"Sluškinjina priča" istakla tihu moć žena i poručila muškarcima: "Kada budemo spremne, krećemo na vas"

Govor ukazuje na očito - ona koja sprema hranu, rađa decu, pruža i uskraćuje svoju ljubav, čak i kada je porobljena, uvek ima izvesnu moć. Ali kako to sada shvatiti?

"Bilo je vreme kada su žene mogle da biraju. Bili smo društvo koje umire, rekla bi tetka Lidija, od tolikog izbora. "Znamo koje se žrtve očekuju od vas", rekla bi ona. Teško je kada te muškarci psuju. Majko, gde god da si, možeš li me čuti? Želela si žensku kulturu. Pa, sada postoji jedna. Nije onakva kakvu si zamislila, ali postoji. I evo šta mi radimo. Mi ih posmatramo. I onda ih proučavamo. Hranimo ih. Zadovoljavamo ih. Činimo da se osećaju jakim. Ili slabim. Znamo ih toliko dobro. Znamo njihove najgore noćne more. I, uz malo vežbe, to ćemo i postati. Noćne more. Jednog dana, kada budemo spremne, krećemo na vas."

Ovim govorom završava se niz od prve tri epizode 3. sezone serije "Sluškinjina priča" (The handmaid's tale) koji je Hulu objavio prošle nedelje. Govor ukazuje na očito - ona koja sprema hranu, rađa decu, pruža i uskraćuje svoju ljubav, čak i kada je porobljena, uvek ima izvesnu moć.

Preporučujemo

Kolega, muškarac, u šali je nazvao ovaj govor ratnohušačkim. Serija želi da se on shvati kao najava revolucije. Ima li razlike?

Ono što nam je obećano u trejleru i posteru nove sezone "Sluškinjine priče", polako se odmotava i u samoj seriji - revolucija. Ženska revolucija, koju u distopijskom društvu prikazanom u seriji, gde žene služe za rad i rasplod, jedan represivni sistem mora da izrodi. Koju svaki represivni sistem neminovno izrodi.

Serija ovde stoji na dva fronta - jedan je angažovan, dnevno-politički i aktuelan u Americi, gde se trenutno zakoni vezani za abortus i planiranje porodice menjaju. Tu "Sluškinjina priča" nailazi na drugačiji prijem publike, a crvena odora i bela kapa postaju česta odevna kombinacija tokom protesta širom SAD-a.

OD JUNAKINJA PREMA KOJIMA NEMA MILOSTI  DO JUNAKINJA BEZ MILOSTI?

Drugi front je umetnički, a sa te strane revolucija, borba žene protiv sistema kakav postoji u seriji, jeste jedino što još može da poveže ove likove i radnju.

Serija je u prošloj, 2. sezoni kritikovana zbog prikazivanja eksplicitnog nasilja. Vrlo detaljne scene silovanja, mučenja, razdvajanje majke od dece, fizičke zloupotrebe majčinstva, pa čak i porođaja, mnogi nisu mogli da gledaju. "Sluškinjina priča" nije imala milosti prema svojim heroinama. 

I dok su tvorci serije branili ovakvu odluku, tvrdivši da ako kroz filter fikcije ne možemo da pogledamo opasnosti u oči, kako ćemo je prepoznati ako ikada zađe u našu realnost, uzeli su obzir negodovanja publike zbog tretmana žena.

I odlučili da ih dodatno osnaže, izabravši revoluciju za temu treće sezone.

Džun nikada nije bila pasivna junakinja, ali bila je majka koja se bori za svoje ćerke. No čini se da se u 3. sezoni ustremila na čitav Gilijad. Koliko god da su se žene zlopatile u prethodnoj sezoni, ipak su prešle određen put. Put se ponovo nastavlja povratkom Džun, tako da bi  zajednička borba sluškinja, marti i supruga morala da bude vezivno tkivo u scenariju koji je već počeo malo da luta. Džun previše lako (kao da je stekla moć teleportacije od likova iz "Igre prestola") nalazi Hanu, samo da bi je još jednom ostavila. Jednako lako ubeđuje druge članice otpora da je prime u svoj klub. U ove prve tri epizode deluje kao da pisci ne znaju šta da rade sa Voterfordovima, sada kada Džun više i nije u njihovoj kući. I je li ovo kraj za Emili? Hoćemo li i dalje gledati Nika?

I pre svega, kakvu to revoluciju planiraju žene? Onu koja podriva ili onu koja razara? Ostaje da se vidi.

(Dunja Savanović - d.savanovic@telegraf.rs)