Gorica Popović bila je Glogovcu asistent na prijemnom za FDU: "Svi smo tada rekli - Ovo je čudo"

Vrlo malo sam radila sa njim, ali znala sam o njemu sve, priča Gorica

Legendarna glumica Gorica Popović ove godine na 54.  Filmskim susretima u Nišu dobila je nagradu  „Pavle Vuisić“ za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem igranom filmu i njemu sličnim medijima. Gorica žali što više nije radila sa Pavlom, ali nam takođe otkriva šta se dogodilo na prijemnom ispitu koji je polagao Nebojša Glogovac kada je ona bila asistent na FDU.

• Nagrada „Pavle Vuisić“ za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem igranom filmu i njemu sličnim medijima za 2019. godinu otišla je u vaše ruke. Da li ste se nekada ponadali kada ste radili sa njim da će nagrada koja nosi njegovo ime biti vaša?

- Vrlo malo sam radila sa njim, nažalost. Recimo u filmu "Halo taksi", imali smo jednu scenu zajedničku, kratku. Ali znala sam o njemu sve. Mnogo ga poštujem, on je veliki glumac evropskih, svetskih razmera bio.  Neobičan čovek. I zaista je divno dobiti tu nagradu. A glumac kad radi on ne misli mnogo o nagradama, misli da uradi što bolje. A nagrade ako dođu onda lepo.

• Sergej Trifunović i Nataša Ninković su svoje nagrade Car Konstantin i Carica Milica posvetili svom kolegi i prijatelju Nebojši Glogovcu i to baš na njegov rođendan. Da li ste mu Vi nekada čestitali rođendan i na koji način, s obzirom da je bio omiljeni među kolegama?

- Rođendan nisam. Ali se sećam kada sam ovde bila umetnički direktor na festivalu kada su Nataša i Glogi dobili nagrade za film čini mi se "Klopka", gde su bili izvanredni. Ja se njega sećam i sa prijemnog ispita kad sam bila asistent na glumi. On je fantastično govorio jednu pesmu Branka Radičevića i svi smo rekli ovo je čudo. Ovo će biti čudo od glumca. I tako je i bilo. I nažalost prerano je otišao.

• Nedavno sam u TV reviji iz 80 i neke godine pronašao jedanu vašu zanimljivu izjavu. Anketa je bila na temu koja vam je bila najgora uloga, tada ste naveli da je to u filmu "Prkosna delta" koju je režirala Vesna Ljubić iz Sarajeva. Da li i danas tako mislite ili se tu nešto primetilo?

- Pa zna kako. Ja sam tada bila mlada glumica i nisam zadovoljna tom svojom ulogom u filmu zato što se nisam baš najbolje razumela sa rediteljkom, više sam se onako slikala. To je bila ogromna, divna uloga. Ali nisam baš zadovoljna. Bila sam lepa, mlada i toliko. I čini mi se da nisam dala svoj maksimum. Ne samo zahvaljujući meni. već i nekim nesporazumima. Davao se taj film nedavno na televiziji nije loše sve to.

• Kako reagujete kada pogledate te vaše stare filmove? Malo pre ste pomenuli "Halo taksi" , da li se setite tih nekih scena sa snimanja kako je tada bilo a kako se snima danas?

- Ja imam jako dobro pamćenje što se toga tiče. Što se tiče posla. Ja sam nešto i dugo zapisivala utiske sa snimanja, neke ideje koje imam oko likova. I vrlo mi je drago da se prisetim tih stvari. Često se osetim stvarno kao neki Metuzalem. Recimo mladi često pitaju ko je taj glumac, nisu čuli za nekoga. A meni je to tako neobično jer ja zaista takve ljude pamtim i volela sam ih. Nije lako vraćati se u prošlost ali meni to uvek prija.

Kompletan razgovor sa Goricom pogledajte u videu na početku teksta! 

(Marko Pantić, m.pantic@telegraf,rs)