"Počelo bombardovanje 1999, a žena me budi, kako mogu da spavam. Nado, meni je ovo 3. bombardovanje"

Njegova porodica krila se u trezoru

Foto: ATA Images

Jezivi, zastrašujući zvuci sirena, pre tačno 22 godine najavili su stradanje srpskog naroda. Srbija i Crna Gora danas pamte godišnjicu početka NATO agresije, a tog bombardovanja Vlasta Velisavljević živo se sećao do kraja života.

Ovo je bilo treće bombardovanje koje je preživeo.

- Morao bih da počnem od ovog poslednjeg bombardovanja 1999. godine. Ja sam spavao, a moja supruga Nada je bila užasnuta, počela je da lepi prozore i u revoltu mi je rekla: „Kako možeš da spavaš kada bombarduju?“ Odgovorio sam joj: „Nado, meni je ovo treće bombardovanje, meni ovo nije ništa“. Ovo treće pamtim po zlu, kao i drugo. Drugo bombardovanje je opet bilo savezničko, opet angloameričko, bilo je najstrašnije. Pokušao sam da pobegnem iz grada, prošao sam Krunskom ulicom, tamo je, na mestu gde je sada Studentska poliklinika, bilo porodilište i video sam užasnu sliku — dečje nogice su visile sa grana okolnog drveća, porodilje su ležale pored rastavljenih dečjih krevetaca.

- Prvo bombardovanje sam doživeo kod „Londona“, a kršten sam malo niže, u Crkvi Svetog Vaznesenja Gospodnjeg. Godine 1941. je tu pala bomba u jedno sklonište, a sklonište je bio rov pokriven sa malo zemlje i dosta ljudi je tu ušlo misleći da će se spasti, međutim, bomba je pala pravo u sklonište. Bilo je mnogo mrtvih i sećam se da sam ja od Jadransko-podunavske banke, to je sada ova banka kod „Londona“, trčao da vidim da li ima nekoga preživelog. Video sam užasnu sliku — prodavca đevreka kako leži mrtav, a korpa đevreka rasuta pored njega, strahote i scene koje sam nakon toga video mislim da ne bi bile primerene za ovaj razgovor - rekao je Vlasta Velisavljević za Sputnjik.

– Kasnije smo moja porodica i ja otišli u trezor Jadransko-podunavske banke u Kralja Milana. Otac je bio prijatelj s čuvarem banke i on nas je pustio unutra kako bismo se sakrili.

Da bi se zaštitio od eksplozija, Vlasta je narednih dana na glavi nosio šerpu, a jedan šrapnel okrznuo mu je prst. On je kasnije preživeo i savezničko bombardovanje 1944, pa Goli otok i NATO bombardovanje 1999. Do kraja života pratile su ga slike razorenog grada i preplašenih ljudi.

Podsetimo, Vlasta Velisavljević preminuo je danas u 94. godini.

(Telegraf.rs)