"Bilo jednom u Srbiji": Film o vremenu kada je Leskovac bio "Mali Mančester"

Dve godine nakon Prvog svetskog rata, Dine i Cone, opijeni pobedom i „duhom slobode i napretka”, vraćaju se iz "velikog sveta" u oronuli Leskovac

U Leskovcu postoji izreka "Na malečku stoličku sedi, al’ u golemo nebo gleda”. Upravo ova izreka mogla bi da opiše uspon tekstilne industrije u Leskovcu, po kojoj je, pored paprike i roštilja, ovaj grad prepoznatljiv na Balkanu.

Preporučujemo

Malo ko zna da počeci njenog razvoja počivaju na neverovatnoj priči o domišljatosti i lukavstvu Leskovčana, koji su prve mašine krijumčarili iz Bugarske na naopako potkivanim konjima.

O početku razvoja Leskovca govori novi film "Bilo jednom u Srbiji",  u režiji Petra Ristovskog, koji se trenutno snima u selu Vučje.

Glumačku podelu filma predvode: Viktor Savić, Radovan Vujović i Teodora Ristovski, uz Slobodu Bobu Mićalović, Mikija Manojlovića, Nemanju Oliverića, Dragana Petrovića Peleta, Zorana Cvijanovića i ekipu glumaca iz Leskovca, Niša i Vranja. Ovaj projekat, ranije poznat pod naslovom „Zlatno doba“, podržao je Filmski centar Srbije.

Radnja filma smeštena je dve godine nakon Prvog svetskog rata, kada Dine i Cone, opijeni pobedom i nepovratno inficirani „duhom slobode i napretka” koji su osetili u „velikom svetu”, vraćaju se u oronuli Leskovac. Dine u svoj nekadašnji bioskop, a Cone na sopstvenu sahranu. Predodređeni za gubitnike, izrastaju u heroje.

Cone, znanjem koje je stekao u Mančesteru, pokreće uspešnu tekstilnu fabriku, zavrti točak napretka, a sve sa namerom da ponovo osvoji svoju verenicu Zorku. Dine prikazuje filmove u svom bioskopu, menja ukus mladih i „snima istoriju” da buduće generacije koje treba da umapte kako je to Leskovac postao „najveći mali grad“. Zorka i Ružica lepotom i odlučnošću boje „čaršiju“.

Nadahnuto stvarnim događajima, ovo ostvarenje je zamišljeno kao romantična, duhovita i nostalgična priča u kojoj mali ljudi postaju nada i nosioci promene u Leskovcu, posebno Cone koji zna da je neko mesto veliko, onoliko koliko su veliki ljudi koji žive u njemu.

Petar Ristovski, koji u svojoj filmografiji ima i režiju zapaženog istorijskog spektakla „Kralj Petar Prvi“, otkriva šta ga je privuklo novom projektu.

- Ono što je meni bilo najinspirativnije kad sam prvi put čitao scenario je to što ću raditi film u kom je glavni junak moj vršnjak, i koji je autsajder koji se probija iz pozadine. Mene, inače, pre svega zanimaju likovi koji iz neke po njih teške situacije svojim ambicijama, idejama i vizijama pokušavaju da promene svet oko sebe. Zadatak umetnika je da svojim radom pokuša da utiče na svoje okruženje i da ga inspiriše. Što se tiče mog rediteljskog pristupa, scenario sam doživeo kao romantičnu melodramu punu topline, gde ljubav pokreće i motiviše junake da tranformišu svoju okolinu.

Direktor Filmskog centra Srbije, Gordan Matić, posetio je u subotu set u Vučju i istakao je da je najvažnije da sami autor, reditelji i producenti budi zadovoljni lokacijama za snimanja, da one odgovaraju atmosferu filma koju žele da prenesu publici.

- Nama u Filmskom centru Srbije je važno da se filmovi snimaju i van Beograda. U Srbiji imamo sjajne lokacije. Ako pogledate ovaj kraj, gde se danas snima, kao i slične lokacije pored Leskovca, videćete da je angažovano i dosta ovdašnjih ljudi. Drago mi je da vidim da deo budžeta dobijenog od FCS-a ostaje za lokalnu infrastrukturu i radnu snagu po Srbiji.“

Film se u produkciju produkcijske kuće LeFilm, snima uz podršku Filmskog centra Srbije i grada Leskovca. Producent ovog ostvarenja, Zvonko Šimunec, ukazao je na istorijat i evolucije ideje-vodilje ovog projekta.

- Kada sam kao student otišao iz Leskovca, ostatak sveta činio mi se pomalo čudnim jer mi je nedostajala ta lakoća duha i življenja. Kako su godine prolazile, polako se ta stvar kristalizovala u glavi i shvatio sam da su ljudi i ovo podneblje nešto što se na drugom mestu ne može sresti. Leskovac je kroz celu istoriju bio grad slabostojećih ljudi, a to se ni danas nije promenilo. Bilo je to potrebno sve smestiti u dramsku celinu, a ja sam novinar po vokaciji, te sam se obratio Đorđu Milosavljeviću, Vladi Andriću i njihovim saradnicima, koji su iskristalisali priču o Leskovcu između dva rata i ljudima sa vizijom koji su ga iz učmale kasabe pretvorili u moderan evropski gradić, ’Mali Mančester’. Mi tu priču želimo da pretočimo u film koji ’preti’ da bude zaista dobar.

Scenaristi pomenutog ostvarenja su Đorđe Milosavljević, Vladimir Andrić, u saradnji sa Kokaom Mladenovićem, Majdom Šimunec, Petrom Ristovskim, Marko Backovićem (a po ideji Zvonimira Šimuneca). Slavica Šimić i Tanja Višnjić su koproducentkinje, a Miroslav Mogorović je izvršni producent filma. Snimanje filma će se odvijati do kraja sledećeg meseca na lokacijama u Leskovcu, Grdelici, Vučju, Vlasotincu i još nekoliko atraktivnih lokacija u okolini Leskovca.

(Telegraf.rs)