Bio je jedini čovek koji je s Titom razgovarao u gaćama: Nepoznate priče iz života Pavla Vuisića

Posetioci mogu videti eksponate koji su nekad bili sastavni deo života ovog legendarnog umetnika, ikone jugoslovenske kinematografije...

Na Banjici, na samom obodu Beograda, u Ulici Josipa Slavenskog 19a, nalazi se zgrada na kojoj piše "Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju - Adligat". U ovom zdanju su smeštena dva jedinstvena muzeja na našim prostorima - Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti.

Preporučujemo

Pored nesvakidašnjih knjiga i eksponata donesenih sa svih meridijana, i legat Pavla Vuisića je deo ovog neobičnog ambijenta.

Zašto se Pajina zaostavština nalazi baš ovde?

Supruga legendarnog glumca Mirjana Vuisić jedan je od osnivača ovog udruženja, a članica je i njegovog upravnog odbora. Ona je Pajine lične predmete predala ovoj ustanovi pre pet godina, ali i dalje dopunjuje tu svojevrsnu kolekciju.

Posetioci mogu videti eksponate koji su nekad bili sastavni deo života legendarnog umetnika, ikone jugoslovenske kinematografije.

Izložena su njegova tri originalna testamenta, od kojih je jedan, koji je nekad bio cenzurisan, uramljen.

Viktor Lazić, predsednik "Adligata", smatra da je to najzanimljiviji testament u srpskoj istoriji. Paja Vuisić u njemu navodi da mu, kad premine, šestorica popova pevaju na sahrani, ali u sebi, da ih on ne čuje, i da mu nijedan "komunist" (reč koju je podvukao) ne drži govor, "jerbo ću se u grobu prevrnuti i iz groba ustati da ga večno morim, i ne samo njega već koliko god ih je na svetu". A zatim psuje...

Koračajući kroz istoriju života velikog glumca, otkrili smo mnogo poezije, jer ju je Paja mnogo voleo, pa i pisao.

Njegove pesme su izložene u originalnom rukopisu, a zanimljivo je i kako su preživele zub vremena. Naime, čim bi napisao određenu versu, Paja bi sve uništio, pa je njegova supruga koristila svaku priliku da pesme sakrije ili izvadi iz smeća, tako da su pojedine ipak danas sačuvane, zahvaljujući dovitljivosti gospođe Vuisić.

Kako smo saznali na licu mesta, u legatu postoji i jedno misteriozno ljubavno pismo, koje je Paja posvetio svojoj supruzi daleke 1955. godine. Napisano je njihovim "ličnim jezikom", kako su nazvali gotovo izmišljene reči koje su samo njih dvoje koristili.

Nažalost, to pismo sad niko ne može da pročita, jer je Mirjana Vuisić zamolila Viktora Lazića da se ono objavi tek nakon njene smrti.

Izložen je i Pajin svežanj ključeva od kojih je jedan od kamiona iz TV serije "Kamiondžije". Tu je i njegov set lula, naočare, pribor za brijanje, lične karte, fakultetski indeks, fotografije, prepiska, zapisi, beleška koju je diktirao supruzi u kojoj govori da "ne voli glumu i da se tim poslom bavi samo zbog novca od kog, takođe, nema vajde".

U legatu su i Pavlova scenarija koje je napisao za filmove koji nikad nisu bili ekranizovani.

Zaista je bio svestran.

Vreme je voleo da provodi na Savi. Pravio je i čamce i brodiće, koje je potom poklanjao i prodavao.

Paradoks je da je Paja bio antikomunista, a glavni glumac komunističke Jugoslavije. Ovo je rekao kad je jednom prilikom ušao u kafanu:

- Konobar, daj mi ćebe.

- Pajo, leto, šta će ti ćebe?

- Da prekrijem onog na zidu! (misleći na Tita)

Josip i Jovanka Broz su ga obožavali, diveći se njegovom glumačkom umeću. Zato su mu mnoge stvari bile tolerisane.

Postoji i jedna anegdota.

Tito je insistirao da ga upozna, ali Pavle to nije želeo, pa je poziv odbijao. Jednom, dok je pecao i pravio brodiće na Savi, došla je UDBA i kidnapovala ga. Glumac je bio oskudno, letnje obučen, a doveli su ga na Beli dvor da ga izvedu pred Tita. Kad su mu doneli i odelo, Paja je počeo da se prepire sa njima.

- Kad ste me ovakvog doveli, onda me ovakvog i vodite pred njega! - vikao je.

Tito je čuo galamu, pa je izašao i pozvao ga kod sebe u kabinet.

- Verovatno je bio jedini čovek koji je u gaćama razgovarao sa Titom - kroz osmeh kaže Viktor.

Pavle Vuisić se borio uz partizane na Sremskom frontu, pa je verovatno to razlog zašto nije voleo komunizam. Sačuvana je cela njegova prepiska sa državom koja je tražila da i posle toga služi vojsku.

- Mislim da sam dovoljno krvario na Sremskom frontu. Što me više gnjavite? - odgovorio im je Pavle, kog posle toga više nisu pozivali u vojsku.

(Dušan Veselinović/Telegraf.rs)