Prijanka Čopra i Nik Džonas saopštiće nominacije za Oskara: Tri filma najozbiljniji kandidati

Dodela Oskara biće održana 25. aprila

Glumica Prijanka Čopra i njen muž, muzičar Nik Džonas, saopštiće ko su nominovani za prestižnu nagradu Oskar, koju dodeluje Američka akademija filmskih nauka i umetnosti.

Preporučujemo

Nominacije će biti objavljene u 23 kategorije, u pondeljak, 15. marta.

One će biti saopštene preko Oskarovih platformi - biće uživo strimovane preko sajtova Oscars.com i Oscars.org, kao i putem Fejsbuka, Tvitera i Jutjuba.

Zasada se očekuje da filmovi Kloi Džao "Zemlja nomada", Arona Sorkina "Suđenje čikaškoj sedmorici" i Emerald Fenele "Mlada žena koja obećava" prime najviše nominacija od strane Akademije. U godini koju je obeležila apidemija, mogućnost da se takmiče dobili su i filmovi koji su premijerno emitovani i na paltformama.

Film  "Zemlja nomada" snimljen je prema istoimenoj knjizi iz 2017. spisateljice Džesike Bruder, a glavni lik Fern tumači američka glumica Franis Mekdormand, dobitnica nagrade Oskar za najbolju glumicu za filmove „Fargo“ (1996) i „Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju“ (2017).

Ovo ostvarenje (koje Džao potpisuje kao rediteljka, scenaristkinja, producentkinja i montažerka) sniman je duž američkog Srednjeg zapada, a radnja prati Fern (Frensis MekDormand) koja, nakon što izgubi posao u firmi u kojoj je godinama radila sa svojim nedavno preminulim mužem, odlučuje da proda sve što ima, napusti svoj dom i putuje centralnim delom severnoameričkog kontinenta, tražeći posao.

Kada je njena drugarica Linda pozove da se pridruži zajednici nomada u pustinji u Arizoni, Fern na početku odbija, ali kako se vreme menja, a ona ne može da nađe zaposlenje, odlučuje da prihvai. U ovoj grupi Fern sreće druge nomade i počinje da uči najosnovnije veštine preživljavanja na putu.

"Suđenje čikaškoj sedmorici"

Politička dramu „Suđenje čikaškoj sedmorici“ sa druge strane inspirisana je istinitom pričom o osmorici građanskih aktivista koji su 1969. godine optuženi za izazivanje nereda na Nacionalnoj konvenciji Demokratske partije održanoj krajem avgusta 1968.

U novembru iste godine, Amerikanci su izabrali republikanca Ričarda Niksona za predsednika.

Niksonov novopostavljeni državni tužilac Džon Mičel tada je inicirao postupak protiv osmorice viđenijih građanskih aktivista, kao pokaznu vežbu sprovođenja „reda i zakona“ koje je republikanski predsednički kandidat obećavao u kampanji, ali i kao – bar kako sugeriše Sorkinov film – neku vrstu lične osvete svom prethodniku iz demokratske administracije Remziju Klarku.

Remzi Klark, bivši državni tužilac SAD, u Srbiji je poznat po tome što se 1999. javno suprotstavio bombardovanju SRJ.

Potom je branio Radovana Karadžića u civilnoj parnici a došao je i na sahranu Slobodana Miloševića na kojoj je rekao da ja haška optužnica bila bez dokaza. Sorkinov film i Frirsov televizijski rad prikazuju Klarka kao jednog od najznačajnijih zaštitnika borbe za ljudska prava u američkom establišmentu.

"Mlada žena koja obećava"

"Mlada žena koja obećava", sa Keri Maligan u glavnoj ulozi, već je proglašen feminističkim filmom godine. Radnja prati Kesi, devojku koja svako veče ide po klubovima, praveći se da je pijana i drogirana, dok je neki muškarac ne povede kući i pokuša da spava sa njom, dok je ona skoro onesvešćena. Kesi se potom budi, a onda za tog muškaraca počinje pakao.

Film zapravo govori o silovanju i tome koliko teške posledice ono ostavlja ne samo na žrtvu, već i na ljude oko nje. I šta se dešava kada žene počnu da se svete za obljubu drugih žena.

(Telegraf.rs)