Albanci već 20 godina snimaju apsurdne filmove o KiM, a mi ćutimo. Hoće li "Žetva" to promeniti?
Što taj film dalje dopre, to će više ljudi saznati za zločine u Žutoj kući
Žuta kuća jedna od rak rana našeg naroda, za koje svet malo zna. To bi se moglo možda promeniti sa filmom "Žetva" koja govori o strašnim zločinima izvršenim nad Srbima u Albaniji, a koji bi trebalo da režira američki reditelj Pol Kampf. Kako smo ranije pisali, za jednu od uloga u ovom filmu angažovan je holivudski glumac Harvi Kajtel.
Kako je režiser rekao, "Žetva" neće biti "američki film o srpskim žrtvama", već nešto mnogo veće. Otkako je vest o ovome objavljena Srbe uglavnom muči sumnja da film neće biti urađen na veran način, mada ima i onih koji gaje nadu da će "Žetva" ipak promeniti svest sveta o stradanju koji je naš narod preživeo tokom 1990-ih, a o kome se svesno i sistemski ćutalo.
- Film ne može da promeni svet, ali može da ponovo otvori pitanja i ukaže na neku priču. Kada je reč o filmu "Žetva", dobro je da stranac to radi, i to na način na koji će to dopreti do šire publike. Taj film treba da u produkcionom smislu bude jako dobar i važno je da podela bude "zvezdana", kako bi se on gledao širom sveta. Film je medij koji ima izrazitu moć komunikacije i ako ta priča filmski bude ispričana na način na koji treba, onda će taj film odraditi jednu veliku misiju i kod običnog sveta ponovo otvoriti pitanja. Nakon toga uslediće razgovori, emisije, feljtoni, a na tu priču baciće se drugo svetlo. To je zločin koji se desio pre više od dve decenije, a mnogi za njega još ne znaju - rekao je sekretar za kulturu grada Beograda Ivan Karl, gostujući u jutarnjem programu RTS-a.
Što dalje dopre taj film, to će svet više saznati šta se dešavalo u Žutoj kući.
- Za veliku pohvalu je aktivnost Filmskog centra Srbije u prethodnih nekoliko godina zato što smo konačno izvučeni iz jednog vakuma, koji je trajao nekih 15-ak godina, kada nisu nastajala filmska dela insiprisana nacionalnom temom. Ona ne moraju da budu obeležja nekih velikih bitaka, ratova, već malih priča. Film "Žetva" je mala priča o stradanju jednog broja ljudi, mi ni danas ne znamo kolikom. Važno je da se te priča pričaju. Neki od tih filmova bili su "Enklava", "Mrak", a dolaze "Košare", "Dara iz Jasenovca"... - rekao je Igor Stanković, direktor Kombank dvorane.
- Ono što je s druge strane primetno jeste jedan trend albanske kinematografije sa Kosova i Metohije - oni su u ovih 20 godina bili vrlo aktivni na tu temu. Oni su u svakom svom filmu provlačili banalne priče o svom stradanju, ratovima 1990-ih. Na sreću, njihova kinematografija nije velika, ali su njeni dometi bili u neku privilegovani u odnosu na srpski film. Nekada su ti filmovi imali potpuno apsurde situacije, na primer to da Srpkinja udata za Albanca dolazi na granicu sa Srbijom od Srba preuzme tela svojih roditelja. To je došlo do apsurda - dodao je on.
Za veliku pohvalu je to što će se ovo ubrzo promeniti.
- Mi imamo toliko neispričanih malih priča, poput 2004. godine i jednog od najvećih stradanja u novijoj srpskoj istoriji, kada je 35 crkava porušeno, preko 4.000 ljudi raseljeno i ubijeno. "Žetva" je inspirisana stradanjem žeteoca... Mislim da je ovo tek početak i da će nastaviti da se snimaju ovakvi filmovi. Ne smemo opet čekati 75 godina da dobijemo prvi igrani film o stradanju Srba u Jasenovcu. Mi nemamo čega da se stidimo. Oni su ti koji treba najdublje da se stide mnogih stvari koje rade i svega onog što je dosad nastalo u njihovoj kinematografiji - kazao je Stanković.
Za većinu tih "malih sudbina" i zločina počinioci nikada nisu procesuirani i otkriveni, podsetili su sagovornici.
Kako je istakao Ivan Karl, svakako će pristup američkog reditelja, koji nije subjektivan, biti drugačiji nego da ovaj film snima Srbin.
- Kako je već pomenuto, Albanci snimaju razne banalnosti, ali banalan je i njihov pokušaj da preuzmu naše manastire i prikažu ih kao svoju istoriju, pa me ne čudi da snimaju i takve filmove. Što se tiče ovog filma, ako on bude imao dobru internaciolnalnu podelu i ako kojim slučajem bude dospeo na velike festivale, on može da odradi ozbiljan posao. Važno je da imate likove za koje ćete se vezati, a onda ćete početi da razmišljate o toj istoriji. Mnogo filmova je otvaralo pitanja i dovelo do novog sagledavanja istorijskih događaja.
- Ovo će biti drama, sa elementima trilera, dok će "Košare" biti ratni spekatakl. Ali i kroz taj ratni spektakl vi pričate o stradanju jednog naroda, o jednog državi u istorijski jako teškom trenutku - kazao je Karl.
"Dara iz Jasnovca"
"Dara iz Jasnovca" trebalo je da bude prikazana ovog proleća, no premijera je odložena.
- Kada je reč o takvom filmu, morate biti vrlo pažljivi kada je u pitanju distribucija. Mi u Srbiji znamo istinu o Jasenovcu. U Hrvatskoj pokušavaju da tu istinu sakriju i preoblikuju u ono što vlasti odgovara. U svetu znaju za Jasenovac, ali ne i razmeru zločina koji se tu dešavao. Bitno je da taj film ima što bolji međunarodni plasman, da ode na neki od velikih festivala, kako bi ga što više ljudi videlo. Takođe, kada je reč o distribuciji u matičnoj zemlji, ja sam uvek pre za jesen, jer tada je mogućnost eksploatacije duža. Korona je poremetila sve, a važno je da se premijera tempira, a onda da se radi jaka kampanja za prikazivanje van zemlje. Naročito ako bude naš kandidat za Oskara, a ja verujem da za to ima sve predispozicije.
(Telegraf.rs)