Poslednje reči srpskog oskarovca bile su o Užicu, Drini: Možda je sanjao povratak, kad je umro u snu
Kadu su pošli za Ameriku, cela ulica je došla da ih isprati. Svi su plakali sem malog Stojana, našta je njegova mama ponosno rekla: "Junačko srce ne zaplaka"
Stiv Tešić bio je srpski scenarista i dobitnik Oskara, pisac komada i romanopisac. Rođen je kao Stojan Tešić u Užicu, ali se sa svojom porodicom preselio u Sjedinjene Američke Države kada je imao 14 godina. Smestili su se u istočnom Čikagu, Indijana, a Tešić je kasnije i diplomirao na Univerzitetu Indijana.
Preporučujemo
Sramota: Uništen mural Nebojše Glogovca u Užicu
Gledale smo "365 dana" erotsku dramu o kojoj priča ceo svet: Dve žene i dva sasvim različita stava
Na Kolumbija univerzitetu napisao je svoj diplomski rad i svoje prve komade. Pišući i za pozornicu i za ekran, doživeo je mnoge uspehe, između ostalog, nagrađen je i od strane Američke filmske akademije Oskarom za scenario filma “Breaking Away”. Umro je od srčanog udara, u svojoj 53. godini, u Kanadi.
Ovako bi moglo da se o Užičaninu Stojanu Tešiću piše onako enciklopedijski. Ali, ova predratna i poratna užička, divna porodica Stiva Tešića zaslužuje mnogo toplije pripovedanje, naročito o Stivovoj majci Goji, koja je najzaslužnija za priču o slavnom Užičaninu, piše portal Užičanstveno.
Jednoga dana kasnih četrdesetih godina dvadesetog veka, na terasi kuće užičkoga trgovca Koste Despotovića, sedele su Kostina supruga Kosa sa Gojom Tešić i babom Obradinkom Timotijević. U dvorištu su se igrali Kostin sin Slobo i Gojin sin Stojan-Tole sa imrovizovanim avionom. Dečija igra je privukla pažnju, Kosa zapita Stojana:
– Je li Tole, a gde to letiš?
– U Ameriku idem da snimam filmove…
Posle toga mali Stojan je često maštao kako ide za Ameriku. U to vreme, Stojanov otac Radiša, podoficir kraljeve garde, morao je 1944. godine da ode iz Užica, prvo u Englesku, pa u Ameriku, zbog straha od odmazde, jer je bio intendant u kraljevoj vojsci, iako nezainteresovan za bilo koju ideologiju… Čežnju za ocem Stojan je utolio tek 1956. godine. Starija sestra Nađa, majka Goja (Gospava) i Stojan dobili su vize i iz Užica su krenuli u „obećanu zemlju“.
Glavni razlog zašto se Goja odlučila da krene na takav put sa dvoje dece je bio taj što nije nigde mogla da se zaposli, jer su je tadašnje komunističke vlasti uslovljavale da joj se muž vrati… Znali su šta bi značio njegov povratak, on na Goli otok, a porodica opet nema od čega da živi.
Sećanja na porodicu Tešić i danas čuvaju potomci trgovca Koste Despotovića (1908-1994). Njegova deca, Biljana i Slobodan, odrastali su sa Nađom i Stojanom. Tako su se sačuvale i fotografije, koje Nađa šalje Bilji, a Stojan Slobu po dolasku u Ameriku. Goja šalje jednu grupnu porodičnu fotografiju.
U avgustu 2013. godine, iako u desetoj deceniji svoga života, “prababa” Kosa Despotović je evocirala svoje uspomene, sećanje na Goju:
– Poslednji put sam ga videla krajem maja 1996. pred moje putovanje u Jugoslaviju. On je kao nikada ranije počeo da šapuće o Užicu, Bajinoj Bašti, Drini, dedinoj vodenici, kao da mu odjednom sve nedostaje. Jezik, ljudi i mirisi. Možda je mislio na povratak kad je umro u snu 1. jula 1996. – zapisala je Stivova sestra Nađa.
Tešić je preminuo u svojoj brvnari u Kanadi.
Majka jednog od najslavnijih Užičana Gospava Goja Tešić je preminula u sredu 4. avgusta ove 2013. godine, u 99 godini. Da je poživela još 24 dana proslavila bi stoti rođendan… Rođena je u Grahovu u Hercegovini, u porodici Bulajića.
U krugu porodice i prijatelja, Gospava Goja Tešić sahranjena je na groblju manastira Sveti Sava u Libertvilu, predgrađu Čikaga, piše portal Užičanstveno.
(Telegraf.rs)