"Prokletstva", bolesti, smrti: Malo je falilo da ovih 13 kultnih filmova nikad ne bude snimljeno
Zbog snimanja filmova Džudi Garland je postala zavisna od droge, a njene kolege su se otrovale, isekle, zapalile... Bilo je i stvarnih leševa u kadru...
Filmska industrija obiluje filmovima koji su, iako su danas veoma popularni i vredni milione dolara, snimljeni samo pukom srećom. Njihovi tvorci nailazili su na brojne prepreke tokom snimanja, od bolesti, nesreća, pa sve do "ukletosti".
Predstavljamo vam 15 kultnih filmova čije snimanje je bilo zamalo obustavljeno.
1. "Psiho" (1960)
"Psiho" je zasnovan na istoimenom romanu iz 1959. godine, a za koji je Alfred Hičkok anonimno kupio prava od Roberta Bloha za samo 9.000 dolara. Reditelj je, naime, kupio što više primeraka romana kako bi zadržao kraj u tajnosti. Pre nego što je ovaj film snimljen, Hičkok je sklopio dogovor za studijom „Paramount“ da za njih snimi svoj naredni film. Međutim, oni nisu želeli „Psiho“, piše boredpanda.
Knjigu su smatrali previše odbojnom i skratili su Hičkoku njegov uobičajeni budžet. Čak su mu umanjili prihod od filma, ubeđeni da će propasti. Međutim, Alfred je verovao u svoj projekat i pristao na to da uzme 60 odsto bruto od zarade filma, umesto uobičajenih 250.000 dolara.
Kako bi se smanjili troškovi, film je sniman u crno-beloj tehnici, a danas se „Psiho“ smatra Hičkokovim najboljim delom, ali i jednim od najboljih filmove svih vremena.
2. "Ratovi zvezda" (1977)
Tri velika studija - "Junajted Artists“, "Juniverzal“ i "Dizni" pročitala su scenario za „Ratove zvezda“ i nijedan nije bio ljubitelj ovog žanra. Konačno, "Foks" je pristao da finansira film, jer su se nadali da će u svoje krilo uzeti novog režisera u usponu.
Dogovorili su se o budžetu od 8 miliona dolara i Džordž Lukas je odleteo u Tunis kako bi započeo snimanje. Međutim, ni glumci nisu verovali u uspeh ovog filma. Ni Harison Ford i ostali članovi ekipe nisu imali lepe reči za scenario, a pojedinci su ga nazivali "smećem“.
Uspeli su da poljujaju i veru samog Lukasa, toliko da on nije ni prisustvovao premijeri, već je otišao na odmor na Havaje sa svojim prijateljem Stivenom Spilbergom.
Koliki su uspeh postigli "Ratovi zvezda", o tome nećemo ni govoriti...
3. "Titanik" (1997)
Stvari su bile toliko napete tokom snimanja "Titanika" da su mediji pretpostavili da je film biti potpuni promašaj. Režiseru Džejmsu Kamerunu prišivena je reputacija "najstrašnijeg čoveka u Holivudu".
Prvo, raspored snimanja se produžio od planiranih 138 na 160 dana. Mnogi članovi ekipe, uključujući i Kejt Vinslet, borili su se sa prehladom, gripom i infekcijama bubrega zbog dugih sati provedenih u hladnoj vodi. Trojica kaskadera slomila su kosti, dok je nekoliko drugih članova ekipe napustilo produkciju.
Iako je Kejt Vinslet skoro pa molila Kameruna da joj da ulogu Rouz, nakon završetka snimanja rekla je da više nikada neće raditi sa Kamerunom, osim ako “ne zaradi mnogo novca”.
Zatim je sve postalo još luđe kada je jedan od članova ekipe stavio drogu poznatu kao “anđeoski prah” u supu tokom ručka.
- Bilo je ljudi koji su se samo valjali okolo, neki su rekli da vide pruge... – rekao je glumac Luis Abernati.
Ova droga je poslala 50 ljudi u bolnicu.
Posle svega toga, Džejms Kamerun je čuo da vlasnici studija hoće da skrate film jer je predug. Ipak, on to nije dozvolio.
Niko se nije usudio da ga otpusti i zato danas imamo “Titanik”.
4. "Povratak u budućnost" (1985)
"Povratak u budućnost", naučnofantastična komedija koju je režirao Robert Zemekis, bio je film sa najvećom zaradom 1985. Međutim, 1981. godine scenario za ovaj film odbijen je više od 40 puta i nije ga želeo nijedan veliki studio, kako kaže Bob Gejl, pisac.
"Dizni" ga je smatrao previše "prljavim". Bob Gejl, koproducent filma, sećao se kako su im rekli da "majka koja se zaljubila u sina nije prikladna za porodični film pod Diznijevom etiketom". Na kraju je "Juniverzal pikčers" snimio film, ali tek nakon što su videli uspeh drugog Zamekisovog filma.
5. "Mala Mis Sanšajn" (2006)
Čudesna komedija o nefunkcionalnoj porodici bio je mali film koji je napisao bivši pomoćnik Metjua Broderika i dvoje režisera debitanata. Pošto u filmu nema zvezda, predviđali su mu propast na blagajnama, ali pokazalo se drugačije. Dok se radnja filma odvija uglavnom tokom jednog dana, stvaranje filma trajalo je pet godina.
Još 2001. godine, Džonatan Dejton zajedno sa suprugom Valeri Faris, pročitao je scenario Majkla Arnta, bivšeg pomoćnika Metjua Broderika, koji je odlučio da započne karijeru pisca. Džonatan i Valeri nikada nisu režirali filmove, samo reklame i muzičke spotove i godinama su želeli da snime film. Kupivši scenario, reditelji su taj projekat predstavili raznim studijima u Holivudu, a svi su odbili. Samo su u "Fokus Fičrsu" pokazivali interesovanje, ali rukovodioci su nastavili da oklevaju.
- Nisu mislili da će film proći. I nije bilo dovoljno zvezda koje su učestvovale - rekao je medijima jedan od producenata.
Na kraju, "Fokus" je obavestio tvorce filma da neće nastaviti sa snimanjem. Tada je jedan od producenata odlučio da ga sam finansira, verujući da će uspeti. Film se pokazao kao ogroman uspeh i pokrenuo je dramatični rat između studija nakon premijere. Na kraju, studio "Foks srčlajt" je pobedio i film je dobio 81 nagradu i dokazao da su grešili svi koji nisu verovali u njega.
6. "Priča o igračkama" (1995)
Bivši Diznijev animator, Džon Lester, oduševio se idejom da napravi potpuno kompjuterski animirani film i tu ideju preneo svojim šefovima. Međutim, "Dizni" nije bio toliko raspoložen i odbacio je predlog. Nakon što je Džon postao ko-osnivač "Piksara" i stvorio kompjuterski animirani kratki film “Tin Toy” koji je osvojio nagradu Akademije, "Dizni" je zažalio zbog svoje odluke. Potom se pridružio "Piksaru" kako bi producirali još jedan kompjuterski animirani film, ali ovaj put dugometražni.
Kada je 1993. godine "Dizni", konačno odobrio scenario, "Piksar" je počeo da radi na njegovoj produkciji i kastingu. Svake dve nedelje, "Piksarov" tim sastavljao bi svoje priče ili snimke kako bi ih prikazao "Dizniju". Nakon mnogo prepravki i preispitivanja, zaključili su da je liku šerifa Vudija oduzet „gotovo sav šarm“. Čak je i Tom Henks, koji mu pozajmljuje glas, u jednom trenutku uzviknuo da je Vudi "kreten".
Nakon završetka prve polovine filma, jedan od direktora kompanije "Dizni" proglasio ga je potpunim užasom i zaustavio čitavu produkciju. Džon Laseter je bio slomljen. Zamolio je šefa studija za još jednu šansu, na šta je ovaj, na kraju, pristao. Tri meseca kasnije, "Piksarov" tim vratio se sa novim scenarijom, ado februara 1994. dat je na produkciju. Za mesec dana, glumci su se vratili da snime svoje nove dijaloge, a ekipa je porasla sa prvobitnih 24 na 110 ljudi. Kada je 1995. godine konačno objavljena “Priča o igračkama”, film je dobio pozitivne kritike, 17 nominacija za nagrade i 22 nagrade (uključujući i Oskara).
7. "Čarobnjak iz Oza" (1939)
Ovaj film za sva vremena morao je da prođe kroz toliko muka i čini se da je pravo čudo kako je uopšte snimljen. Na filmu su radila 4 producenta i 3 reditelja. Ričard Torp, prvi režiser, dobio je otkaz nakon što se Badi Epsen otrovao od šminke za Limenog čoveka, a snimanje je obustavljeno na dve nedelje. Torp je zamenjen Džordžom Kjukorom koji je ubrzo napustio ovaj film kako bi radio “Prohujalo s vihorom”.
Na njegovo mesto je došao Viktor Fleming, ali ne zadugo. Navodno je Džordž Kjukor otpušten sa snimanja “Prohujalo s vihorom” nakon što je Klark Gejbl proširio trač da je režiser gej. Torp se potom vratio da snima “Čarobnjaka iz Oza”.
Glumcu Reju Bolgeru je kostim Strašila ostavio ozbiljne ožiljke, a Margaret Hamilton (Zla veštica sa zapada) dobila je ozbiljne opekotine. Film je, navodno, bio i razlog zašto je Džudi Garland postala zavisna od droge. Naime, u vreme snimanja, Garlandova je bila tinejdžerka, ali je priča zahtevala manju devojčicu, pa su joj prepisali amfetamine da bi joj smanjili težinu, a zatim i lekove koji bi joj pomogli da zaspi nakon snimanja koje je trajalo po 16 sati i bilo i mentalno i fizički iscrpljujuće. Smatra se da je to bio početak njene zavisnosti koja je odvela do fatalnog predoziranja drogom 1969. godine.
8. "Blejd raner" (1982)
Kada je reditelj Ridli Skot započeo snimanje ovog filma, suočio se sa brojnim problemima. Nakon što je već napravio “Alien”-a u Velikoj Britaniji, bilo mu je teško da se prilagodi drugačijem procesu produciranja u Los Anđelesu. Stvari je dodatno pogoršala izjava koju je dao jednom britanskom časopisu kako više voli rad sa britanskom ekipom. Kada je Ridli potom došao na snimanje, cela ekipa je nosila majice sa uvredljivim natpisima. Ridli im je kasnije odgovorio noseći majicu sa natpisom “Ksenofobija je s***e”.
Osim toga, snimanje je kasnilo, mnogi su bili ljuti na reditelja jer je probio planirani budžet, a originalni scenario prepravljan je više puta. Takođe, u studiju se nikome nije dopalo to kako se film završava i naterali su režisera da to promeni u srećan kraj. Bilo je i incidenata sa Harisonom Fordom, koji je zahtevao da se dosnime neke scene pošto mu se činilo da "glumi detektiva koji ništa ne istražuje".
Iako kritičari i gledaoci nisu oduševljeno prihvatili ovaj film, on je tokom vremena prirastao za srca ljudi i danas se smatra jednim od najboljih filmova naučne fantastike.
9. "Petparačke priče" (1994)
- Ovo je najgora stvar ikada napisana. Nema nikakvog smisla: neko je mrtav, pa je onda živ. Predug je, nasilan i “nefilmski” u to su govorili o ovom filmu u “TriStaru” kada su im pisci Rodžer Ejveri i Kventin Tarantino predali scenario. Direktori studija, očigledno, nisu bili ljubitelji nelinearnih priča, što je ovaj film na kraju i učinilo kultnim.
Priča se da nije bilo ozloglašenog Harvija Vajnštajna i njegovog brata Boba iz Miramaksa, ovaj film nikada ne bi bio snimljen.
- Kventin je dobio apsolutnu dozvolu da napravi ovaj film baš onakvim kakvog ga zamišlja – rekao je Rodžer Ejveri kasnije medijima.
10. "Gluplji i tuplji" (1994)
Film, koji je učvrstio blistavu karijeru Džima Kerija, prvobitno je odbio gotovo svaki veliki studio u Holivudu. Najpre su film odbili zbog naslova koji su smatrali smešnim. Napisala su ga braća Fareli i scenario je morao da bude preimenovan kako bi u studijima uopšte hteli da ga pročitaju.
Na kraju je scenario došao do “Nju lajn sinema”, čiji je predsednik bio Majk de Luka. Njemu se priča dopala i pristao je da radi film. Međutim, izvršnom direktoru Bobu Šejnu se to nije svidelo, ali je posle dužeg razmatranja i on odlučio da prihvati snimanje pod jednim uslovom: da režiseri obezbede dva vodeća glumca sa liste od njih 25 koju im je studio dostavio. Nažalost, svi glumci su odbili ulogu. Tada je jedan od producenata naterao Džima Kerija da pročita scenario pošto je on tada bio “zvezda koja obećava”. Njemu se dopalo to što je pročitao, producentima se dopao on i stvorili su film koji je ušao u istoriju.
11. "Apokalipsa danas" (1979)
- Bili smo u džungli, imali smo previše novca, imali smo previše opreme i malo po malo, poludeli smo - jednom je rekao reditelj ovog filma Frensis Ford Kopola.
Od mnogih nesreća koje su zadesile produkciju, izdvajaju se sledeće: trebalo im je mnogo više vremena za snimanje nego što su procenili, ekipa se suočila sa raznim tropskim bolestima tokom boravka na Filipinima, Martin Šin je doživeo srčani udar, a Frensis Ford Kopola imao je nekoliko nervnih slomova. Povrh svega, Martin Šin se u to vreme borio sa zavisnošću od alkohola, a imao je problem i sa mentalnim zdravljem. Navodno je rekao svojim prijateljima da ne zna da li će preživeti snimanje.
Pored ovoga, legendarni Marlon Brando dolazio je na set potpuno nespreman, da nije pročitao nijedan red scenarija. Tako da je čitava produkcija od 900 ljudi morala da ga čeka da pročita svoje dijaloge.
Da, bilo je i mrtvih tela na snimanju! Navodno je jedan od članova ekipe bio pljačkaš grobova i stavljao je stvarne leševe u kadar, a da ekipa za to nije ni znala. Nakon što su saznali, nastao je haos, pozvana je policija i započeta je istraga. Istina je izašla na videlo nakon nekog vremena i ovaj čudni član ekipe završio je u zatvoru.
Sve u svemu, ovo je postao jedan od najboljih ratnih filmova i smatra se klasikom svih vremena.
12. "Predskazanje" (1976)
Nakon što su se “Rozmarina beba” i “Egzorcist” već pokazali kao pun pogodak, producenti su znali da će i “Predskazanje” doneti ogroman novac.
Međutim, nakon potpisivanja ugovora, izvršni direktor koji je i dao ideju za snimanje ovog filma počeo je da upozorava sve da će film biti proklet.
- Đavo ne želi da film bude napravljen - govorio je.
Evo kratke verzije svih čudnih događaja koji su se dešavali pre, tokom i posle snimanja filma!
Najpre , dva meseca pre početka snimanja, glavni glumac, sin Gregorija Peka, pucao je u sebe. Zatim, dok je leteo za London u septembru, avion je pogodio grom. Nekoliko nedelja nakon incidenta, izvršni producent filma je leteo avionom i letilicu je takođe pogodio grom. Londonski hotel u kojem su odseli producent i drugi ljudi bombardovala je IRA neposredno nakon što su oni otišli.
Povrh svega toga, dresera životinja koji im je pomagao u sceni sa babunima ubila su dva lava ubrzo nakon završetka snimanja. Umetnik za specijalne efekte, Džon Ričardson, odgovoran za jezivu scenu odsecanja glave, imao je saobraćajnu nesreću prilikom postprodukcije filma, tokom vožnje po napuštenom putu. On se zakucao u drugi automobil, a tom prilikom je otkinuta glava njegove saputnice, asistentkinje Liz Mur. Način otkidanja glave bio je jezivo sličan onom prikazanom u filmu…
Džon Ričardson takođe je, navodno, video saobraćajni znak blizu mesta nesreće koji je označavao udaljenost od holandskog grada, a na kom je pisalo: Ommen 66,6km. (Originalni naziv filma je "The Omen").
Konačno, avion koji je bukirala ekipa filma (a koji su zamenili u poslednjem trenutku), srušio se ubrzo nakon poletanja i usmrtio sve putnike. Pravo čudo je da je ovaj film uopšte i nastao.
13. "Biti Džon Malkovič" (1999)
Ovu dramsku komediju koju je napisao Čarli Kofman, bilo je zaista teško prodati. Kofman je scenario napisao još 1994. godine i svi su ga odbili.
Na kraju je Spajk Džonz pristao da režira film i scenario je odneo u “Propaganda films” koji su odlučili da produciraju film zajedno sa “Singl sel pikčers”. Oni su ga prosledili nekim studijima i svi su ih odbili, a direktor "Nju Lajn Sinema" Robert Šaj pitao je:
- Zašto, j..iga ne može da bude "Biti Tom Kruz"?
Čak je i sam Džon Malkovič bio rezervisan.
- Ili će film biti bomba, s mojim imenom ne samo iznad naslova, već i u naslovu, ili sam sje.an zbog toga, jer će me zauvek povezivati s tim likom.
Konačno, film je završen zahvaljujući “Ju Es Ej films”, postao je hit čim se pojavio i dobio tri nominacije za Oskara. Jedna od tih nominacija bila je za najbolji originalni scenario.
(B.K.)