Gledale smo "365 dana" erotsku dramu o kojoj priča ceo svet: Dve žene i dva sasvim različita stava

"Masimo moj, baš moj si broj, budi mi spoj, o Masimo moj"

Na za i protiv poljskog filma "365 dana", koji se emituje na Netfliksu, podelila se planeta, pa i naša redakcija. Kom taboru vi pripadate?

Preporučujemo

Prva žena, prvi stav: 

Poljska produkcija, glumci za koje nikad niste čuli, marketing toliko loš da se za film "365 dana" čulo tek nakon što se pojavio na Netflixu, a opet - već posle prvih nekoliko minuta jasno je da je jednom zauvek skinuo sa "trona" trilogiju "50 nijansi sive". Budimo iskreni, u poređenju sa Laurom i Masimom, Ana i Kristijan mi sad izgledaju kao da su izašli iz nekog crno-belog filma u kom je najerotičnija scena bila ona u kojoj se glavni glumci poljube, i to jednom, i ne francuski.

Ovo ostvarenje je erotično, egzotično, pipavo, zabavno, i uz konsultacije sa lekarom - preporučljivo je gledati ga više puta. Ne može da škodi.

Za nas koji smo "365 dana" pogledali pre Netlixa, još u aprilu, kad se na netu mogao naći samo na jednom od onih sajtova gde imate prevod za određene scene (samo sam mogla da nagađam šta Laura priča na poljskom, dok nisam nekoliko dana posle prvog gledanja negde pročitala da je izgovorila i da je trudna), ovaj film je bio pravo osveženje.

OK, žene vole romantične filmove, to je prva činjenica. Druga je da ih vole i muškarci, samo to nikad neće priznati. Zajedničko im je da vole seks. Mi, Srbi, samo još treba da prihvatimo i da je seks deo romanse. Žene vole da budu osvojene, muškarci da osvajaju. Žene maštaju o visokom, crnom sicilijanskom gangsteru koji će ih tretirati kao kraljicu u njihovom gangsterskom dvorcu, na jahti... Šalim se, naravno! Mada...

Da li treba da kažem da je ovaj sicilijanski gangster definicija seksipila?

Ako bih morala da biram između nepojmljivo loše urađene trilogije "50 nijansi sive" (sa scenama seksa u kojima Anastasija Stil doživljava ekstazu i kad je njen bogati dečko samo pogleda), i naših, domaćih ostvarenja, u kojima gorepomenute scene uglavnom izgledaju kao silovanje, ipak bih se odlučila za ovaj jedan, konkretan film, "365 dana".

Razlozi? Kao što sam već rekla: žene maštaju o visokom, crnom, zgodnom sicilijanskom gangsteru...

Dosadašnji pokušaji da se filmom ruše tabui - bili su neuspešni. Ovaj je, međutim, baš ono za šta je predstavljen: erotsko-ljubavni. I tome ništa ne fali. Negde sam naišla na anketu u kojoj je preko 80% ljudi ubeđeno da su Laura i Masimo zaista imali seks u svakoj sceni tog tipa. Toliko su bili uverljivi ti nepoznati glumci, sa prosečnim akcentom engleskog i marketingom na nivou Ilije Čvorovića koji kaže: "Mene ako se sete na Dan bezbednosti - sete se, ako se ne sete, nikom ništa. To je bila moja dužnost da radim."

Ali, onda se pojavio on, Masimo, sa potpuno nerealnom pričom. Video je Lauru pre pet godina na nekoj tamo plaži i onda ju je tražio, i tražio, i tražio, dok je nije našao, i kidnapovao, i dao joj 365 dana da se zaljubi u njega. OK, to što ju je kidnapovao, to nije lepo, možda je malo i psiho, i tu se sad bune razni kritičari. Ali, ovo je samo film, koji je urađen po knjizi.

Ono što zapravo najviše intrigira je što je svaka scena sa glavnim glumcima na ivici (što znači ceo film jer ostali praktično ne postoje). Sve je u iščekivanju ko će i na koji način pobediti u toj mentalnoj, erotskoj igri. Da li će alfa mužjak osvojiti ženku o kojoj sve vreme brine, štiti je i ludo voli, ili će, pak, ona od njega napraviti poslušno jagnje. Malo podseća na većinu veza, zar ne? Osim što u ovoj filmskoj ima taj jedan crni, visoki, zgodni sicilijanski gangster, koji inače i peva (većinu numera za film otpevao je on).

Žene širom sveta odlepile su za Masimom, pa je on tako postao sinonim za uzbuđenje. A zašto je to tako, osim što izgleda kako izgleda, i da - dozvoliću sebi da budem glupo žensko u ovom trenutku opčinjeno trbušnjacima. Mišljenja sam da je Italijan zaveo žene jer je on sve samo ne kolotečina. Ono o čemu većina nežnijeg pola sanja. On je sve ono što se polako, ali sigurno, izgubilo negde usput: muškarac koji se bori za ljubav žene, i koji zna da je zadovolji (u svakom smislu), koji će je "kidnapovati" s posla i odvesti u neko romantično etno-selo (kao što vidite, ne mora biti sicilijanski zamak), spremiće joj njeno omiljeno jelo i reći joj da želi da bude bolji zbog nje. A potom će, ali i između svega toga, imati seks.

Ako se i dalje pitate šta žene žele? Pa, sigurna sam da će se bar jedan deo ženske populacije saglasiti da želi jednog "Masima".

Druga žena, drugi stav: 

Žene vole romansu, da. Ali rekla bih da je „365“ nije bila romansa, već eksperiment u stilu "može li Netflix da progura soft porn ispod radara".

Nemojte me shvatiti pogrešno. Nemam ništa protiv dobre romanse ili mačo muškaraca, a „Lepotica i zver“ svakako mi omiljena mi je bajka svih vremena.

Ali, "365 dana", aaaaaaa...

Drage žene, zamislite najgore što može da vam se desi. Zamislite da vas, dok ste na odmoru sa svojim dečkom, kidnapuje nepoznati lik, kaže vam da ćete narednih godinu dana morati da radite sve što on hoće, vezuje vas, ukine vam kontakt sa spoljnim svetom. Nasilan je, kaže da vas neće taći bez vašeg pristanka, a pipa vas non stop, tretira kao glupaču, ubija čoveka pred vašim očima i urla na vas kada neko drugi pokuša da vas siluje... Užasno, zar ne?

E, a sada zamislite da je taj lik baš zgodan i da se sva tortura dešava u privatnom avionu i na jahti. Aj aj jupi, jupi, aj aj jupi!

Film sam odgledala dva puta u cugu. Prvi put mi je pritisak bio 200 (i ne, ne zbog Masimovih trbušnjaka). Drugi put sam smogla snage da se sita ismejem.

Jer – šta sam to, zaboga, gledala?

I jadan moj televizor. Drala sam se na sirotu mašinu više nego i najostrašćeniji navijač. Samo sam umesto „Ajde, šutni“ vikala „Zašto zoveš majku, zovi Interpol, ženo Božja? Poljska je u EU, tebi se možda i jave“.

Onima koji nisu gledali film ne želim da spojlujem radnju. Ali dijalozi, pogotovo šovinističke nebuloze koje prolaze kroz Masimove bujne usana, ništa ne može da pokvari.

- Znam da nisi ničije vlasništvo. Zato ti dajem šansu da se zaljubiš u mene – kaže Masimo nežno, između dve injekcije sedativa koje na silu ubrizga Lauri. O hvala ti, velikodušni psihopato.

- Zašto ga gledaš? Hoćeš li da ga dodirneš? – pita on Lauru, dok joj nepozvan ulazi pod tuš, da pokaže čime raspolaže.  Zbogom „Iskreno draga, baš me briga“, doviđenja „Daću mu ponudu koju ne može da odbije“. Sedma umetenost dobila je svoj apsolutni i novi kultni citat koji će pamtiti generacije.

- Znaćeš onoliko koliko ja smatram da treba da znaš - šapuće dalje prepalnuli mafijaš (dok meni rogovi niču na glavi) čija se taktika zavođenja očigledno svodi na „ulovi je, zabrani joj da se kreće, radi ili bilo šta ZNA i zaljubiće se sigurno“.

- Zašto si tako neposlušna? – pita on konačno Lauru, potpuno zbunjen idejom zbog čega 29-godišnja žena ne želi da bude nečija robinja. A toliko joj je cipela (koje je sam izabrao) kupio...

I da, kad smo kod toga, Laura ima 29 godina. Ona nije Anastasija Stil, kojoj je Kristijan Grej prvi dečko, niti Bela Svon (17) čija se zaljubljenost u 109-godišnjeg mrtvaka (koji joj usred noći, bez njenog znanja, uskače u sobu da je gleda kako spava), može pripisati prvoj ljubavi i pubertetu.

Ne, ona je 29-godišnja uspešna menadžerka koja na početku filma ne stidi se da odbrusi muškarcima kada pokušaju da na nju svale svoju krivicu. I teško je, iskreno, teško je poverovati da takva žena može da padne na ovakvo ponašanje.

Nadala sam se (uzalud) da će u nekom trenu njene kvalifikacije biti postati deo zapleta. Da će Laura pomoći Masimu oko rukovođenja njegovih hotela, pa da će se (’ajde) barem kroz taj posao zbližiti. Ali avaj. Malo trbušnjaka, malo kupovine (u filmu se toliko ništa ne dešava da čak dva puta odlaze u šoping), malo golotinje usred mora, i voila, jedna žena bez samopoštovanja za poneti.

Oj, izvinjavam se, ne samo jedna. Ana, ženo, muškarac kome u kući vise slike druge devojke i koji ti otvoreno priča da kada nju nađe, ti si potrošena roba, jeste muškarac kome je odavno trebalo da kažeš „ćao, amore mio“.

No, da budemo fer prema Masimu, verovatno najgadljiviju rečenicu ovog filma izgovara Laura (za čiju sam taktiku „igraj kako psihopata svira i pokušaj da ne umreš“ do nekog trena imala razumevanja).

- Kraj njega se osećam kao devojčica, a on ispunjava sve moje seksualne fantazije.

Ok, Laura, hajde da razumemo i jedno, i drugo. Ali hajde da nikad, nikad ne razumemo jedno i drugo zajedno. Iako mi je „Lolita“ jedna od omiljenih knjiga, molim te da, ipak, za dobro svih nas ne mešamo te dve stvari. Nikad.

I ovde ću prestati da se zgražavam. Uputiću još samo jedno upozorenje za sve koji nisu gledali film. Kada dođete do trenutka kada se Masimo i Laura svađaju na jahti, ukoliko živite sa svojima, zaključajte vrata. Sledi jedna od onih scena tokom koje će vam sila gravitacije uvući roditelje u sobu.

Ono što je prosto neverovatno da je ovaj film toliko loš da je postao planetarno popularan baš zbog toga. Silne negativne ocene i kritike podigle su mu rejting. I čak i oni koji ga mrze, jedva čekaju nastavak. O da, u pitanju je trilogija.

Nadam se da će se drugi deo dešavati u Stokholmu. Ima jedan sindrom koji bi se u panoramu grada savršeno uklopio.

No, hajde da budem fer. Razumem da se mnogim ženama ovaj film dopao. Kao što sam na početku rekla, „Lepotica i zver“ je ipak predivna bajka. Ideja da je muškarac grozan prema drugima, a divan samo prema tebi, jeste primamljiva ženskom mozgu i srcu.

I sasvim je razumljivo da je užas otmice i robovanja (kao i sve druge horore) mnogo lakše proživeti kroz umetnost, ili u ovom slučaju "umetnost". Da nije tako, filmovi strave i užasa ne bi ni postojali.

Ali način na koji je to ovaj film izveo je loš. Dijalozi su nebulozni, razlozi da se žena kao Laura zaljubi u Masima su neubedljivi. Mnoge scene su nepotrebno seksualizovane, a radnja se može svesti na nekoliko rečenica. Masimov lik je takođe kontradiktoran u nekom smislu. Otac mu je ubijen dok odbija da se uključi u trgovinu ženama. A onda Masimo otme i zarobi jednu ženu... Jedine dobre stvari u filmu bili su predivni kadrovi Sicilije, a i Laurina vrcava drugarica je nekako simpa. Bar joj govori u lice sve ono što smo joj mnoge mi vikale preko ekrana.

A, da. Da ne ispadne da je ceo ovaj tekst posvećen samo liku Masima. Glumica koja igra Lauru, Ana Marija Seiklucka, takođe je vrlo lepa. No, s obzirom da ovo pišu dve žene više smo gledale šta je obula i obukla.

P.S.

Mikele Morone, (neosporni Apolon) koji igra Masima, izjavio je kako smo pogrešno shvatili njegov lik. Navodno, Masimo je zavisan od seksa i otuda njegova agresija.

Žao mi je, Mikele. Ali ko želi da gleda dobar film koji se bavi temom zavisnosti od seksa, a i od kojeg je „365 dana“ ukrao i scenu odnosa uz prozore od poda do plafona, neka preskoči ovaj film i  gleda "Sramotu" (Shame) sa lepotanom svoje vrste – Majklom Fasbenderom.

(J.S./D.D.S.)