Inserti iz TV serije koja je Miju i Čkalju lansirala u vrh: Spasavamo zaborava bisere srpske kulture

Gromade naše kulturne scene tokom druge polovine 20. veka i velikani našeg glumišta, posebno su zapamćeni po filmskim i televizijskim ulogama koje su svojevremeno zasmejavale milione Jugoslovena, kada su se ulice od Vardara do Triglava praznile tokom emitovanja „Servisne stanice“ i „Ogledala građanina Pokornog“

Ko su Milosav Mija Aleksić (1923—1995) i Miodrag Petrović Čkalja (1924—2003) zna svako dete u Srbiji, pa i šire, uprkos tome što već dugo nisu među živima (mada je godinu dana mlađi Čkalja osam godina nadživeo starijeg Miju), uprkos tome što su pre toga prestali da se aktivno bave glumom, pre toga da to čine u punom kapacitetu, i što je najvažnije — uprkos tome što je humor današnjih generacija drastično drugačiji od humora iz doba kada su ova dva velikana srpskog glumišta bila na svom vrhuncu.

Preporučujemo

Ali, premda svi znaju ko su Mija i Čkalja, danas se malo ko seća ostvarenja koje ih je lansiralo među zvezde: u pitanju je „Servisna stanica“, prva jugoslovenska serija u produkciji Televizije Beograd, čijih je šesnaest epizoda uživo emitovano 1959. godine, i koja se danas, pošto TVB nije koristila magnetoskope, smatra izgubljenom. Takvu tužnu sudbinu, međutim, nisu doživeli televizijski filmovi koji su snimani kao njeni nastavci: „Nema malih bogova“ i „Sreća u torbi“ 1961. te „Servisna stanica“ pet godina docnije.

Sve se odigrava u jednoj servisnoj stanici (to jest motelu) u kojoj nema posetilaca i posla, u kojoj „caruje atmosfera dosade i lenjosti“. Tu rade v.d. šefa Raka, kojeg tumači Mija Aleksić, i kuvar Jordan kojeg tumači Čkalja; Vera Đukić igra Maru, sobaricu i kasnije Rakinu ženu, blagajnika Paju igra Đokica Milaković, a treba pomenuti i da se u „Nema malih bogova“ pojavljuju Pavle Vuisić i Vlastimir Đuza Stojiljković. Govoriti o zapletu svakog pojedinačnog sačuvanog filma bespotrebno je, pošto je premisa sama po sebi dovoljna, a sa kakvim se sve peripetijama suočavaju najbolje je da saznate sami.

Inače, Vera Đukić, koja je od tumora 1968. preminula u 40. godini života, bila je supruga Radivoja Lole Đukića (1923—1995), reditelja ove serije i ovih filmova, kao i legendarne serije „Ogledalo građanina Pokornog“ iz 1964, koja takođe nije sačuvana zato što ju je TVB emitovao uživo a nije koristio magnetoskop, ali koja takođe ima svoj film, „Na mesto, građanine Pokorni“ iz iste godine, koji je sačuvan (radnja se vrti oko prostodušnog ekonomiste jednog preduzeća koji idealistiški pokušava da izgradi bolje društvo, ali se sudara sa sebičnošću i proračunatošću kolega i porodice).

Moramo li naglasiti da su Mija kao Cule Pokorni, Čkalja kao Bora Munja, i Vera kao Desanka Dejzi, takođe i ovde bili glavni glumci? Inače, sve navedeno od Lole Đukića (kao i ono nenavedeno, poput kultnih komedija „Bog je umro uzalud“ i „Čovek sa četiri noge“) bilo je toliko popularno diljem Jugoslavije, da je doslovce praznilo jugoslovenske ulice kada se emitovalo. Pošto ne možemo da vam ponudimo na tanjiru sva četiri filma, zagolicaćemo vas s nekoliko inserata, a na vama je da pokušate da ih negde na internetu nađete, ili da sačekate da se emituju na nekom od domaćih filmskih kanala (danas ih barem ne manjka).

Raka, Jordan, Mara, popularni pevač Branko Stošić (Vlastimir Đuza Stojiljković) i direktor (Pavle Vuisić) u filmu „Nema malih bogova“ iz 1961.

Raka peva, dok mu se Branko Stošić i Lola (Tatjana Beljakova) smeju iza leđa u filmu „Nema malih bogova“

Jordan peva „Šumadinac pali topa“, veče pred Rakinu ženidbu u filmu „Sreća u torbi“ iz 1961.

Raka o svojim iskustvima sa policijom u filmu „Servisna stanica“ iz 1966.

+ BONUS

Đuza kao Branko Stošić peva u filmu „Nema malih bogova“

(P. L.)