Film "Dva na dva" nosi poruku: "Ne primorava vas na odnose samo fizička sila, već i egzistencijalna"

Mlada glumica, kako bi dobila ulogu na filmu radi ono čega se gnušala ceo život I počinje da vodi dvostruki život, ali se ta dva života na kraju sastanu

Da nisu mogli da pretpostave, da se kao ljudi i umetnici osećaju poraženim ponavljaju ljudi iz sveta filma otkako su Milena Radulović, Iva Ilinčić i druge devojke koje su želele da ostanu anonimne iznele optužbe za zlostavljanje na račun nekadašnjeg nastavnika glume Miroslava Mike Aleksića.

Preporučujemo

Seksualno zlostavljanje i u ovoj branši ipak nije novost ni u svetu. Dovoljno je prisetiti se Harvija Vajnstina, Bila Kozbija, Romana Polanskog. Kod nas je ovo pitanje nedavno ponovo pokrenula Danijela Štajnfeld koja je i u svom filmu, i u tužilaštvu iznela optužbe protiv, kako je kazala, moćnika iz filmske industrije koji ju se silovao.

Zlostavljanje ima razne oblike, a jedan od njih, seks kao uslov za uspeh u ovoj branši, za svoju je temu odabrala mlada glumica i rediteljka Emilija Nestorović. U svom kratkom filmu "Dva na dva", u kome igra sa mladim kolegama, ali i proslavljenim glumcem Irfanom Mensurom, Emilija je progovorila o najskupljem putu do uspeha.

• Zbog čega si odabrala ovu temu?

- Za temu obično biraš nešto što te veoma dotiče, pozitivno ili negativno. U suprotnom izgubiš interesovanje. Mene ova pojava svakako ne dotiče pozitivno i nisam htela da ćutim o njoj. Nervira me što muškarci često pristupaju kao da je seksualni odnos normalan put do uloge, ali isto tako postoje i devojke/žene koje se ne libe da to iskoriste. To je naša svakodnevica.

- Kao glumica, iskoristila sam svoj alat, film, da skrenem pažnju i kažem šta imam o ovoj temi.

• Kako se tvoj film uklapa u svetlo nedavnih događaja, ima li ove vrste zloupotreba u svetu filma?

- Verujem da Mileni nije bilo lako da istupi javno, i veoma mi je drago kada vidim koliku podršku je dobila i od svojih kolega, ali i od šire javnosti. Mi smo narod koji brzo zaboravlja, tako da se iskreno nadam da ćemo kao društvo nastaviti da se borimo, jer je zloupotreba položaja prisutna u svim branšama. Filmom "Dva na dva" predstavili smo mladu glumicu koja nije bila primorana na seksualne odnose fizičkom silom, već ekzistencijalnom. Istraživali smo čime je bila primorana da se, nakon dugogodišnjeg opiranja, ipak preda.

• Koliko u njemu ima istinitih momenata, stvari koje su ti iz sopstvenog ili tuđih iskustava poznate?

Kada sam pisala, mislila sam da kreiram priču i likove koristeći samo maštu, tek kada sam završila i krenula u planove za snimanje, shvatila sam da sam koristila situaciju u kojoj sam se i sama bila našla, što je očigledno ostavilo traga na meni, iako sam mislila da sam sve to zaboravila. Bila sam u situaciji u kojoj se i glavna junakinja našla, samo što sam, za razliku od nje, uspela da se izvučem i sklonim.

• Seks je oduvek bio moneta, zamena za priliku ili posao. Tek poslednjih godina javno se ukazuje na pogrešnost te razmene, naročito u svetu kinematorgrafije, kako kod nas, tako i u svetu. Gde je mesto "Dva na dva" u toj priči?

Nemam želju da filmom kažem da je taj seks dobar ili loš put i da prstom uperim u nekog i kažem: "Ej vidi, ovo ne valja". Kraj sam ostavila otvoren da svako u skladu sa svojim karakterom zaključi koji je epilog svega što se desilo. Bilo mi je zanimljivo što je svako od mojih prijatelja, što iz branše što van nje, film doživeo drugačije, druge stvari i scene su im bile najupečatljivije, sa nekim su se i poistovetili. I uvek su imali potrebu da nastave raspravu o ovoj temi. To mi je bio znak da sam postigla ono što sam želela i dalo mi je vetar u leđa da nastavim sa produkcijom.

• Je li ovo prvi film na kom si bila uključena na više polja? Kako je bilo raditi na više polja? Ko je još sa tobom radio na ovom projektu?

- Nije, radila sam kao glumica i producent na dugometražnom igranom filmu “Prolećna pesma” Natalije Avramović, koji treba da izađe ove godine. Ali je svakako prvi film za koji sam odgovorna od prvog napisanog slova, pa nadalje za njegov život.

- Raditi na više polja sam svakako nije realno, a da se dobije kvalitetan proizvod. Pre svega, u producentskim poslovima imala sam pomoć Doloris Ašković, a u režiji mi je pomagao Danilo Stanimirović, kao i DP Aleksa Borković i montažerka Nevena Jovanović. Neizostavan je i doprinos glumaca Jovane Radosavljević, Nikole Štrbca, Alekse Radojlović i Irfana Mensura koji su oživeli te likove i dali im svoj pečat.

• U filmu pored četvoro mladih glumaca igra i prolavljeni Irfan Mensur. Kako je sa njim tekla saradnja sa njim, kakav je prema mlađim kolegama?

- Irfanu sam neizmerno zahvalna što je pored obaveza privatnih i pozorišnih izdvojio vreme da igra u filmu. Nije oskudevao u deljenju glumačkih saveta i iskustava, koji su za mlade glumce od velikog značaja. Bilo mi je divno da vidim čoveka koji i posle toliko godina karijere stvara pun ljubavi prema ovom pozivu. Izetno prijatan i profesionalan.

• Kada će i gde film moći da se pogleda?

Premijeru filma planiramo u februaru. Gde i kada tačno teško je reći, s obzirom da se situacija sa virusom menja iz dana u dan.

(Telegraf.rs)