Radovan Miljanić tešio ćerku Borisa Komnenića na komemoraciji: Danas ispraćamo Gospodina Glumca

Komnenić je preminuo u subotu, 6. marta, u 64. godini, u Beogradu, posle teške bolesti

Komemoracija povodom smrti prvaka drame Borisa Komnenića održana je u danas na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Opelo će se služiti u crkvi Svetog Nikole na Novom groblju u 14.30, dok će sahrana biti istog dana u 15 časova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Preporučujemo

Okupljenima se obratio njegov kolega Nebojša Kundačina.

-Danas smo zajedno ovde da ispratimo na put našeg dragog, voljenog Borisa Komnenića. Boris je bio izuzetan po svojoj odlučnosti, iskrenosti i prefinjenosti - rekao je Kundačina, nakon čega je pozvao na minut ćutanja.

Potom su na velikom ekranu emitovani isečci iz predstava "Figarova ženidba i razvod", "Putujuće pozorište Šopalović", "Uobraženi bolesnik", "Vesele žene vindzorske", "Gospođa ministarka", "Divlja patka", "Zli dusi", "Laža i paralaža", "Narodni poslanik"...

Među prijateljima i kolegama koji su došli da odaju poslednju počast su i reditelj Goran Marković, glumci Petar Božović, Nebojša Dugalić, Radovan Miljanić, Nela Mihailović, Dragan Bjelogrlić, Vanja Ejdus, Miloš Vlalukin, Vučić Perović… Prisutna je i njegova ćerka Nika, koju je u suzama utešio glumac Radovan Miljanić.

Okupljenima se potom obratila Ivana Vujić Kominac, upravnica Narodnog pozorišta.

- Danas je sunačan, blistav dan, baš kakav treba da bude dan kada na put kreće izuzetni gospodin glumac, Boris Komnenić. Kada govorimo o Borisu možemo samo govoriti o kompoziciji slike koja liči na slike renesansnih ili baroknih majstora čija je komplikovanost tako velika da je ne možemo do kraja istražiti. I mi i dalje istražujemo "Bičevanje Hrista" Pjera de la Frančeske, i dalje istražujemo Mikelanđela. Da, danas je dan da se krene na put. Na put kreće mlad, lep, neobičan, izuzetan, veoma pošten, veoma iskren, nikad zadovoljan gospodin glumac Boris Komnenić. Imala sam sreću da ga upoznam još na FDU, gde je pripadao izuzetnoj klasi izuzetnog profesora Predraga Bajčetića. Gledala sam njega i ostale kolege u čudu. Bili su izvajani glumci, zainteresovani za svaku vrstu umetnosti. Gledala sam Borisa koji je voleo tišinu, zato što je tišina istina, reči negde istinu prikrivaju. Zato, danas je divan dan. Gospodin glumac Boris Komnenić, koji nas je toliko voleo, svoje kolege, publiku, svaku vrstu umetnosti. Pun ljubavi, zainteresovan... Njegovo lično Ja je bilo posebno, ono koje druga lična Ja pokreće na promene. Lično Ja gospodina glumca nas je još od Akademije podsticalo na promenu.

- Velikih 70 uloga, zapitanih, čudnih... Danas je divan dan, na svoj put ka Eleusinskim poljima kreće blistavi gospodin glumac Boris Komnenić. Tamo ga čekaju drage kolege, gospodin Ejdus, gospodin Nikolić, a zašto ne gospodin Pjero de la Frančeska, a zašto ne gospodin Mikelanđelo? Šire ruke. Neka mu bude srećan i lak put - rekla je Vujić.

Radovan Miljanić rekao je da je želeo da govori, ali je shvatio da neće moći. Zato je odlučio da čita.

- Daleke 1975. polagao se prijemni ispit za FDU prvi put u novoj zgradi. Uži izbor je završen i komisija je zasedala. Tome prisustvuje i Bata Miladinović, rukovodilac dečje dramske trupe pri Radio Beogradu. Svi čekaju rezultate. Ljudi koji stoje iza mene presreću Batu i pitaju kako je bilo. "Ma nikako", odgovara Bata. "Pa ko je primljen?", "Ma jedan debeli i dva ćorava pe*era!". Debeli je bio Mladen Andrejević. Mlađa je uskoro smršao, a mi ćoravi smo skinuli i deo odrednice čim smo stekli naklonost dve najlepše plavuše na Akademiji. Ostali smo Ćora i Ćorke.

- Na trećoj godini se uvodi novi predmet "Scenske borbe". Ostalo je da naš ispit bude test pred svim profesorima sa katedre. Profesor Kaćanski uzima Borisa kao glavnog demonstratora. On sam protiv četvorice. Boris ih sve obori za manje od pet sekundi. Predmet je prošao.

- Desetak godina nakon prijemnog u Zvezdara teatru igrala se već kultna predstava "Tetovirane duše". Pre ovog događaja gostovalo se u Sarajevu. Svi su stigli avionom, osim Ace Berčeka koji je išao autom. Išao i nije došao. Tada su već počela previranja pred raspad Jugoslavije, Berček je smatrao da pod tim okolnostima ne treba da se igra. Uprava je odlučila da se glavni glumac zameni. Na moj predlog svi radosno prihvataju Borisa. Probe počinju, on ide u Skoplje, sve je išlo kako treba, krećemo na gostovanje u Split, dve predstave u dve večeri. I mi ne znamo da je Bora, da bi mu savest bila mirna, veče pred polazak zakazao sastanak Berčeku i Stupici i detaljno se upoznao sa razlozima Acinog odutajanja. Došli smo u Split, prepodne pred predstavu. Boris kaže da ne može da igra, da nije znao Acine razloge, a da je znao, ne bi pristao da uzme ulogu. I mi svi skačemo na njega jer nam ruši predstavu, dok se nije čio gromki glas Mire Stupice.

"Pustite dete, nije on kriv što mu nisu rekli istinu, nego je morao sam da je traži". Velika gospođa, glumačka gromada, prepoznala ga je kao svog. On je pokazao svoj moral, solidarnost, ljudskost, a ona svoju mudrost koje mi nismo bili dostojni - rekao je Miljanić.

Dodao je da je Boris neporecivo bio najduhovitiji čovek među glumcima. Bio je smrtno ozbiljan, ali radostan što ih daruje svojim smehom.

- Sada ostaje samo tuga. I sećanje. Lepa sećanja - zaključio je Miljanić.

Vida Ogenjenović sledeća je izašla na scenu.

- Boris Komnenić, glumac protiv dosade. Proživeo je svoj život vrhunske igre i istog takvog nemira dečački hrabro, braneći svoju čovečnu volju da živi i glumi sa očima i vešću izvan svakog zla. Od životnih neodumica, do iskrznuća u profesiji, od intimne ranjivosti i drugih nevolja, branio se ćutanjem, glumom i svojim smislom za sasvim osoben samonikli humor koji se nije mogao oponašati.

- Bio je darovit u svemu. U istrajnom druženju, u bežanju u samoću, u nežnosti za svoju kćer, u odanoj čvrstini prijateljstva, u ljubavi za izabrane i za slučajne, u odašiljanju dobrih i loših vesti i u diskretnom bolovanju. U svemu tome pomalo sam, ali potpuno svoj, britak i nadmoćan. Branio je šalama svoje veliko poverenje u moć umestnosti kojoj je pripadao. Verovao je da gluma mora biti istrajno buđenje usnulog čuda, jer ako to nije, onda je isprazno oponašanje i obmana. Ni u životu, ni u glumi nije tražio prečice. Glumio je kao što je i živeo od jednog do drugog izazova, nesebično, vrtoglavo, žurno. 

Reditelj Goran Marković kazao je da nema mnogo komičara koji znaju da se šale na svoj račun.

- Radili smo zajedno dva filma, prvi za njega i mene značajan bio je “Tajvanska kanasta”. Trebao mi je jedan dekadentni, obeshrabreni, istrošeni čovek… Video sam Borisa, video kakva je vrsta glumca, ali bio je mlad. Ali ako je čovek dobar glumac, on može da odigra sve, pa i svoje godište. Uprkos tome, vadio je iz sebe neverovatne stvari za jednog mladog čoveka, nisam se mešao, gledali smo sa strane. Taj njegov lik bio je daleko više od onog u scenariju. On je to sve polako istovarivao iz jednog rezervoara koji ne znam odakle mu u tim godinama - rekao je reditelj Goran Marković.

- On je neki, ipak, zapostavljeni glumac. Igrao je svašta, ali u javnosti nije bio istaknut mnogo. Bio je skroman, nije voleo da se hvali, da sluša komplimente. Njegov prerani odlazak je u vezi sa time što nije bio za ovaj svet. Ovaj svet nije bio za njega, da se uhvati u koštac sa ovom neljudkom stvrnošću koja nas okružuje. To ga je, po mom mišljenju sputalo, a možda i dokrajčilo. Bio je jedan kako fini duh, sputilan čovek, i ja takvih ne znam mnogo - rekao je Marković.

Nebojša Dugalić oprostio se kroz jedna suzdržane suze od svog kuma.

- Najdraži moj kume, najnežniji moj lirski ciniče, uvek mi se činilo kako posmrtno ćutanje preživelih nepogrešivo liči na umrlog, a reči izrešene o njemu po pravilu ne. One kažu ili premalo ili previše,  ili kao da se izriču samo zato što se nema snage bilo šta reći. Možda ćutanja i reči i nsiu drugo do bolno preživljavanje onih koji nasleđuju smrt prijatelja, ali bojim se da u ovom trenutku niko ne ume ni da zamukne dovoljno tiho, ni da izusti išta dovoljno da zaliči na tebe, moj dragi kume, i na to koliko te, volimo i koliko na značiš. A i kako govoriti i ćutati o smrti onog koji nas je ceo život učio kako se umire od smeha. Sve verujem da ćeš nam već sutra svima poslati poruke, trijumfalno zadovoljan kako si izlažirao sopstvenu komemoraciju i kako kao razlog za svoj nedolazak na istu navodiš neko od svojih remek-izgovora: "Imao sam sinhrono plivanje, počeo mi je Fashion week, trka na štiklama". Sve mislim da ćeš banuti svakog časa i zahvaliti nam se za sahranu o državnom trošku kao i na mogućnosti da u Aleji zaslužnih građana sa viđenijim pokojnicima vodiš pametne razgovore. Zato učini nam svima, pa bani odnekud, da se svi naljutimo na tebe zašto si se s nama ovako neslano našalio - rekao je Dugalić.

Glumica Svetlana Ceca Bojković poslala je pismo koje je pročitano na njegovoj komemoraciji.

- Izuzetna, posebna ličnost. Naš dragi kolega Boris Komnenić nije više među nama. Voljen, poštovan od svih nas kao sjajan glumac, dragoceni partner i potpuno svoj. Moj sin u "Boljem životu", sin u predstavi "Konak" u kojoj je igrao Obrenovića, moj muž u predstavi "Anfisa". Njegova duhovitost, specifičan šarm, britka inteligencija, široko obrazovanje i njegovo drugastvo zauvek će mi nedostajati. Sve se to sada seli u sećanje. S ljubavlju, Svetlana Bojković.

Na Jutjub kanalu Narodnog pozorišta od 21 sat biće emitovana Nušićeva komedija „Narodni poslanik”, u kojoj je Komnenić tumačio glavnog junaka Jevrema Prokića. Bila je to poslednja premijera velikog glumca na sceni matičnog teatra, a za tu ulogu, na festivalu „Bucini dani” 2015. godine, Komnenić je dobio glavnu nagradu „Zlatno zrno” za najbolje glumačko ostvarenje.

Komnenić je preminuo u subotu, 6. marta, u 64. godini, u Beogradu, posle teške bolesti.

(Telegraf.rs)