Maradona je u Kusturičinom filmu prvi put čuo "La Vida Tombola": Tada su on i Čao postali prijatelji

Ova scena iz filma "Maradona by Kusturica" je nezaboravna

Negde u Buenos Airesu muzičar Manu Čao svirao je svoju novu pesmu "La Vida Tombola", opušteno naslonjen na zid. U rukama bu je bila akustična gitara. Nosio je bele kratke pantalone i sivu kapu. On i kolega, dva ulična muzičara, na prvi pogled ništa neobično na ulicama velikog grada.

Preporučujemo

- Si yo fuera Maradona / viviría como el (…) La vida es un tómbola - pevao je on. Drugim rečima: "Da sam Maradona, živeo bih poput njega... Život je lutrija".

Nekoliko metara ispred zaustavila su se kola. Iz njih je izašao Dijego Maradona. Trodnevna brada, crne naočare za sunce i veliki srebrni krst na grudima. "Bog fudbala" bio je dirnut pesmom. Kada je Manu završio, zagrlio ga je.

Ova prelepa scena deo je dokumentarnog filma "Maradona by Kusturica" iz 2008. godine koji je režirao srpski reditelj Emir Kusturica. U njemu se može čuti i muzika Sex Pistols-a i argentinskog rok benda Ratones Paranoicos, ali je "La Vida Tombola" postala glavna pesma filma - i ujedno trenutak kada Maradona i Manu Čao postaju prijatelji.

Njih dvojica su bili vršnjaci, Hose-Manuel Čao (1961) i Dijego Armando Maradona (1960). To se ne primećuje odmah, jer kada je bivši ulični muzičar Čao debitovao sa svojim bendom Mano Negra 1988, Maradona je već 12 godina bio profesionalni fudbaler, svetski prvak, najbolji fudbaler na planeti. Te je godine igrao u Napoliju, a Boka juniors i FK Barselona već su mu bile stare stanice. Čao je svog idola počastio pesmom "Santa Maradona" 1994. godine.

Ipak, u trenutku kada je ovaj film sniman, a to je bila 2007. godina, uloge su se gotovo preokrenule. Dijego Maradona je kao trener svog starog tima Boka juniors bio manje briljantan nego kao igrač i živeo je suočen sa nečim što je dotada retko susretao - sa kritikom.

Iza sebe je imao 20 godina dugu zavisnost od kokaina, bajpas operaciju, dve godine se borio sa alkoholizmom, doživeo je blisko iskustvo smrti, a jedno vreme proveo i na psihijatrijskoj klinici. Kako bi neko mogao da kaže "da sam Maradona, živeo bih poput njega", bilo je pitanje?

Sa druge strane, Manu Čao je izrastao u latino zvezdu i nastavio dalje kao solo umetnik. Njegova muzika mogla se čuti na svim dobrim žurkama, bilo gde u svetu. Postao je pan-latino narodni heroj - dečak skromnog porekla i heroj ulice, baš kao i njegov fudbalski idol. U svojim pesmama on je mešao stilove i jezike - španski, portugalski, arapski, katalonski, galicijski, grčki, engleski i francuski. Njegov zvuk je neobični spoj, baš kao i on sam - rođen u Parizu, od oca koji je poticao iz Galicije i majke iz Baskije. Čao je čitav latino svet smatrao svojim domom.

Kusturica je najpre želeo da "Santa Maradona" bude pesma filma, ali se predomislio kada mu je Manu odsvirao novu "La Vida Tombola". Čao je ovu pesmu napisao nakon što je, dogovarajući se o ovom filmu, Maradonu upoznao u Napulju.

- Od geta u kome je rođen do zvezde kakva je postao. To je bio jedan neverovatan život. Zato sam ovo i napisao, o dobrim i lošim stvarima koje je uradio - rekao je Manu.

Reditelj je osmislio scenu koja je postala klasik. Maradonin izraz lica, njegove savijene usne, oči skrivene iza naočara dok je prvi put slušao reči pesme - neprocenjivo.

- Si yo fuera Maradona, frente a cualquier porquería, nunca me equivocaría.

- Da sam Maradona, kakvo god da mi se s*anje desi, nikada ne bih napravio grešku.

Manu i Maradona tog su se momenta razumeli. Muzičar se juče, nakon vesti o smrti legendarnog fudbalera, oprostio jednom rečenicom:

- Dijego, najbolji si - napisao je Manu i postavio snimak svoje pesme "La Vida Tombola", na kojem je Maradona.

(Telegraf.rs)