Srpska industrija filma izgubila 9.6 miliona evra za tri nedelje

Svega nešto malo više od 20 odsto firmi odgovorilo je da su zadržali posao u istom obimu

Srpska filmska asocijacija u saradnji sa Filmskim centrom i Privrednom komorom Srbije sprovela je anketu koja je pokazala da procenjeni gubitak firmi u oblasti filmske industrije zbog obustave rada tokom samo tri nedelje u martu iznosi 9,6 miliona evra.

Preporučujemo

Da bi ustanovili preciznu zdravstvenu sliku sektora audiovizuelne produkcije anketa Asocijacije obuhvatila je uzorak od 130 firmi, od kojih 25 članova SFA.

- Tako smo dobili vrlo jasnu sliku ekonomskih poteškoća za koje je potrebna brza reakcija države - napisala je direkotrka Asocijacije Milica Božanić Božanićeva.

Odgovori na pitanja reflektuju mišljenje 53% firmi i 47% preduzetnika, među kojima najviše scenografa i produkcijskog osoblja.

Kako je pokazala anketa, za veliku većinu od 73% firmi otkazani su svi poslovi čime je procenjeni gubitak samo anketiranih firmi za obustavu rada tokom 3 nedelje u martu mesecu procenjen na 9,6 miliona evra, od čega nešto više od polovine 4,9 miliona evra su gubici 20 anketiranih firmi u oblasti distribucije i prikazivaštva.

U realnosti ova cifra je barem 3-4 puta veća, navodi Božaničeva, ako se uzme ceo sektor van anketiranog uzorka.

Svega nešto malo više od 20% firmi odgovorilo je da su zadržali posao u istom obimu i da organizuju posao od kuće ili na daljinu - ovo se odnosi na post-produkciju, produkciju animiranog sadržaja, pripreme projekata planiranih za snimanje na leto, priprema projekata za konkurse i sl.

Kako prognoziruaju iz Asocijacije, milionski gubici nastavljaju da se ređaju jer u narednom periodu april-jun 60% firmi očekuje da će biti bez ikakvih prihoda, dok još 27% njih očekuje da će im pad prihoda biti veći od 50%.

Svega mali procenat, oko 4% nemaju pad prihoda, ili je on veoma mali i te firme uglavnom su u domenu postprodukcije i vizuelnih efekata čiji glavni izazov je organizacija posla na daljinu i pristup kvalitetnoj IT infrastrukturi kako bi količina podataka i obrada materijala mogla nesmetano da se odvija.

- Pregledali smo šta su druge zemlje već do sada uvele i pored Nemačkog federalnog fonda sa 15 miliona evra pomoći specifično namenjenog firmama u produkciji i prikazivaštvu, teško da se Srbija može takmičiti sa merama kao što su pokrivanje dvonedeljne plate za frilensere, uvedeno u Velikoj Britaniji i SAD, ili nadomešćivanje izgubljenog profita za period april-jun svim firmama u oblasti kulture za šta je Švedska obezbedila 45 miliona evra - kaže Božanićeva.

Kako se navodi, čak se i Netflix priključio sa 100 miliona dolara koji će kroz profesionalne unije i produkcijske centre u kojima ovaj gigant funkcioniše biti ditribuirane članovima ekipa koji su sprečeni da rade i time lišeni osnovnog prihoda.

U većini zemalja, zavisno od njihove ekonomske snage, ali i jačine sindikata uvedene su različite mere koje se sve svode na: odloženo plaćanje poreskih obaveza, smanjenje poreskih stopa, lakši pristup bankarskim kreditima sa državnim garancijama i posebni podsticaji za firme koje su u značajnoj meri pogođene krizom.

Razmatrajući između najprisutnijih modela mera dve trećine anketiranih se izjasnilo da poresko rasterećenje na stalnozaposlene bi najdirektnije pomoglo firmama, odnosno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za one registrovane kao paušalce. 18% anketiranih firmi smatra da bi beskamatnim kreditima sa grejs periodom pomogli da prebrode datu situaciju.

Kako naglašava Božanićeva, firme su poslale snažan apel ka Filmskom centru Srbije i Ministarstvu kulture, da moraju da održavaju sve planirane konkurse kako bi firme, pogotovo one isključivo fokusirane na autorsku produkciju, nastavile sa radom, ali isto tako 8% njih smatra da bi država trebala da pojača javne nabavke, bilo kroz stimulisanje TV stanica sa nacionalnom frekvencijom da otkupljuju gotove programe iz kataloga firmi, ili kroz naručivanje digitalne produkciju drugih kulturnih sadržaja (pozorišta, koncerata itd).

Velika većina predstavnika industrije (67%) složila se da bi u ovom trenutku pozitivan uticaj na njihovu firmu imalo odlaganje primene novina zakona o dohotku građana, odnosno odlaganje primene testa samostalnosti do kraja godine, što smo videli da je odložila i Britanija.

U razgovoru sa kolegama iz Evropske asocijacije filmskih komisija (EUFCN), dodaju iz Asocijacije, koji se bave upravo međunarodnim projektima i asistencijom snimanjima na svojim teritorijama, u ovom trenutku gotovo je nemoguće predvideti kako će izgledati filmska industrije do kraja godine i da li će se ona vratiti u svoje tokove, naročito kada govorimo o projektima koji uključuju međunarodne partnere bilo kroz izvršnu produkciju holivudskih, bolivudskih, advertajzing ili ko-produkcijskih projekata.

- Zbog ovoga domaće tržište i mogućnost da se na domaćem tržištu nađe dovoljno novca da se održi likvidnost firmi u sektoru audiovizuelne produkcije postaje presudno pitanje za državu, jer pored filmskog ima direktna prelivanja i na druge sektore. Sistemi podsticaja koji već postoje će zato biti važan mehanizam koji ne treba urušavati višim pragovima, već iskoristiti mehanizam da se podstakne što veći broj investicija - kaže Božanićeva.

Kako za kraj ističe, ostaju otvorena mnogobrojna pitanja kao što su šta će se desiti sa budžetima koji su bili namenjeni za produkciju, na koji način će se sva zaostala planirana produkcija realizovati, da li će biti ukinutih projekata, da li će nakon obustave doći do pada cene rada…

(Telegraf.rs/Tanjug)