Od mržnje do milosti: 12 filmova o rasnoj diskriminaciji i rasizmu

Film "Selma" toliko je tražen ovih dana da su ga pojedini striming serviji pustili besplatno

Sjedinjene američke države već danima gore zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda koja je ponovo i veoma burno pokrenula teme policijske brutalnosti, sistemskog rasizma, rasnog profilisanja i osećanja sa kojima ljudi druge boje kože celog života žive u najslobodnijoj zemlji na svetu.

Preporučujemo

Ostatak globusa se solidariše, ali pitanje je koliko zaista razume. Upoznati i shvatiti ovu politiku, naročito kada vam nije pred vratima i kada od nje ne patite, može biti dug proces. Jedan od načina da se ona razume i kritički oceni jeste gledanje dobrih filmova.

Slike i priče imaju veliku moć da oblikuju našu svest, i neretko se pokazalo da je sedma umetnost velika sila.

A ovo su neki od najmoćnijih filmova koji prikazuju rasnu diskriminaciju u SAD-u, mada se njihove snažne poruke mogu primeniti bilo gde u svetu.

"Kvin i Slim" (Queen & Slim, 2019.)

Film koji je izašao pre samo pola godine veoma se može povezati sa tragedijom Džordža Flojda, mada ne zbog glavnog zapleta, već jedne sporedne epizode, koja u njemu čak nije ni prikazana. Beli policajac koji je ubijen upucao je godinu dana ranije crnog čoveka koji je vodio svoje dete iz škole.

A glavna radnja filma - mladić i devojka koji na prvom sastanku ubiju policajca u samoodbrani beže kroz zemlju, svesni da za njih pravde nema. Iako je film najavljivan kao "Boni i Klajd" za Black Lives Matter pokret, on to nije. Boni i Klajd su dvoje kriminalaca koji beže od zakona. Kvin i Slim preispituju taj zakon koji nevine ljude tretira kao kriminalce.

"Samo milost" (Just Mercy, 2019.)

Majkl B. Džordan u ovom filmu igra advokata i aktivistu za ljudska prava. Njegov klijent je osuđen na smrtnu kaznu, bez ikakvih dokaza, samo zatš što "izgleda kriv". Poruka koja se šalje je više nego uznemirujuća - nekada je boja kože dovoljno veliki zločin da se zbog njega umire.

"Crni i Škoti" (Black and Scottish, 2019.)

Rasizam nije samo američka stvar. Kako izgleda odrastanje u Škotskoj kada si druge boje kože pokušao je da u ovom BBC dokumentarcu prikaže reditelj Stjuart Ćasimiri. U njemu se pojavljuju i voditelji, muzičari i glumci koji su danas na malo bitan deo škotske kulture. Ispostavlja se da su mnogi od njih mislili da su jedini crni ljudi na svetu...

"Kad nas vide" (When They See Us, 2019.)

Mini serija poznate rediteljke Ave Divarnej bavi se istinitim slučajem, koji je u svetu poznat kao Central Park 5. U pitanju je suđenje petorici Afroamerikanaca koji su lažno optuženi i osuđeni za seksualno zlostavljanje bele žene. Bez DNK dokaza grupa je odslužila od šest do 13 godina zatvora za zločin koji nije počinila.

"Ta mržnja koju seješ" (The Hate U Give, 2018.)

Ekranizacija tinejdžerskog romana Endži Tomas prati Star, devojčicu koja balansira između crnačkog siromašnog kraja iz koga potiče njena porodica i bogatog, većinski belačkog sveta škole koju pohađa.

Kada Star svojim očima vidi kako njenog prijatelja iz detinjstva policija ubija dok vadi četko za kosu, njen svet se okreće naopačke. Afroamerikanci iz njenog kraja izlaze na ulice u znak protesta, dok se Starini beli bogati prijatelji i njen dečko bore da razumeju pozadinu sistema u kome uživaju brojne privilegije.

"Did You Wonder Who Fired the Gun?" (2018.)

Travis Vilkerson je beli reditelj koji u ovom dokumentarcu preispituje rasističku prošlost svoje porodice. Njegov pradeda je 1946. godine ubijen jer je bio crn, zbog čega Vilkerson odlazi u malo rodno mesto u Alabami da proba da sazna šta se desilo.

Kroz intervjue, fotografije, muziku i ispovesti, otkriva se priča, ali i Vilkersonov jed i patnja dok pokušava da se pomiri sa istorijom "bele nadmoći" koja je istovremeno i njegova lična i porodična istorija.

"Šapat ulice" (If Beale Street Could Talk, 2018.)

Smešten u Harlem 1970-ih, film “Šapat ulice” je bezvremena i dirljiva ljubavna priča o neraskidivoj vezi jednog para i bliskosti unutar afroameričke porodice, ispričana iz ugla 19-godišnje Tiš Rivers. Ćerka i buduća supruga, Tiš, živo se seća poštovanja i poverenja koji su zbližili nju i njenog verenika Alonza Hanta, umetnika poznatog po nadimku Foni.

Oni sanjaju o zajedničkoj budućnosti, ali njihovi planovi se odlažu kada Fonija uhapse za zločin koji nije počinio.

"Ja nisam tvoj crnja" (I Am Not Your Negro, 2016.)

Godine 1979. Džejms Boldvin, američki pisac i aktivista, napisao je pismo svom književnom agentu opisujući svoj sledeći projekat, "Remember This House".  Knjiga je trebalo da bude revolucionarni lični doživljaj života i uzastopnih ubistava troje njegovih bliskih prijatelja - Medgara Eversa, Malkolma X i Martina Lutera Kinga Juniora. "Ja nisam tvoj crnja" je putovanje u istoriju crnaca, koje povezuje prošlost Pokreta za ljudska prava sa sadašnjošću i pokretom BlackLivesMatter.

Knjiga nije završena, ali u ovom dokumentarcu je narator teksta Semjuel L. Džekson.

"13" (13th, 2016.)

Ava Divarnej dala je ovom Netflix-ovom dokumentarcu ime "13", aludirajući na 13. amandman kojim je u SAD ukinuto ropstvo. U njemu ona se bavi sudbinama afroameričkih zatvorenika u zatvorima širom zemlje i iznosi argument da je ropstvo u zemlji demokratije samo poprimilo novi oblik - masovnim stavljanjem Afroamerikanaca iza rešetaka.

"Selma" (Selma, 2014.)

U gradu Selma, u Alabami, 1965. godine predstavnici afroameričke zajednici marširaju u potrazi za svojim pravima, rame uz rame sa Martinom Luterom Kingom. Policija ih napada, koristeći protiv njih i pendreke, i aktuelne zakone.

Događaji predstavljni u filmu "Selma" (koji je takođe režirala Ava Divarnej) u istoriji su danas poznati kao "Marš na Montgomeri". U pitanju su bila tri marša od Selme do Montgomerija, koji su 1965. doveli do usvajanja Zakona o pravu glasa, značajnog uspeha Afroameričkog pokreta za građanska prava.

"12 godina ropstva" (12 Years a Slave, 2013.)

Film "12 godina ropstva" baziran je da neverovatnoj, istinitoj priči jednog čoveka i njegovoj borbi za slobodu i opstanak.

Suočavajući se sa surovošću robovlasničkog društva, ali i sa neočekivanom ljubaznošću, Solomon pokušava ne samo da ostane živ, već i da vrati svoje dostojanstvo. Njegova odiseja trajala je 12 godina, a jedan događaj promenio je tok njegovog života - susret sa kanadskim abolicionistom.

"Nepravda" (Injustice, 2001.)

Objavljen 2001. godine, ovaj dokumentarac je, nažalost, postao relevantan 19 godina kasnije. On govori o porodicama ljudi koji su umrli nakon hapšenja. Sve što je ostalo između njih i voljenih koji su izgubili jeste zid tajni, birokratije i laži.

(D.D.S.)