Prijavila je policiji silovanje - ubedili su je da laže: "Neverovatna" istinita priča o zločinu

U vreme kada se na žrtve silovanja još uvek gleda ispod oka i onim užasnim zaključkom da je žrtva možda "sama izazvala zločin", serija o ovoj temi je jednostavno potrebna

Netflixova serija "Unbelievable" stigla je na platformu 13. septembra ove godine i o njoj se od tada ne prestaje da se priča. Serija je na IMDb-u dobila ocenu 8.6 i brojnu publiku "prikovala" za male ekrane. Priča se temelji na užasavajućem i istinitom događaju, kao i na članku nagrađenom Pulicerovom nagradom autora T. Kristijana Milera i Kena Armstronga.

Članak je nosio naziv "An Unbelievable Story of Rape" - "Neverovatna priča o silovanju" i napisan je 2015. godine. Prikazao je serije silovanja u Vašingtonu i Koloradu koja su se dogodila između 2008. do 2011. godine, te policijske istrage koje su usledile. Priča je nastala u saradnju između američke neprofitne organizacije za vesti "The Marshall Project" i "ProPublice", a 2015. godine je osvojila američku novinarsku nagradu "George Polk" i 2016. godine Pulicerovu nagradu za dokumentarno izveštavanje ("explanatory reporting").

Preporučujemo

Izveštavanje je pratilo dva istinita događaja - prvi se dogodio u avgustu 2008, a drugi u junu 2012. godine. Prvi je priča o ženi iz Vašingtona predstavljenoj pod pseudonimom Mari (18) koja je policiji prijavila silovanje. Nakon uzastopnih ispitivanja od strane policije koja joj ne vjeruje, izjavljuje da je njena prijava lažna. Optužena je za davanje lažnih optužbi i iskaza.

Policijske smernice u ovom slučaju, savetovale su službenicima da žrtve silovanja mogu biti "nesigurne o detaljima" ili "prijaviti kontradiktorne informacije". Smernice savetuju i da se žrtva ne ispituje, te da se ne koristi poligraf koji može pružiti nesigurne dokaze. Uvidom u izveštaj koji je podnela Mari, policija nalazi dokaz da je napadač ušao kroz zadnji ulaz. Otkrivaju i da Mari ima ogrebotine na zglobovima i abrazije na vagini.

Mari je svojim usvojiteljima otkrila incident, ali oboje joj nisu verovali zbog njenog smirenog ponašanja. Jedan od roditelja je sumnje otkrio i policiji. Zbog toga, kao i činjenice da Mari nije bila sigurna je li nazvala prijatelja pre ili nakon što se oslobodila, policijski narednik Mejson je posumnjao u istinitost prijave. Mejson i drugi istražitelj Ritgarn naterali su Mari da ponovi svoju priču. Ritgarn joj kaže smatra da je čitav incident izmislila. Pita je li silovatelj stvaran, na šta devojka tiho govori "ne".  Od Mari su zatražili da potpiše pisanu izjavu kojom potvrđuje lažan iskaz. Umesto priče, napisala je da je ceo incident sanjala, te da nije sigurna je li stvaran. Nakon nekoliko sati daljeg ispitivanja, Mari je na kraju potpisala da je slagala.

Istražitelji joj pre toga nisu ni pročitali "Miranda upozorenje", što je pravo ili pravilo koje daje američka policija osumnjičenima neposredno nakon hapšenja ili ispitivanja. Njega su policijski službenici dužni da prenesu ispitivanoj osobi, kako bi ona bila svesna svojih prava iz 5. amandmana koje se odnose protiv primoranog samooptuživanja.

Velika greška policije

Drugi deo prati policijsku istragu serijskog silovanja u državi Kolorado, za koga se zna da je silovao četiri žene i pokušao petu. Čovek je uhapšen u februaru 2011. godine, a dokazi pronađeni na njegovom kompjuteru otkrivaju da je Mari bila jedna od njegovih žrtava.

T. Kristijan Miler iz "ProPublice" je izveštavao o policijskim greškama prilikom identifikovanja silovatelja kroz 2015. godinu. U avgustu je saznao za slučaj Mari i i kontaktirao njenog advokata. Tada je shvatio da na sličnoj priči već radi Ken Armstrong iz "The Marshall Projecta". Započeli su saradnju, a Mari je odlučila da priča sa Armstrongom nakon šest meseci . Članak je potkrepljen ostalim intervjuima i hiljadama stranica policijskih izveštaja.

U oktobru 2008. godine jedan od Marijinih usvojitelja na televiziji gleda izveštaj o ženi (63) iz Vašingtona koja je silovana na isti način koji je opisala i Mari. Roditelj zove policiju koja odustaje od slučaja, nakon što im kolege iz Linvuda govore da je Mari lagala u izveštaju.

Čitava priča je dostupna na mrežnim stranicama "ProPublice". Autori su kasnije seriju članaka napisali i kao knjigu naslova: "A False Report: A True Story of Rape in America" - "Lažni izveštaj: Istinita priča o silovanju u Americi".

Netflixova "Unbelievable"

Netflix je članak adaptirao u potresnu dramsku mini-seriju u kojoj glavne uloge imaju Toni Kolet (detektivka Grejs Rasmuzen), Merit Viver (detektivka Karen Duval) i Kejtlin Dever kao Mari Adler. Serija prikazuje tinejdžerku koja se, nakon što je silovana, našla pred sudom na optuženičkoj klupi pod optužbom da je lagala. Serija pruža uvid u pretvaranje žrtve zločina u osumnjičenu, koja sa svojih 18 godina prolazi kroz neverovatna ispitivanja i osude nakon traumatičnog događaja.

Armstrong je prošle godine dao izjavu za Nacionalni radio.

- Fokus istrage postaje njena kredibilnost. Umesto da se ispituje kao žrtva, Mari je ispitana kao osumnjičena - rekao je on.

Odluka je autora da serija ne prati pozadinu silovatelja, već da se usredsredi na priču Mari i policijsku istragu koja ju je pratila.

- Postoji mnogo detalja u njegovoj prošlosti, njegovom životu i onome što je napravio. Zajedno smo odlučili da priča nije o njemu, već o policiji i njenom ispitivanju Mari - rekao je Miler.

Sama Mari je za "ProPublica" početkom septembra izjavila: "Ne želim da se krijem u ćošku. Nisam htela da mi to upropasti ostatak života. Nisam htela da mu dam to zadovoljstvo. Nisam htela da dozvolim da me uništi".

Dobre ocene kritike i gledalaca

Od prikazivanja serije na Netflixu mnogi su gledaoci i kritičari dali svoj osvrt na radnju. "Unbelievable" nije o tome govori li Adler istinu, nego je o tome čija će se priča čuti i kome je dozvoljeno verovati. To je priča o dinamici moći koja prožima pravosudni sistem i društvo.

- Jesam li u nevolji? - pitala je Adler policiju koja je uzimala njenu izjavu. Odgovor njoj i mnogima poput nje je čvrsto: "da", piše Guardianov kritičar.

Serija se na jedinstven način odnosi prema silovanju. Ništa nije prikazano olako niti voajerski, a kamera ne pokazuje žensku golotinju niti takve fotografije. Fokusira se na lica žena i njihova sećanja o napadaču.

U vreme kada se na žrtve silovanja još uvek gleda ispod oka i onim užasnim zaključkom da je žrtva možda "sama izazvala zločin", serija o ovoj temi je jednostavno potrebna. Silovanje nije nešto što je "žrtva izazvala svojom odećom ili ponašanjem". To je težak zločin s neopisivim psihičkim i fizičkim posledicama na žrtvu, te ga treba gledati kao takvog, a ne "opravdavati".

(Telegraf.rs/Glas Istre)