Serije "Alija" i "General" su "bezgrešni kičeraj" u službi politike, emitovane tačno pred izbore

Televizijska produkcija uveliko podgrejava antagonizme i donosi tri čarobne reči pred svaku podelu glasačkih listića: vera, nacija i rat

U jeku kampanje za predsedničke izbore u Hrvatskoj i za vreme Adventa, HRT je svojim gledaocima ponudio igranu seriju "General" koja se bavi životom Ante Gotovine. Tako je i TV serija o životu prvog predsednika BiH Alije Izetbegovića "Alija" prošle godine stigla pred parlamentarne izbore, a za vreme ramazana.

Igrajući na kartu lošeg ukusa publike, politika uz predizborne spotove počinje da producira skupe, loše i negledljive sapunice, po oprobanom latinoameričkom i turskom modelu, kojima želi da se ušunja u domove glasača i podseti na važnost religije, patriotizma i rata, provocirajući mnogo smeha i komentara u obe države, piše Klix.ba.

Preporučujemo

Rezultati gledanosti regionalnih TV programa kažu da su najpoželjniji sadržaji rijaliti programi i turske serije. Sapunice se najviše gledaju u siromašnim zemljama, te se tako njihove teme uglavnom svedu na neku nesretnicu dobrog srca kojoj treba 300 epizoda do poljupca s bogatim naslednikom. Ali, kako se od politike ne može više pobeći ni u neukaljanom mikrokosmosu slepe Esmeralde, čini se da počinjemo da gledamo sapunice koje nam prenose ideološke poruke, pa smo sada u mogućnosti da zavirimo iza vrata trezora ili rešetki haškog zatvora?

Neukaljana biografija Gotovine, koju ignoriše i sam Gotovina

U Hrvatskoj svakog ponedeljka HRT emituje razlomljen film "General" Antuna Vrdoljaka u vidu serije od 8 epizoda koja je prepuna grešaka i nelogičnosti u procepu burnog života najpoznatijeg vojnika tzv. Domovinskog rata". Antu Gotovinu, koji je zbog akcije Oluja postao najtraženiji haški begunac, igra holivudska glumac i Vrdoljakov zet Goran Višnjić. O filmu najbolje svedoči ponašanje samog generala Gotovine, koji se nije pojavio na premijeri u Puli, te njegovo vrlo elegantno izbegavanje davanja bilo kakvog komentara o celom projektu, kojem zameraju nepovezanost priče, neuvjerljive dijaloge i glorifikaciju rata koji su pojeftinile skupe scene ratnih operacija.

Jedna od replika koju izgovara Višnjić kao mlađani Ante, koji je rođen na ostrvu Pašmanu, a odrastao u Pakoštanima u Dalmaciji, glasi: "Bože, koliko je veliko more!". U Vrdoljakovom filmu pozivi u Legiju stranaca vršili su se zahvaljujući plakatima koji se prikazuju u filmu? Pet miliona maraka koštao je domoljubni film poveren čoveku koji je nekad bio u službi Titovog ideološkog partizanskog filma, režirao Krležine "Glembajeve" s Mustafom Nadarevićem i Enom Begović u glavnim ulogama i čuvene "Prosjake i sinove".

Vrdoljak je želeo da prikaže neukaljanu Gotovininu biografiju, pa u seriji/filmu ne saznajemo ništa o njegovom boravku u kriminalnom miljeu Pariza, dok je paljenje kuća u Krajini predstavljeno krajnje suptilno. Žene koje su obeležile Gotovinin život u filmu se pojave niotkud i nestanu bez traga, a posebno patetično deluje generalovo citiranje Šekspira i metafora o domovini na argentinskoj obali. Serija obiluje i tehničkim greškama, među kojima je, pored tonskih nelogičnosti, najgora pojava službene srpske zastave usvojene 2010. godine u scenama "Oluje" ili, pak, scene u kojima Višnjić igra nasuprot vršnjaku Renea Bitorajca, iako je Reneov lik po priči 30 godina stariji od Gotovine.

Nepotizam u "Aliji"

Godinu dana starija priča o životu Alije Izetbegovića radnjom obuhvata period od njegove mladosti u kojoj se zaljubio u suprugu Halidu, pa sve do smrti, 2003. godine. Ona je u BiH stigla prošle godine, zajedno s turskim predsednikom Erdoganom, u produkciji TRT-a (i Sandzak Medyje), nakon što je završeno njeno emitovanje na prvom programu turskog javnog servisa u udarnom terminu.

Već u najavnoj špici serije sumirani su svi domoljubivi okidači u vidu Starog mosta, srebreničkih majki i sarajevskog Tunela spasa. U Bosni i Hercegovini serija je emitovana za vreme ramazana, dajući uvid u neprikosnoveno veliku borbu i životni put ličnosti Alije Izetbegovića koji je 1983. godine osuđen na 14 godina zatvora pod optužbom da je sa još nekoliko istomišljenika želeo da stvori islamsku državu.

Propustom kasting menadžera glavni glumac Jurdaer Okur ni u jednom segmentu ne podseća na Aliju, dok je svaki sporedni lik šarmantniji i dimenzionalniji od glavnog junaka, piše Klix.ba. U slavnoj porodici svaki ključni trenutak događa se u društvu predominantnih žena, uprkos rigidnom turskom ukusu za proizvodnju sapunica.

Čini se da era tvrdokornog nepotizma u BiH počinje s Alijinom kćerkom Sabinom, koja gotovo nema prisustvuje svim ključnim događajima, među kojima je i hapšenje na sarajevskom aerodromu ili mirovni pregovori u Lisabonu. Hapšenje od JNA na aerodromu i poziv koji je Alija uputio televiziji i završio u programu uživo i danas je zanimljiva priča o slučajnosti koja je zadesila voditelja Senada Hadžifejzovića, kada su se iz vapaja Izetbegovića i tadašnjeg predsednika Ejupa Ganića mogli naslutiti sav apsurd i strahote haosa koje će uslediti u BiH.

Dok se u radnju uvlače likovi iz stvarnog života, a koje gledaoci prepoznaju po aferama i boldiranim naslovima sudskih hronika. Zet, šura, jetrva, zaova i ostali nazivi koji označavaju rodbinske veze, usplahireni su u svojim dobrim namerama i bezgrešnim skromnim životima, "začinjenih s malo ilahija". Društvene mreže su u toku emitovanja serije ukazivale na čudnu interpretaciju istorijskih činjenica, a jedna od njih je ranjavanje sina Alije Izetbegovića.

Prve tri epizode serije režirao je Ahmed Imamović, kojeg su turski producenti odabrali zbog rediteljskog rukopisa pokazanog u filmu "Belvedere". Imamović je nedavno izjavio da na scenario serije nije mogao da utiče i da je seriju "Alija" radio isključivo zbog novca, te da je morao da odustane kada su se iscrpljujuća snimanja preklapala s još zahtevnijim procesom montaže.

Šahovske figure na Alijinoj tabli polako su se pomerale u partiji i dovele nas u pat poziciju u današnjoj Bosni i Hercegovini, u kojoj se oko 90% populacije na popisu stanovništva izjasnilo da pripada jednoj od tri konfesije u BiH, dok istovremeno kladionice ubiru profit gotovo poput telekom operatera, piše Klix.ba.

Slično s lažnim predstavljanjem stoji i susedna Hrvatska, gde je samo ove godine status branitelja dobilo skoro 2.000 ljudi, 24 godine nakon rata. Sve to događa se u atmosferi kada Lepa Brena koncertima puni dve zagrebačke Arene zaredom, na kojima publika urla tekst pesme "Jugoslovenka".

Puno je serija i filmova nastalo na osnovu života slavnih političkih figura, ali nijedna nije zamotala svoje protagoniste u ovako bezgrešan kičeraj, kao što su uspele serije "Alija" i "General". Alija Izetbegović i Ante Gotovina završili su u sapunici ni krivi ni dužni, a sigurno je da oni sami ne bi ovako isproducirali ni vlastiti selfi - sliku na društvenim mrežama na kojoj njen autor ne liči sam na sebe. I koliko se trudi da ispadne lepši, toliko ispada gluplji u oku posmatrača.

U ovoj siromaštvom isproduanoj svakodnevici, predizborno vreme distribuira kartonske kutije s deset deka kafe i kilogramom šećera u kocki, te karikaturne i loše upevane nastupe predsedničkih kandidata, od kojih neki imaju lažne trepavice. Producenti znaju koliko se ljudi mogu saživeti s junacima sapunica, čemu najbolje svedoči podatak kako se sakupljao novac za Esmeraldinu operaciju i konačno ozdravljenje.

Umesto promotivnog letka, tu je televizijska produkcija koja podgrejava antagonizme i donosi tri čarobne reči pred svaku podelu glasačkih listića: vera, nacija i rat. Koliko je bila gledana serija "Alija" nisu pokazali samo piplemetri, nego i izbori na kojima je olovka pisala srcem. Ili strahom. "General" je vrlo gledana serija, čak je i film ostvario solidan rezultat u kinima, ako se uzmu standardi hrvatske produkcije, i može pomoći u promovisanju izbora sledećeg predsednika Hrvatske, koji je blizak političkoj opciji koja je film i proizvela.

(Telegraf.rs/Klix.ba)