Zašto je "The Last Movie" prokleti film američke kinematografije

Hoperov “Poslednji film” (Tha Last Movie, ili El Chinchero) decenijama ima ovaj status

Film "The Last Movie" godinama je bio na listi filmova koji se ne prikazuju, ali sada više nije tako.

Glumac i režiser Denis Hoper snimio je 1969. godine film "Easy Rider" koji mu je doneo neverovatnu slavu i vinuo ga u nebesa. 1971. godina za njega je bila med i mleko. Ovaj hipi film koštao je svega 400 hiljada dolara. 1969. je dobio nagradu u Kanu, zatim nominaciju za Oskara i kasnije doneo basnoslovnu zaradu.

Preporučujemo

"Easy Rider" postao je fenomen 60-ih. Hopera su mnogi smatrali čarobnjakom i u tom trenutku mogao je da traži šta god želi - bilo koji budžet za bilo koji projekat. Ali, samo dve godine kasnije sve je bilo drugačije. Hoper je postao omražen i odbačen od strane Holivuda. Kao glumac preusmerio se na Evropu, a kao reditelj devet godina ništa nije snimao.

A zbog čega se sve preokrenulo?

Odgovor je sledeći: Napravio je "The Last Movie".

Hoperov "Poslednji film" (Tha Last Movie, ili El Chinchero) decenijama ima status prokletog filma američke kinematografije. Kao "Vrata raja", film je bio iskaz ideološkog i kulturnog antiestablišmenta 70-ih. Slično "Vratima raja", bio je to film režisera koji je prethodnim filmom ubo u zlatnu venu. Slično "Vratima raja", doživeo je komercijalni slom. Slično "Vratima raja", zatrovao je karijeru obećavajućeg režisera. Ali, dok su "Vrata raja" u narednim decenijama gledana i revalorizovana, Hoperov film se zbog niza okolnosti pretvorio u tajanstveni nestali objekat - film o kojem se puno zna, a malo ko ga je odgledao.

Decenijama ovaj ludi, kontrakulturni "flop" nije bio prikazivan i bio je nedostupan. Nakon duge bitke za autorska prava i restauraciju, sad više nije tako. Početkom godine film se pojavio u zapadnoevropskim bioskopima, a u petak će prvi put biti prikazan u Zagrebu, nakon skoro 40 godina.

Danas je ovaj film jedan od najslavnijih, najkontroverznijih i najuzbudljivijih, danas je "Novi Holivud".

Nakon kolosalnog uspeha "Golih u sedlu", Denis Hoper je 1970. od studija Universal dobio budžet od 850.000 dolara i potpunu kreativnu kontrolu da snimi "sledeći Easy Rider". Odlučio se na projekat iskusnog scenariste Stjuarta Stajna, čoveka koji je u 50-im napisao film kojim se Hoper glumački probio - "Buntovnik bez razloga".

Hoper je za "El Chichero" angažovao pravi mali leksikon kontrakulturnih faca. Režisera vesterna u filmu je glumio kultni holivudski veteran, specijalista za žestoke B filmove Sem Fuler. Uloge u filmu igrali su Piter Fonda, te slavni kantri pevač Kris Kristoferson. Na kraju, sam Hoper preuzeo je ulogu glavnog lika Kanzasa. S tom ekipom, Hoper je otišao u Peru gde je film snimio na bajkovito lepim andskim lokacijama. Film je snimio u roku i u sklopu budžeta, ali problemi su počeli u postprodukciji. Hoper, koji je tada bio ozbiljni ovisnik o skoro svemu, zatvorio se u montažni studio u Taosu, gde se mučio s montažom punih 18 meseci.

Tokom tih 18 meseci se oženio i razveo, a o burnoj bračnoj krizi svedoči i to što je nabio navodno petocifreni dolarski telefonski račun. U svojoj duplji u Taosu Hoper je prvo izmontirao pripovedačku varijantu filma. No, čileanski kolega i prijatelj Alehandro Jodorovski uverio ga je da to nije to. Hoper se prihvata posla opet i stvara finalnu verziju koja uključuje valjda sve metafilmske postupke koji mogu da se zamisle. Bilo je tu i filma u filmu, i čudnih montažnih jukstapozicija, čak i blankova na kojima piše "kadar fali". Ta eksperimentalna verzija pojavila se na festivalu u Veneciji gde je dobila nagradu CIDALC, istu koju je godinu pre dobila "Zaseda" Živojina Pavlovića.

Ipak, film nije uspeo da pobudi onu vrstu kontrakulturnog interesa koju je pobudio "Easy Rider". Film je flopirao. Igrao je u bioskopima samo u Njujorku dve nedelje, a potom ispario. U Jugoslaviji je prikazan jednom na TV-u, početkom 80-ih. U završnici, film je napustila i kritika. Ili, kako je to sročio britanski kritičar Ronald Bergan, "Poslednji film" bio je film "koji su snimili stondirani (stoned), za stondirane (stoned), da bi ga na kraju - kritičari kamenovali (stoned)". Pola veka kasnije, međutim, film izgleda fascinantno sveže.

"Poslednji film" uveliko je idejni izraz hipijevske ere, između ostalog i zato što u predmodernoj arkadiji vidi kulturni ideal. Ta predmoderna arkadija je andska peruanska zajednica gde vešti meštani žive mirno, bez nasilja, uz muziku i u ritmu prirode. Jedini faktor "iskvarenja" u toj arkadiji je hrišćanstvo - odnosno, lik slabog sveštenika koji se nevoljno sukobljava s lokalnim poganstvom. Američki filmski "kolonizatori" u tu arkadiju donose iskvarenje.

To počinje već audicijom, na kojoj se domorocima nudi da se takmiče u dopadljivosti i da egzotikuju sebe. Potom sledi snimanje. To snimanje Hoper prikazuje kroz brutalne, pretrpane montažne sekvence u kojima se žanr vesterna svodi samo na golu destrukciju: scene jahanja, padanja, rušenje, pucanja, pogibije.

S američkom ekipom stiže opijanje i droga, beli kolonizatori nalaze lokalne žene. S jednom se spetlja i glavni lik Kanzas, pretvarajući časnu Peruanku u ogorčenu, ljubomornu bludnicu, naviknutu na srednjoklasni stil života. Na kraju, objekti kolonizacije postaju gori i od svojih kolonizatora. Ideološki "tekst" oni uzimaju zaozbiljno i snimaju stvarni, "posljednji film", dovodeći belačku kulturu nasilja i otimanja do krajnjih, ubitačnih konsekvenci.

"The Last Movie" je - ukratko - bio nimalo suptilna alegorija i američke spoljne politike, ali i kolonizatorskog izvoza "zapadnog stila života" u niže zemlje. No, "Chinchero" - kako je filmu alternativni naslov - bio je i žestoki šamar Holivudu. Za Hopera i Sterna, upravo je holivudski eksplotacioni film glavno oruđe iskvarenja kultura.

"The Last Movie" ostaje fascinantno audiovizuelno iskustvo. Vizuelno čaroban, lud, oniričan, halucinantan, film zvuči i izgleda kao veliki, nezaboravni trip.

(Telegraf.rs/Index.hr)