15 miliona metara filmske trake čuva naše sećanje na Kosovo, NDH, Tita i zvezde Holivuda u Beogradu

Gotovo da nema značajne ličnosti iz sveta politike, nauke, kulture, umetnosti, sporta koju nisu "uhvatili" kamermani Filmskih novosti. Orson Vels, Jul Briner, Silva Koščina, Liz Tejlor, Ričard Barton, Li Marvin, Hičkok... Spisak je nepregledan...

Pre 75 godina, na sam dan oslobođenja Beograda, osnovana je prva ustavnova kulture u novoj Jugoslaviji - beogradske Filmske novosti. Iako se njihova uloga vremenom menjala, značaj je samo rastao, te se oni danas mogu slobodno nazvati čuvarima našeg sećanja i neprocenjivim svedocima naše sadašnjice.

A nekada, počev od te 1944. godine, Filmske novosti bile su televizija pre televizije.

- U svim bioskopima bivše Jugoslavije na nedeljnom nivou su se prikazivali žurnali. No, pre svake bioskopske predstave emitovane su filmske novosti. Na ulazu u svaku bioskopsku salu, od Makedonije do Slovenije, stajale su pločice na kojima je pisalo "Zabranjen ulaz u salu dok traje žurnal". To su bile svojevrsne vesti, neka vrsta dnevnika koji je, naravno, uvek počinjao politikom i pre svega Titu, a onda i njegovim saradnicima, davao posebno mesto - kaže Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti.

Ono što je sa ove vremenske distance još važnije jeste da su se, osim politike, takođe snimala kulturna, sportska, privredna dešavanja.

- Nije pretenciozno reći da smo na neki način mi čuvari sećanja i svedoci sadašnjice. Danas posedujemo jednistvenu kolekciju od 15,5 miliona metara filmske trake. To nas čini trećim arhivom Evrope, posle Pariza i Praga. Vlasnici smo 1.023.000 naslova, koji se nalaze u 68.000 rolni u podrumu naše zgrade, u depou. Preko 600 dokumentaraca nosi potpis Filmskih novosti, a izdato je i preko 2.000 brojeva Filmskih žurnala. Na nama je sada veliki zadatak da to sačuvamo - kaže Tomčić.

KAKO SU SE ČE GEVARA I RAUL KASTRO TOPILI NA GLAS USNIJE REDŽEPOVE

Blago koje se u depoima brižljivo čuva je neizmerno. Gotovo da nema značajne ličnosti iz sveta politike, nauke, kulture, umetnosti, sporta, koja ja boravila na ovim prostorima, a koju nisu "uhvatili" kamermani Filmskih novosti. Orson Vels, Jul Briner, Silva Koščina, Liz Tejlor, Ričard Barton, Li Marvin, Hičkok... Spisak je nepregledan...

- Lorens Olivije i Vivijen Li su tokom 1950-ih dva meseca igrali Šekspira u Narodnom pozorištu. Sa njima je tada bio i čuveni pozorišni režiser Piter Bruk. Odsedali su u "Mažestiku" i Tito ih je primio više puta. To mnogo govori o tome koliko se važnih stvari ovde dešavalo. A sve je zabeleženo na našim snimcima. Ili na primer, danas malo ljudi zna da je čuveni Henri Mur boravio nekoliko puta u Beogradu, družio se sa Lubardom, vodio vajarske radionice... Po odlasku iz Beograda poklonio je Gradu jednu svoju skuplturu, ležeći akt žene. Nažalost, skulptura je bila sklonjena u depoima kao nedovoljno aktuelna u tom času. Nakon zemljotresa 1963. godine, Beograd je Skoplju poklonio Murovu skulpturu. To je velika šeta, jer danas bi to verovatno bio jedan od najznačajnijih eksponata našeg Muzeja moderne umetnosti na Ušću - ističe Tomčić.

Snimci Filmskih novosti zauvek pamte i kako je Usnija Redžepova očarala kubanske revolucionare.

- Če Gevara i Raul Kastro, velikani kubanske revolucije, bili su gosti i u Beogradu i na Brionima. Zabeleženo je kako su obojica bila oduševljena Usnijom Redžepovom. Latinosi su veoma osećajni ljudi, a Usnija je u njima probudila tu energiju. Bilo je neobično videti lidere koji su u zvaničnoj poseti da tako emotivno reaguju.

Iako je prisustvo, tada još gotovo anonimnog, Džeka Nikolsona u Beogradu prošlo gotovo nezapaženo, u Bulevaru vojvode Mišića to se dobro pamti.

- Sem Pekinpo, čuveni režiser, odsedao je svojevremeno u "Mažestiku". Poznato je da je bio sklon alkoholu. Postoje kadrovi u kojima on izlazi iz "Mažestika" i ulazi u taksi, a za njim istrčava konobar, da mu oduzme čašu viskija, koju je ovaj izneo sa sobom. Počinju da se otimaju oko čaše. Konobar kaže: "E nećeš majci ukrasti i treću čašu". Neki od tih momenata pokazuju ljudsku stranu tih velikih umetnika - kaže Tomčić i s ponosom ističe da su Filmske novosti 13 puta bile u redovnom programu Festivala u Veneciji.

NEPROCENJIVI SNIMCI O SVETINJAMA NA KOSOVU

Pojavom televizije, Filmske novosti gube na značaju, a novi zapisi se sve manje rade.

- Ta hibernacija traje sve do 2012. godine, kada nas je država, putem Ministarstva kulture, prepoznala i podražala opremom, dobrim kamerama, objektivima, virtuelnim studijom. Najznačajnije od svega - dobili smo skenere kojima digitalizujemo našu filmu traku, ali i sredstva da počnemo da snimamo nove filmove.

Od 2012. godine, kada je Tomčić postao direktor, snimili su 73 dokumetarna filma, a svi su prikazivani na RTS-u i TV Vojvodini.

- Trenutno radimo na najvažnijem prokejtu Filmskih novosti, usuđujem se reći, ikada! Pripremamo serijal o 189 manastira i crkva na Kosovu i Meohiji, koji dosada nikada nisu bili u celosti snimljeni. Svi znamo za Pećku patrijaršiju, Bogorodicu Ljevišku, Gračanicu, Visoke Dečane, ali ne toliko za manje manastire i crkve, koji su jednako stari, a samim tim i jednako dragoceni za opstanak i bitisanje našeg naroda na prostorima.

U tom dragocenom poslu koriste i animaciju, kao i dronove, kada od KFOR-a dobiju saglasnost.

- Mnoge važne crkve, poput Mušutišta ili Deviča, nažalost su srušene. Kako su izgledale znamo zahvaljujući dokumentima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Uz njihovu pomoć radimo animaciju koja će gledaocu dočarati izgled i vrednost tih svetinja, kao proces kojim su nastajale. Ovaj posao je još važniji u poslednje vreme, kada smo svedoci toga da albanska strana pokušava da prisvoji  našu kulturnu baštinu, kao što je nedavno učinila sa Novim brdom. Jasno je da ta nepostojeća država nastoji da sve svetinje na Kosovu, bilo da su srpske, jeverejske ili muslimanske, proglasi državnim dobrom, kako bi ih preotela. To se ne sme dozvoliti i mi ovo moramo da sprečimo argumentima. Možda će i ovi filmovi, koji prikazuju objekte, natpise, freske, ikone, pa i groblja oko tih crkava i manastira, pomoći u tome. Oni su ključni dokaz bitisanja srpskog naroda na tim prostorima, ali i njegovog vlasništva - kaže Tomčić.

Filmovi će biti titlovani na šest jezika, uključujući i albanski.

- Tu će se naći i arhivski snimci od pre 15 ili 20 godina. U međuvremenu su neke od tih svetinja porušene, tako da čak ni temelji nisu ostali. Druge, poput Banjske ili Zočišta, porušene su do temelja, ali i nanovo izgrađene uz pomoć države Srbije. Kamera je sve te trenutke zabeležila. Mnogo govorim o tome, duboko verujući da ovim poslom pokazujemo smisao postojanja arhiva. Dokumentarni film je uvek i dokaz i teško se može opovrgnuti ono što prikazuje - kaže on.

Serijal će imati više od 100 epizoda. Distribuiraće se putem naših amabasada, UNESCO, privatnih kanala, Srpske pravoslavne crkve.

- Plan je da se u Ujedinjenim nacijama i u mnogim državama pokaže lepota i neprolazna vrednost tih svetinja. Ono što je takođe važno jeste da mi te objekte ne snimamo kao muzeje, već kao žive celine u kojima se sklapaju venčanja, krštenja, slave slave, Božić, Vaskrs, gde se iskušenici monaše... To nisu samo objekti, već mesta sabiranja Srba i njihovih dnevnih aktivnosti i svedoci posvećenosti ondašnjeg naroda tim sakralnim objektima.

SNIMCI IZ NDH I ISTITOST DOKUMENTARNOG FILMA

Kako bi se istakla važnost ove institucije, Pošta Srbije je 20. oktobra, na 75. rođendan Filmskih novosti, izdala koverte i markice sa njihovim motivima i kadrovima.

- Mi smo mali kolektiv, ali čuvamo veliko bogaststvo i veujemo da je važno to što radimo, pre svega da sačuvamo stvari, a onda i da aktuelne snimimo na drugačiji način. Svi materijali koje posedujemo su naša sopstvena proizvodnja. Jedini koji nisu, ali su legalno u našem posedu, jesu NDH snimci iz vremena rata, koji su 1960-h godina iz Zagreba doneti u Maršalat. Posle 2 meseca je veći deo donet u Filmske novosti. Dragoceno je da se i to sačuva za neka druga vremena, jer istorija na rečima pokušava da se menja, ali slika govori sama za sebe.

Svakog dana Filmske novosti ustupaju digitalizovane materijale Bi-Bi-Ci-ju, Al Džaziri, Rojtersu, Si-En-En-u, HRT-u i mnogim dugim vrelikim televizijama i kompanijama.

- Nekada svoje materijale pozajmljujemo i za igrane filmove u kojima postoje dokumentarne sekvence. Oni time dobijaju na uverljivosti, jer je dokumentarni film nemoguće falsifikovati. Današnja tehnologija čini čuda i moguće je da digitalni zapis izmontirati da izgleda potpuno drugačije, ali je zato klasičnu filmsku traku, celuloidnu ili nitratnu, nemoguće krivotovriti. U tome je vrednost materijala koji poseduju Filmske novosti - to je nepromenjiva istina koja govori samo za sebe.

Njihovi materijali su neretko pravo bogatstvo za druge zemlje.

- Filmske novosti bile su u vreme svog osnivanja državni projekat koji je imao veliku dozu propagande, zbog čega nas je država pomagala šakom i kapom. Mi smo u to vreme imali 10 režisera i 12 kamermana. Oni su putovali sa Titom po svetu ili bili i u radnom odnosu u našim ambasadama. Snimali su dnevni život u raznim mestima po svetu, u vreme kada neki od njih još nisu imali svoje kamere. I za mnoge te zemlje, kao što su Alžir, Indonezija, Indija ili Egipat, materijali koje mi imamo i koje im ustupamo, važni mometni razvoja života, ličnosti, događaja koji su bili i u tim zemljama.

(Dunja Savanović, d.savanovic@telegraf.rs)