Kako je Amerika reagovala na "Daru iz Jasenovca": U bioskopu u Čikagu suze i jecaji

Nisu svi gledaoci dočekali kraj projekcije. Neki su u suzama napustili bioskopsku salu

Svetska premijera filma "Dara iz Jasenovca" održana je u devet američkih gradova. U čikaškom Lendmark centru nisu svi na svojim sedištima dočekali kraj dvočasovne ekranizacije potresne istinite priče iz zloglasnog logora NDH, neki su u suzama napustili salu. Oni koji su ostali stezali su zube, a u mraku bioskopa smenjivali su se jecaji i uzdasi.

Preporučujemo

Utisak koji je srpski kandidat za Oskara režisera Predraga Gage Antonijevića ostavio na publiku najbolje se mogao videti kada su se popalila svetla posle projekcije. Jedni su obamrli sedeli na svojim mestima, drugi žurno, sa maramicama i maskama u rukama, žurili ka izlazu, dok većina nije bila u stanju da da bilo kakav komentar, prenosi "Serbian tajms".

- Šta reći, sve ste videli - bio je najčešći odgovor prisutnih.

Slavica Petrović, direktorka Srpskog filmskog festivala Čikago je smogla snage da prokomentariše.

- Izuzetno mi je teško, film je toliko potresan da je posle njega teško bilo šta reći. Ipak, dobro je da je konačno snimljen i da ljudi imaju priliku da ga vide, a oni koji do sada nisu znali da se upoznaju sa onim što su preživeli Srbi u Jasenovcu i drugim ustaškim logorima - rekla je ona.

Petrovićeva je prokomentarisala i kritike koje su se pojavile u pojedinim američkim medijima, poput "Varajetija" i "Los Anđeles Tajmsa".

- Kada sam videla te kritike, prvo što sam pomislila jeste da ti ljudi nisu videli film, a drugo da ne znaju ništa o istoriji. Očigledno je da su u pitanju nečiji interesi, jer jezik kojim su pisane te recenzije nije jezik filmske kritike, već jezik politike. Bojim se da film neće daleko dogurati u trci za Oskara, ali je sigurno da će ostaviti trag i biti svedočanstvo koje će pomoći da se neke stvari otrgnu od zaborava i zauvek pamte - ističe Petrovićeva.

Dejan Cvetković ne deli njeno mišljenje kada su u pitanju šanse "Dare iz Jasenovca" za prestižnu nagradu.

- Mislim da je film odličan, da baca svetlo na istorijske događaje o kojima je svet malo toga znao. U tom smislu je nešto novo i ja se nadam da još ima ljudi kojima će istina zaparati uši i oči i na koje će "Dara" ostaviti veliki utisak. Jasenovac je najstrašnija srpska reč i najveći srpski grad posle Beograda, i ma koliko to bilo teško, svaki Srbin bi bar jednom dnevno trebalo da pomisli na to zlo sa kojim su se naši sunarodnici i preci tamo suočili, jer to zlo niti je nestalo, niti spava zimskim snom - kaže Cvetković.

Američkom filmskom kritičaru koji je film okarakterisao kao "srpsku nacionalističku propagandu", Cvetković poručuje:

- Saglasiću se ako su po tom istom principu "Šindlerova lista" ili "Pijanista" jevrejska propaganda. Istina ne može biti propaganda, ona ne spada u političke kategorije, već je jedna i nepobitna. Može samo da vam se sviđa ili ne, ali ne možete da je osporite - dodaje on.

Premijeri u jednom od dva čikaška bioskopa u kojima se prikazuje film “Dara iz Jasenovca” prisustvovalo je oko pedeset ljudi, a razlog su pandemijske mere i ograničen broj raspoloživih sedišta u bioskopima, kao i veliki sneg i najhladniji dan u godini (temperatura -13 Celzijusa).

Za očekivati je da će narednih dana znatno veći broj naših ljudi koji žive u Americi biti u prilici da pogleda "Daru iz Jasenovca", što ovo ostvarenje svakako zaslužuje. Osim u Čikagu, film se nalazi na bioskopskom repertoaru u Dalasu, Finiksu, Milvokiju, Majamiju, Hjustonu, Atlanti, Denveru i Vest Palm Biču.

(Telegraf.rs)