Dve decenije od monstruoznog ubistva glumca Dragana Maksimovića: Za zločin i dalje niko ne odgovara
Mesecima je ležao u bolnici i potom pao u komu...
Dragan Maksimović Maksa nije mogao ni da pretpostavi da će mu odlazak u kafanu na Zelenom vencu, te noći između 17. i 18. novembra 2000. godine, biti poslednji. Naime, glumca su u lokalu počeli da maltretiraju navijači FK "Rad", misleći da je Rom, jer je Maksa bio tamnije puti.
Prema rečima njegovih kolega, gazda kafane je Maksu i huligane izbacio napolje, gde je počelo mučko prebijanje glumca. Niko od prolaznika mu nije pomogao. Nezadovoljni zbog izgubljene utakmice omiljenog kluba, navijači su sav bes iskalili na krhkom Maksi, koji je nedavno bio operisao kataraktu, bejavši i astmatičar i dijabetičar.
Mesecima je ležao u bolnici i potom pao u komu. Podlegao je povredama na današnji dan 2001. godine.
Prošlo je dve decenije od njegove smrti, a policija još nije uspela da identifikuje počinioce ovog stravičnog dela.
Dragan Maksimović Maksa je rođen 1949. godine u Podujevu. Ceo život je bio glumački aktivan, ostvarivši više od 60 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji.
U Narodnom pozorištu u Beogradu je debitovao 1971. godine, u predstavi Majka Hrabrost i njena deca, dok je zapažene filmske uloge imao u ostvarenjima Šmeker, Petrijin venac, Vreme čuda, Poslednji krug u Monci, Rane, Nož, Mi nismo anđeli, Crni bombarder, Lepa sela lepo gore i mnogim drugima.
Što se tiče televizije, takođe je nizao uspehe, pojavivši se u ostvarenjima Koštana, Pozorište u kući, Otpisani, Otvorena vrata, Gore dole itd.
Godine 2006, na inicijativu reditelja Gorana Markovića, na Zelenom vencu, mestu gde je Maksa brutalno pretučen, postavljena je spomen-ploča, koju je otkrio tadašnji gradonačelnik Beograda, Nenad Bogdanović.
Njegove kolege, prijatelji, poštovaoci svake godine ispred ploče odaju omaž legendi jugoslovenske kinematografije.
(Telegraf.rs)