Neobičan rat Srba i Hrvata na IMDB sajtu zbog filma "Dara iz Jasenovca"
Sve se desilo nakon skandalozne ocene američkog kritičara na ovu ratnu dramu
Film "Dara iz Jasenovca" gledao je veoma mali broj ljudi - uglavnom njeni kreatori i šaka novinara. Čak je i američka premijera zakazana tek za 5. februar, te je i na drugom kontinentu uvid u ovu ratnu dramu imala nekolicina. Ipak, poslednja dva dana se na IMDB-u, kada je reč o oceni ovog filma, vodi ljuta borba koja nema nikakve veze sa njegovim kvalitetom.
Jer dok "Dari" na IMDB-u jedni daju 10, drugi "lupaju keca". Treći su malo savesniji, svesni da je teško vrednovati neodgledan film, ali da se sa dobrom verovatnoćom može kazati da on verovatno nije ni "Bekstvo iz Šošenka", ni "Kum" da niže najviše ocene, no ni "Teletabisi", pa da mu se porekne svaka vrednost. Ali već je sada jasno da umetnost per se sa ovim ocenama ima malo veze i da to da li će ovom ostvarenju dati 10 ili jedan zavisi samo od geografskog polažaja korisnika IMDB-a. Film gotovo sigurno nisu gledali. Samo su rođeni s ove ili one strane Save.
Koliko god forsirali svoje različitosti, ista pobuda (i neupućenost u predosti i mane konkretnog filma) navela je i jedne i druge da na društvenim mrežama pozovu na IMDB okršaj.
- Ajde da podrzimo "Daru iz Jasenovca", ustaše krenula da botuju na IMDb-u .
- Hrvati su krenuli da daju najniže ocene filmu "Dara iz Jasenovca" Registrujte nalog na IMDb i dajte najveću ocenu. IMDb je najrelevantniji sajt za filmove u svetu. Širite ovo! - neki su od komentara na društvenim mrežama.
Podsetimo, ovo nije prvi put da se ovako nešto dešava. Slične borbe su se vodile i između Srba i Albanaca kada je objavljena "Balkanska međa", ali i onda kada su Srbi davali jedinice (ionako od strane stručnjaka loše ocenjenom) filmu Anđeline Džoli "U zemlji krvi i meda", mada ga je malo ko odgledao.
Uzbunu uneo "Variety"
Bura oko "Dare iz Jasenovca" podigla se juče nakon što je američki časopis "Variety" objavio oštru kritiku ovog filma. U članku koji je potpisao Džej Vajsberg, film je ocenjen kao "neskrivena srpska propaganda".
- Problemi su dvostruki: njegov neskriveni antihrvatski i antikatolički naboj suviše je očito dizajniran kao oružje u sadašnjim sukobima Srba i njihovih suseda, a uživanje u vizualizaciji sadizma, u kontrastu s dečjom nevinošću, gura u stranu bilo kakvo razmišljanje o opasnostima nacionalizma, ubilačkog rasizma i genocida i nadomešta ga jeftinom senzacijom i sentimentalnošću - piše ovaj kritičar u oceni "Dare iz Jasenovca".
Vajzberg potom opisuje događaje i likove "Dare iz Jasenovca" kako bi čitaocima dočarao o čemu se, zapravo, u filmu radi, a onda i nastavlja:
- Da nema savremenog konteksta tog filma, bila bi to samo još jedna nesuvisla drama o Holokaustu, koja koristi nasilje kao što se to radi u žanru o serijskim ubicama. Međutim, kontekst je nemoguće ne uzeti u obzir, a u ovom slučaju to je kako srpski nacionalisti koriste Jasenovac kao bojni poklič i pretvaraju film u propagandu. Književnik i teoretičar Jovan Bajford trezveno je analizirao kako se srpske patnje pokušavaju povezati s Holokaustom i tako se nastoji da se legitimiše njihova težnja za teritorijalnom ekspanzijom: to je upravo karta na koju igra "Dara iz Jasenovca".
Antonijević: Ovo nije kritika, ovo ima za cilj da kritičare uplaši
Uz sasvim različite pobude i reakcije njegov tekst preneli su i srpski, i hrvatski mediji. Oglasili su se i tvorci filma, koji su još i ranije pokušavali da podvuku crtu i naglase da film ne izjednačava hrvatstvo i ustaštvo.
- Na kritiku se obično ne odgovara, ali ovo nije kritika. Za 40 godina karijere još nisam video ovako nešto. Ovo nije kritika, niti je takvom smatraju distributeri kao ni mnoge organizacije koje se bave Holokaustom. Svi su zatečeni – rekao je Antonijević.
On je rekao da je Vajsbergovo pisanje o srpskom kandidatu za “Oskara” jedna vrsta političke etikete koja, pre svega, ima cilj da se zbune i uplaše glasači u Američkoj filmskoj akademiji, da se upozore da, glasajući za ovaj film, glasaju za nekakvu srpsku propagandu.
– U toj nazovi kritici, a zapravo pamfletu, ima samo jedna ili dve rečenice koje se tiču samog filma. Vajsberg kaže da mu se ne sviđa kraj zbog “jeftine emocije”. Možda je njemu jeftina, ali nama je bila veoma skupa i velikom krvlju smo je platili – rekao je Antonijević za Večernje novosti.
Antonijević je dodao da se većina Vajsbergovog teksta bavi priznavanjem da su svi fakti u filmu istiniti, a u isto vreme se film zove propagandom i traže neke sulude veze sa devedesetim godinama.
– Jednostavno, sve se stavlja u neku pseudoistorijsku prizmu. Našim žrtvama i svim ostalima, Jevrejima i Romima koji su stradali u Jasenovcu, uskraćuje se pravo na sećanje – naveo je Antonijević.
On je ocenio da će ovaj tekst u Varajetiju definitivno naneti štetu filmu "Dara iz Jasenovca".
Povodom ove teme, oglasila se i predsednica UO Filmskog centra Srbije, Jelena Trivan, rekavši:
- Nakon stotina filmova u kojima su Srbi prikazani kao zločinci, imamo priliku da svetu predstavimo priču o stradanju Srba koja menja holivudske stereotipe. Očekivano je da će reakcija, pogotovo hrvatskih lobista, biti da je reč o srpskoj propagandi. Direktor Instituta za holokaust Majkl Berenbaum je konsultant na scenariju i on stoji iza svake činjenice.
Ona se pita da li se i drugi filmovi koji se bave stradanjima različitih naroda, poput kultne "Šindleriove liste", mogu okarakterisati kao propaganda ili to važi samo za naš narod?
(Telegraf.rs)