrofon i objektiv ne možeš nikada da slažeš - rekao je Željko.

Poznati kantautor je otkrio i kako je došlo do saradnje sa Acom Pejovićem i Suzanom Dinić.

- Sve smo kastingovali. I glumce i izvođače. Aco se pojavio, ne znajući da smo ranije imali izvođače koji pevaju Tomu. I otpevao je te pesme sa orkestrom. I nekako sam bio siguran da je to on, jer baš podseća po boji glasa i emotivno na Tomu, baš jako. Suza Dinić, odnosno Suza Branković peva sa mnom. Jedno jako talentovana osoba, jedna sjajna žena koja je u ovom slučaju uopšte nije planirana da peva Silvanu, nego je to trebalo da bude druga pevačica, kojoj smo mi poslali i melodije. To je trebalo da se desi u Beču. Međutim, ta pevačica se razbolela baš tog jutra, a mi treba da imamo snimanja, treba da imamo zvuk i muziku uz koju treba da se otvaraju usta, lip singing. Koga ću? Suzu Branković. (Željko) Suzo, gde si? (Suza) Ja sam tu u Kruševcu, nešto me bole leđa. Rekoh (joj), možeš nešto da mi snimiš. Imamo snimanje, bukvalno sutra, i potrebno nam je da imamo Silvanu. Kaže, imam tu mikrofon, snimiću ti ja to... Ja se budim ujutru, ona mi je poslala "Šta će mi život bez tebe dragi". Ja slušam na telefonu i kažem ne znam što mi je poslala Silvanu. Ja sam mislio da mi je poslala deo nje, pa da vidim da li liči. Međutim, sve je to bila Suza. Ja kažem: "Bože, pa ovo je Silvana." Dakle, mogu da kažem, nije kome je namenjeno, već kome je suđeno - rekao je Željko.

Na pitanje kako je nastala najemotivnija scena u filmu "Toma", scena za Ljiljanu, Joksimović je objasnio.

- Ti baš stvarno gađaš u metu. Moram da kažem, kada radite sa Bjelom, onda je sve u tri minuta do 12, jer tako je nastala i kraj filma, tako je nastala i Ljiljana. Mi smo Ljiljanu snimali u originalnom aranžmanu, sa orkestrom, koji je Aco otpevao, i onda me je on na dan snimanja koje smo radili u "Dva jelena" pozvao i rekao: "'Ajde, molim te, ovo za Ljiljanu ne mora da bude sa orkestar neki, mora klavir... Je l' ti možeš da napraviš neki novi aranžman da ta bude pesma uz klavir, da bude mirna..." Ja kažem: "Hajde, sada ću da probam...." I onda smo napravili tu verziju, gde su glumci na setu plakali, gde je Bjela na setu plakao, gde smo svi plakali, nekako se emotivno raspali i, bukvalno, to je bila ideja tog dana i tako je nastala Ljiljana. To je već sada antologija i drago mi je što si to primetila - rekao je Željko.

Celokupan intervju sa Željkom Joksimovićem pogledajte na snimku na početku teksta.

Video: Potresno! Milan Marić stigao na Tomin pomen, Gordana mu grcala u zagrljaju

(Telegraf.rs)