"To je opasna muzika. To su opasne frekvencije..." Bunt neshvaćene omladine u filmu "Crni bombarder"

Snimljen je 1992. godine, ali njegova radnja se odnosi na budućnost. Fabula je zasnovana na hipotetičkim događajima u Srbiji 1999. godine. To je još jedan od parametara koji ovaj film stavljaju u domen svevremenosti...

Skupljeni u uzani krug neslobode, terora i medijskog mraka oni pokušavaju stvoriti masu. A masa može sve. Njima je potreban vođa, predvodnik hladne glave i vatrenog srca da probije opnu kruga i povede masu u slobodu. Istorija kaže da su se tako dobijale bitke, stvarale države i osvajala prava svakog naroda koji se odvaži na to, piše Kultiviši se.

Preporučujemo

Ovde je reč o mladim ljudima koji su rešili da donesu promene tamo gde je zabranjeno razmišljati svojom glavom. "Crni bombarder" je upravo ostvarenje koje prikazuje priču o jednoj neshvaćenoj omladini.

- Napregni svoj zakržljali moronski mozak i pomisli kad si ti uradio nešto što bi nazvao – prava stvar! Šta su to prave stvari? Šta je to što te pokreće? Što te diže kad padaš? Što te gura napred? Što ti bar za trenutak stvori iluziju da nisi jedan običan moron nego živo biće sposobno da misli.

Kako je nastao "Crni bombarder"?

Film "Crni Bombarder" nastaje, sada već davne, 1992. godine. Za režiju je zaslužan Darko Bajić. On je pored ovog filma režirao i čuvenu seriju "Sivi dom" kao i filmove "Rat uživo", "Zaboravljeni"… Pored rada na filmu Darko Bajić se proslavio i predstavama u Zvezdara teatru.

"Crni Bombarder" je snimljen 1992. godine, ali njegova radnja se odnosi na budućnost. Fabula je zasnovana na hipotetičkim događajima u Srbiji 1999. godine. To je još jedan od parametara koji ovaj film stavljaju u domen svevremenosti.

Fantastičnu scenografiju u filmu "Crni bombarder" odradio je Vlastimir Gavreik. Što se tiče kompleksnog i briljantnog scenarija pored Darka Bajića na njemu je radio i Aleksandar Barišić.

Glumačka postava na čelu sa Draganom Bjelogrlićem odlično je iznela radnju i učinila ovaj film kultnim. Pored Bjele, igraju i Anica Dobra, Srđan Todorović, Petar Božović, Žarko Laušević, Katarina Žutić…

Ko je Crni?

- Večeras sam prošao kolima kroz crveno svetlo na semaforu. Zašto? Da li zato što sam ja Broj jedan ili zato što sam Duh koji hoda? Ne, zato što sam idiot zakržljalog mozga kao i ti.

Radio emisija "Crni bombarder"  koja istrajava u potpunom medijskom mraku uspeva na buntovan način da prikaže stanje svesti glavnog lika. I samo ime Crni bombarder predstavlja eksplozivnu i vatrenu borbenost za visinu, let i slobodu koja mu je uskraćena. Naime, Crni kao voditelj ove radio emisije svaki dan obaveštava svoje slušaoce o diktatorskom režimu u kojem žive. On im na transcendentan način prenosi stanje svog uma. Njegov cilj je da se poveže sa svima onima koji ga slušaju i time spreči teror jednog sistema.

Bjelogrlić je ovde uspeo da unese stav i prodornost. Tako je i stvorio jedinstveni lik buntovnika, verovatno i najpoznatijeg u domaćoj kinematografiji. Ono što bi falilo opisu ovakvog glavnog lika, koji diže revoluciju 90-ih, jeste rokenrol. A, ko bi to bolje uradio nego žena zmaj sa gitarom koja unosi eksplozivnost upravo kroz muzičku celinu. Njen lik tumači Anica Dobra. Na neki način, gledano iz više uglova, upravo će Luna menjati ulogu Crnog i graditi kompleksnost njegovog lika.

Originalna scenografija

Sama scenografija filma "Crni bombarder" oblikuje njegovu suštinu. Naime, grad u filmu odiše ruiniranošću. Razorenim ulicama odzvanjaju policijske sirene, pesma mladih pobunjenika i predizborne kampanje sa megafona. Asfalt je u skoro svakoj sceni mokar. U scenama koje su igrane noću, a većina ih je takvih, mokar asfalt obasjavaju sveće poređane pored ulica. Takva atmosfera i tako osmišljena pozornica uvodi svakog gledaoca u samu srž filma i odgoneta njegovu fabulu. Cilj ovakve scenografije jeste da kroz porušen grad prikaže rušilački milicijski režim jedne države. Na tim ulicama odlučujuću borbu vodi masa mladih i neshvaćenih i Crni bombarder koji ih vodi u bolju budućnost.

Ulični buntovnici

- To su opasne ideje. To je opasna muzika. To su opasne frekvencije. I, šta se sad dešava? Ta psihološka bomba odjedanput pukne i onda meni izađe milion ljudi na ulice.

Scena koja možda i pokreće radnju filma u drugi smer odvija se dok Crni boravi u pritvoru. Sporedni lik koji se pojavljuje samo u nekoliko navrata, ali u ključnim momentima je Psiho. On je bivši hipik koji boravi sa Crnim u pritvoru. Upravo će nam on otkriti sve hrabrosti koje teraju Crnog, ali i svakog mladog čoveka, da se suprostavi sistemu. Taj dijalog pokreće radnju jer ohrabruje Crnog da povede masu. Gledano iz ugla psihoanalize lik Psiha možemo tumačiti i kao um Crnog, njegovu svest.

- Ako je vedro nebo ti zapališ veliku vatru i padne velika kiša. Ti onda možeš da kažeš da si vatrom prizvao kišu ako si je samo zato zapalio.

U ovim mladim ljudima se vidi bes, otuđenost ali i snaga. Oni su možda jedini koji mogu nešto promeniti i spasiti se od propasti. Njihova borba je na ulicama, onim ulicama obasjanim svećama, u grotlu pucnjave i terora. Ta borba u filmu je izražena kroz muziku, slogu i strast. Radio antena je njihov jedini glas koja, iako ilegalna, uspeva da pošalje te opasne frekvencije među masu.

Svevremenost filma "Crni bombarder"

Darko Bajić je stvorio remek-delo koje odoleva vremenu. Crnog bombardera, Duha koji hoda, možete ubaciti u bilo koju deceniju, na bilo koje mesto na planeti. Iako govori o hipotetičkoj državi, ovaj film prikazuje stvarne probleme društva i socijalne nemoći da im se suprostavi. "Crni bombarder" možete posmatrati paralelno sa mnogim svetskim ostvarenjima koji se bave ovom temom, na primer, sa "Paklenom pomorandžom". Buntovnički duh uvek će prolaziti kroz vreme i to je ono što će zdrav razum u budućnosti držati u životu. Psihodelično okruženje urušavalo je um mladih.

- Znaš, crne rupe nastaju kada se um ubrza do beskonačnosti. Ali u negativnom smislu. Tako da u njima nema ničega. Nema prostora, vremena. Nema drugih ljudi. Nema čak ni tebe.

Muzika kao izraz buntovnosti

Muzika u filmu "Crni bombarder" je poznata koliko i film. Ti hitovi su i dalje popularni. Kada danas u nekom zadimljenom pabu čujete Svečane bele košulje možda ćete osetiti melanholiju ili nostalgiju. Ta nostaligija trebalo bi da pokrene svako mlado biće da misli svojom glavom. Umetnost, a u ovom slučaju muzika, najjače je oružje svake zdrave revolucije protiv terora. Tekstovi pesama iz filma "Crni bombarder" mogu se analizirati kao izraz zdravog čoveka koji teži životu u normalnoj sredini. U njima ima i besa, ali i snage i volje za slobodom. Pojedini hitovi iz ostvarenja su i Hodam sad kao zombi, Mjau, mjau, Ne mogu da se ne osvrenem…

Ko su danas Crni bombarderi

Da li su hrabriji oni koji odu ili oni koji ostanu? Potpuno tačan odgovor vam niko neće dati ako ga ne pronađete sami. Ono što je bitno jeste da kroz film "Crni bombarder"  uočite sličnosti sa današnjim vremenom, ali i sa budućim. Ovaj film odgledajte barem jednom svake godine i shvatićete koliko je bitno ne stajati u mestu.

(Telegraf.rs)