12 filmova koje treba da pogledate ako vam se dopala "Dara iz Jasenovca"

Imate li vi neki dobar film na umu? Javite nam u komentarima

Ukoliko vam "Dara iz Jasenovca" još uvek ne izlazi iz glave, a pitanja je svakim danom sve više, možda odgovore na njih možete pronaći u nekim drugim delima, dok ovaj film ne stigne u bioskope i publika ponovo ne dobije priliku da ga propisno odgleda. Ovaj put na velikom ekranu.

Izdvojili smo listu filmova, jugoslovenskih i stranih, koji obrađuju slične teme kao i "Dara" - neopisivu tragediju desetkovanog naroda Kozare, ustaške zločine, logore NDH, decu koja pokušavaju da prežive rat, decu koja su tokom rata (ponekad na silu) primila drugu veru i svrstala se u drugu naciju...

"Kozara"

Sećanje na partizane koji su na Kozari pružili otpor Nemcima provejava kroz "Daru iz Jasenovca", s obzirom da su i sami Ilići iz sela Mirkovci.

Šta se tu dešavalo, publika je imala priliku da vidi još 1962. godine, u filmu "Kozara" Veljka Bulajića.

Priča prati grupu partizana koji u šumama Кozare moraju da probiju jake nemačke snage, koje su u junu 1942. godine pokrenule ofanzivu protiv partizana u tom regionu. Malobrojnim i slabije naoružanim partizanima dodatni teret predstavlja veliki broj ranjenika i izbeglih civila o kojima moraju da brinu - Кozaru je branilo 3.500 boraca partizana, a za leđima su imali 80.000 staraca, žena i dece i oko 600 ranjenika. Istovremeno, oni biju žestoke bitke.

"Okupacija u 26 slika"

Iako film Lordana Zafranovića, velikog reditelja čije je ime ovih dana u centru pažnje, nije jedini koji se u SFRJ bavio tememom ustaših zločina nad Srbima i drugim narodima u NDH, malo ko spori da "Okupacije u 26 slika" spada u jednp od najznačajnijih ostvarenja jugoslovenske kinematografije.

Radnja filma dešava se u Dubrovniku. Hrvat Niko, Italijan Toni i Jevrejin Miho su tri najbolja prijatelja. Toni je veren Nikovom sestrom Anom, ali planove za venčanje prekid rat. U Dubrovniku, sada gradu NDH, ustaše sprovode brutalnu dikataturu.

Meštani se dele - Toni postaje fašista, Miho je kao Jevrejin izopšten, dok se Niko i njegov otac priključuju partizanima.

Film je neko vreme bio tabu tema u Hrvatskoj (smatralo se da sadrži "antihrvatski" naboj) te se gotovo nije prikazivao 1980-ih i 1990-ih.

Ne okreći se, sine

Kako je Gaga Antonijević najavio, u seriji "Dara iz Jasenovca" Dara i njen brat Bude ponovo će se sresti uoči Oluje. Jedno će biti Srbin, drugo Hrvat.

Nasilno usađivanje ustaških načela, koje se sprovodilo u logorima za decu, tema je filma "Ne okreći se, sine", rađenom po romanu Arsena Diklića. Film je 1956. godine snimio Branko Bauer.

Partizanski ilegalac, inženjer Neven Novak, beži iz voza sa kojim ustaše prevoze zatvorenike u Jasenovac. Neven ima jedan cilj - da iz zagrebačkog ustaškog dečjeg doma izbavi sina Zorana, dečaka koji je indoktriniran ustaškom i nacifašističkom ideologijom. Кada Zoran sazna da mu je otac neprijatelj režima, odbija da beži sa njim na partizansku teritoriju. Novak se suočava sa sinovljevim otporom i mrežom koju oko njega steže policija i agenti.

Kraj rata

Rodbina žrtava ustaškog režima godinama nakon rata tražila je ratne zločince po Jugoslaviji i lično im se svetila, rekao je Bata Živojinović u jednom intervjuu, a povodom filma "Kraj rata" (1984).

U ovom ostvarenju Dragana Kresoja, igrao je glavnu ulogu -  Baja Lazarevića, invalida koji je u ratu izgubio ruku, ali ga to ne sprečava da zajedno sa 8-godišnjim sinom krene u potragu za grupom ustaša koja mu je zverski ubila ženu. On koristi sveopšti haos među osovinskim formacijama kako bi ih pronašao i ubio jednog po jednog zločinca.

"Braća po materi"

Jedan od najpoznatijih filmova Zdravka Šotre snimljen je 1988. godine, a prati dvojicu polubraće - Veselina (Slavko Štimac) i Braca (Žarko Laušević), koje je rodila ista žena, ali jednom je otac Hrvat i ustaša, a drugom Srbin i partizan.

yDvvNwY2rcg

Dva brata, Hrvat i Srbin, od iste majke a različitih očeva,  odrastaju u surovom vremenu i još surovijem podneblju kninskog krša. Roditelji im ginu, a njihovi putevi se razilaze pre nego što upoznaju jedan drugog.

"Crne ptice"

"Crne ptice" je jugoslovenski crno-beli igrani film snimljen 1967. godine u režiji Eduarda Galića, a temelji se na istinitim događajima u kojima je učestvovao Grgo Gamulin, Galićev tast. On je pred sam kraj Drugog svetskog rata uspeo da pobegne iz ustaškog logora Stara Gradiška.

Radnja je smeštena u neimenovani ustaški logor čije zatvorenike, usled napredovanja partizana, ustaška vlast namerava da likvidira tako što će ih strpati u teretni voz i dići u vazdug zajedno sa strateški važnim mostom. Grupa zatvorenika učiniće sve da to spreči.

"Hana Arent"

Otkud toliko zlo u ljudima, pitanje je koje nakon filma "Dara iz Jasenovca" postavljaju ne samo gledaoci, već i glumci koji su igrali u njemu. Kako neko može da ubije decu, a onda ode i na miru večera?

Pitanjem zla, njegovim poreklom i prirodom, bavila se jedna od najvećih misliteljki 20. veka - Hana Arent. Jevrejka rođena u Nemačkoj, filozofkinja i ljubavnica čuvenog Martina Hajdegera (koji je podržavao nacistički pokret), logorašica koja je utekla gasnoj komori, Arent je u toku rata utočište našla u SAD, gde je postala prva žena univerzitetski profesor.

Ovaj film opisuje jedan od prelomnih trenutaka njenog života. Kada Mosad 1960. zarobi Adolfa Ajhmana, jednog od glavnih organizatora holokausta i "konačnog rešenja jevrejskog pitanja", Arent pokušava da prodre u pitanje zla, njegove veze sa moći i totalitarnim režimom i uvodi čuveni termin "banalnost zla". Hana je postavila pitanje kako su se Ajhman i drugi kao on sa takvom lakoćom od antisemita pretvarali u masovne ubice?

Mnogi, pre svega preživeli Jevreji, okreću joj leđa, shvativši njene misli kao apologiju zločinaca...

"Talas"

"Samo da se ovakvi užasi više nikada ne dese" - ponavljaju kako tvorci, tako i gledaoci filma "Dara iz Jasenovca".

I mnogi su uvereni da sa iskustvom Drugog svetskog rata široke mase nikada više neće moći da "nasednu" na istu priču o sopstvenoj posebnosti, a tuđoj inferirnosti. A šta ako bi mogle? I to vrlo lako?

U jednoj srednjoj školi nastavnik odučuje da sa svojim odeljenjem sprovede socijalni eksperiment, kada đaci, treća generacija rođena posle Drugog svetskog rata, ubedljivo tvrde da obnova diktature nije moguća u Nemačkoj.

Ono što sledi je spoznaja o sili koja čuči duboko u nama, a za njom i - ubistvo...

"Lora"

Dok su deca poput Dare za vreme rata činila sve što je u njihovoj moći da spasu sebe i svoju braću i sestre, deca nemačkih nacista živela su u blagostanju. Ali ne zadugo.

Lora je 1945. godine tinejdžerka, Nemica, i najstarija od petoro dece. Kada po smrti Adolfa Hitlera, njeni roditelji, istaknuti nacisti, bivaju uhapšeni, ona mora da putuje 900 kilometara od njihovog skrovišta do Hamburga i odvede porodicu do kuće njihove bake. Vozovi više ne idu, zemlja je podeljena na rusku i američku teritoriju, a ni sami Nemci nisu uvek spremni da pomognu napuštenoj deci.

Lora sreće Tomasa, mladog Jevrejina koji je preživeo užase logora i prvi put se susreće sa zločinima koje je počinio njen narod, ali i njen voljeni otac lično.

 "Obojena ptica" 

Mnogi su se žalili što u "Dari" užasi ustaškog logora nisu prikazani eksplicitno i sa onom brutalnošću i zverstvom s kojim ih se preživele žrtve sećaju.

Ali film koji je to učinio, "Obojena ptica", ostajao je bez publike u toku projekcije.

Film je zasnovan na istoimenom romanu iz 1965. a priča prati bezimenog jevrejskog dečaka koji krajem Drugog svetskog rata, putuje Evropom i svedok je brojnih grotesknih dešavanja.

Ne radi se o jeftinom šoku koji pornografski eksploatiše ratne užase, već o filmu koji je šokirao i oduševio kritičare prizorima nasilja. Kritičari su ga opisali kao "divlje trosatno putovanje paklom", a oni koji su ostali do kraja, uputili su autoru ovacije.

"Ivanovo detinjstvo"

Prvi film Andreja Tarkovskog prati 12-godišnjeg Ivana čije detinjstvo je naglo prekinuto ratom u kom su mu nacisti ubili sve članove porodice. On se pridružuje partizanima i postaje vojni izviđač u prvim linijama sovjetskih borbenih redova, obavljajući za njih visoko rizične zadatke.

Pri tom, on zahteva od starijih vojnika da ga, iako je dečak, tretiraju kao jednakog njima samima. Nakon jednog Ivanovog povratka sa zadatka, partizani žele da ga, radi sigurnosti, pošalju u vojnu školu i tako zaštite. Međutim, Ivan odbija da ode i insistira da ostane sa četom.

"Ida"

Ista trauma kroz koji će (verovatno) morati da prođe jedno od dece Ilića, ista ona koja je Zorana u "Ne okreći se, sine" tako ranila, zadesila je i mladu iskušenicu, glavnu junakinju poljskog filma "Ida".

Ida, odrasla u jednom poljskom samostanu, sprema se 1962. godine da da zavete i postane kaluđerica. Njeni planovi se ruše kada se na vratima samostana pojavljuje tetka koju nikada nije srela - i saopštava joj da je ona zapravo Jevrejka, dete koje su spasili tako što su ga prestavili kao katoličko.

Dve žene, dva različita sveta, odlaze na put kroz ovu ratom i dalje razrovanu zemlju, kako bi saznali šta ste desilo sa članovima njihove porodice.

Ukoliko ste gledali neki dobar film čija vas tematika podeća na "Daru iz Jasenovca", ostavite nam preporuku u komentarima.

(Telegraf.rs)