"Divlje trosatno putovanje paklom": Na premijeri filma publika bežala iz bioskopa zbog mučnih scena
Reč je o najkontroverznijem filmu godine, za čije užase publika nije bila spremna
Prva projekcija filma "The Painted Bird" (Nabarvené ptáče) je ujedno bila i njegova najbolja reklama. Gledaoci su masovno bežali iz bioskopske dvorane, jer nisu mogli da podnesu mučne prizore na velikom platnu, zbog čega ga mnogi nazivaju najkontroverznijim ostvarenjem godine.
Ovaj češko-ukrajinski film traje tri sata i premijerno je prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu, a kritičari su se složili – bio je previše za publiku.
Film je zasnovan na istoimenom romanu iz 1965. a priča prati bezimenog jevrejskog dečaka koji krajem Drugog svetskog rata, putuje Evropom i svedok je brojnih grotesknih dešavanja.
Publika nije bila spremna. Neki svedoci tvrde da se jedan gledalac sapleo i pao niz stepenice pokušavajući da pobegne iz bioskopa, dok se njih čak 12 naguralo na zatvorena vrata dvorane i urlalo da ih puste napolje. I dok će nekima ovo biti dovoljno jasno upozorenje da to nije film za njih, drugi će to doživeti kao savršenu reklamu.
Bitno je naglasiti i to da se ne radi o jeftinom šoku koji pornografski eksploatiše ratne užase, već o filmu koji je šokirao i oduševio kritičare prizorima nasilja.
Kritičar The Guardiana Xan Brooks filmu je dao pet zvezdica i opisao ga kao divlje trosatno putovanje paklom, a oni koji su ostali do kraja, uputili su autoru ovacije.
Film je napisao, režirao i producirao Vaclav Marhoul, a uz brojne češke i ukrajinske glumce, u filmu se pojavljuju i Stelan Skarsgard, Harvi Kajtel, Beri Peper, Udo Kier i Džulijan Sends.
Inače, roman koji je pre pola veka napisao Jerži Kosinski takođe bismo mogli nazvati kontroverznim. Iako je na početku skupio sjajne kritike, usledile su i brojne kontroverze koje su mu oduzele autentičnost i drastično umanjile sjaj.
Naime, roman je prvobitno predstavljen kao autobiografija, ali to je dovedeno u pitanje jer se smatra da je autor inspiraciju crpeo iz iskustva svog prijatelja Romana Polanskog. I to nije sve, mnogi čak tvrde da Kosinski nije ni napisao knjigu. Sve to ne menja činjenicu da se radi o potresnom štivu koje je kao stvoreno za veliko platno, a Marhoul je, kažu kritičari, učinio sve što je bilo u njegovoj moći da prenese užase rata na jednostavan i istovremeno sirov i surov način.
(Telegraf.rs/Index.hr)