Zašto ne smete propustiti Dram – novi beogradski pop i „indie-gas“
Oni su poslušali Walta Whitmana i shvatili su da je svet lep i strašan, da „strašna igra se nastavlja, a sve što možeš je da dodaš stih“
Mejnstrim pop kao da je u jednom trenutku nestao u Srbiji – sve se svelo na folk-hiphip, folk-pop i deep underground. Jednostavnog, „srednjeg puta“ o kojem je pričao Buda nije bilo ni za lek. A onda su se pojavili bendovi koji su počeli da „krče šumu“, koja je u Srbiji nikla na najparadoksalnijem i najprometnijem muzičkom mestu.
Dram su svoju muziku opisali kao muziku „i za igranku i za slušanje pred spavanje”, a pomenutu muziku nazvali su indie-gas muzikom, što je igra reči od mladalačkog slenga „gas“ (dinamika) i indie-stila, kojeg svi znamo. Oni muziku baziraju na svojim vokalima, a naročito na glavnom vokalu. No, svi u bendu pevaju (i u poslednje vreme koriste i autotjun, sveprisutan u mejnstrim produkciji).
Muzičari žele biti revolucionari, ali Dram su svesni da „nikada neće promeniti svet“, čime su izazvali i bes zagriženih rokera i revolucionara. U poslednje vreme sve su bliži zvucima The Weeknda i Buč Kesidija, što su pokazali i singlom i spotom za pesmu „Vikend ubija”, koja je svojevrsni omaž „Nema ljubavi u klubu”. Ali su zatim iznenadili duetom sa Fantomom i disko-hitom „Ti me voziš” s neobičnim spotom. Njihov talenat prepoznao je PGP RTS.
Oni nisu rok-revolucionari, već su tu da opišu našu svakodnevicu, turobne dane i noći, ljubav i velegrad. Oni su poslušali Walta Whitmana i shvatili su da je svet lep i strašan, da „strašna igra se nastavlja, a sve što možeš je da dodaš stih“.
(Žikica Milošević)