Prvi domaći film sa "slobodnijim scenama" pred publikom: "Grešnica bez greha" na kanalu Kinoteke

U ovom filmu igra i čuvena Žanka Stokić

"Grešnica bez greha" / Foto: Jugoslovenska kinoteka

Jugoslovenska kinoteka prikazaće jedan od prvih sačuvanih dugometražnih nemih igranih filmova u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji, reditelja Koste Novakovića, pionira sedme umetnosti na našim prostorima.

Nemi film “Grešnica bez greha” iz 1930. godine biće premijerno emitovan na jutjub-kanalu Jugoslovenske kinoteke u petak, 4. decembra u 19 sati, na otvaranju projekta “Sezona evropskih filmskih klasika”, koji organizuju Asocijacija evropskih filmskih arhiva i Kinoteka, uz podršku Evropske komisije.

"Grešnica bez greha" / Foto: Jugoslovenska kinoteka

Prema rečima Jugoslava Pantelića, direktora Jugoslovenske kinoteke, gledaoci će biti u prilici da prvi put pogledaju digitalno restaurisanu kopiju filma, proširenu naknadno pronađenim nitratnim viražiranim materijalom. Za potrebe nove kopije kompozitor Miroslav Krstić komponovao je muziku, koja će gledaocima dodatno dočarati prvu srpsku socijalnu melodramu i atmosferu Beograda tridesetih godina prošlog veka.

"Grešnica bez greha" / Foto: Jugoslovenska kinoteka

Glavne uloge u filmu ostvarili su naturščici Sonja Stanisavljević i Ilija Dragićević, a pojavljuju se i glumci Persa Pavlović, Nikola Gošić, Žanka Stokić i Viktor Starčić. Melodramatična priča o “Grešnici bez greha” prikazuje Ljubičine avanture kada odlučuje da napusti svoje selo ne bi li studirala u velikom gradu, dočaravši kontrast između još uvek neokrnjenog i arhaičnog srpskog sela i metropole poput Beograda, gde opasnost i zločin vrebaju na svakom koraku.

Osim Jugoslovenske kinoteke, koja ove godine ima čast da svojom projekcijom otvori drugu “Sezonu evropskih filmskih klasika”, digitalno restaurisane filmove iz svoje kulturne baštine prikazaće još 21 evropska kinoteka. Iz svojih bogatih trezora ustanove su odabrale po jedan film ili kompilacijski program koji se može povezati u celinu.

Do jula sledeće godine, u okviru pomenutog projekta, biće prikazano više od 50 kratkih i dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova, uključujući istaknute naslove, ali i do sada manje poznato filmsko blago. Serijom ovakvih besplatnih specijalnih projekcija i događaja u organizaciji evropskih kinoteka slavi se filmsko kulturno nasleđe u svoj svojoj bogatoj i nepreglednoj raznolikosti, iz svih perioda od kada postoji filmska umetnost.

(Telegraf.rs)