Otvorena izložba Uroša Ogrizovića "Deset ljubavnih priča za kišu"

U subotu je u prisustvu velikog broja posetilaca u galeriji Štab otvorena multimedijalna izložba Uroša Ogrizovića, pod nazivom „Deset ljubavnih priča za kišu“, a koja će trajati sve do 10. maja 2025.

Sačinjena od nekoliko zasebnih celina koje zajedno utiču na stvaranje imaginarnog, paralelnog sveta u kojem umetnik živi, izložba, izložba, po rečima umetnika predstavlja oproštajno pismo Japanu. U središtu pažnje nalaze se slike na platnu velikih i manjih formata, kojima su zajednički ekspresivni potezi ugljenom, sofisticirana upotreba pozlate i bogate ultramarin plave boje. Pored slika, na izložbi su postavljene oštre i loptaste forme od porcelana, u kojima se takođe prepliću plava i zlatna boja, stvarajući dinamičan vizuelni kontrast.

Preporučujemo

“Ova izložba predstavlja moj prvi veliki projekat nakon povratka iz Japana, gde sam proveo dve i po godine usavršavajući se i stvarajući. Radovi su rezultat mog ličnog i umetničkog putovanja, refleksija iskustava stečenih tokom tog perioda, koji je u mnogo čemu bio oblikovan osećajem izolacije, ali i intenzivnog istraživanja materijala i forme.” – izjavio je na otvaranju Uroš Ogrizović.

Na sredini galerijie postavljena je instalacija od porculanskih cigli u plavim, belim i zlatnim tonovima. Kako naziv izložbe sugeriše, "Deset ljubavnih priča za kišu" uključuje i deset pažljivo osmišljenih kratkih priča koje se mogu pročitati na zidovima u galeriji, čime umetnik teži da dodatno približiti ideju i emociju koja stoji iza ovog projekta.

"Izložba predstavlja radove u prepoznatljivoj paleti bele, zlatne i vizantijsko plave, stvarajući vizuelni narativ koji balansira između realnog i imaginarnog sveta—prostora iz kog crpim inspiraciju. Po prvi put, pored vizuelnih umetničkih formi, predstavljam i tekstualne fragmente—priče koje su povezane sa ovim radovima, dodajući još jednu dimenziju doživljaju. Deset ljubavnih priča za kišu" je više od klasične izložbe; to je oda životu, ljubavi, gubitku, miru i sreći, gde svaka priča, slika i skulptura poziva posmatrače da zarone u dubine umetnikovih kontemplacija o ljudskom fundamentu.” – zaključuje autor.

Izložbu “Deset ljubavnih priča za kišu” možete pogledati sve do 10. maja 2025. Godine u galeriji Štab.

PRIČA:

JUTRO

Jako lupanje srca ponovo ga je iščupalo iz sna. Naglo otvorivši oči, pokušao je da dohvati telefon koji se punio na noćnom stočiću, ne bi li ustanovio koliko je sati.

“Kao da je i bitno, napolju je i dalje mrkli mrak.” Izgovarao je on praznoj sobi, osećajući oštar bol u ustima. Uspravio se u sedeći položaj na krevetu, gurajući prste u usta, vadeći sitnu, oštru kost, zabijenu u nepce.

“Ponovo sam otrgnut iz našeg sna. Koji li je ovo put da ne uspevam da doprem do tebe? Do kada ću tumarati po snovima u kojima te nevolja uvek nađe lakše nego ja?”.

To i kao milion drugih putanja, postavljao je sebi besan, stiskajući oštru kost u rukama, ne bi li sebi pustio krv. Međutim, što je većim pritiskom delovao na nju, kost je postajala sve mekša, dok se odjednom nije pretvorila u prah i nestala. Poslednji dokaz da ga je video u snu, nestao je sa tom koščicom, ponovo uvlačeći nemir u njegovo telo. Možda ta kost nije ni postojala? Možda ju je sanjao? Možda se njegovo srce poigrava sa njegovim razumom?

“Možda sam potpuno lud?”

Više nije bio sposoban da ustanovi šta je stvarno, a šta ne. Kada sanja, a kada je budan. Granica realnog i fantastičnog, u njemu se zamaglila, sve zbog jedne kosti, dozvoljavajući da se sva bol iz onostranog sveta ušuška u njegovu postelju na kojoj je svake noći u snu tražio svoj Mesec. Oči su mu suzile, telo se treslo a srce lupalo kao da želi da napusti okvire njegove ljudskosti. U toj agoniji i borbi da ne izgubi zdrav razum, nije ni primetio da svanulo je JUTRO.

O umetniku:

Uroš Ogrizović rođen je 1995. godine u Beogradu.

Diplomirao 2019. godine na Fakultetu Primenjenih Umetnosti u Beogradu, odsek keramika, gde je 2021. godine završio i master studije.

Od 2022. od 2024. godine usavršavao se na “Ishoken” tehničkom centru za keramički dizajn u Tajimiju, Japanu. Izlagao je samostalno u galerijama u Beogradu, Kjotu i Tajimiju, kao i na mnogim kolektivnim izložbama u Srbijii Japanu. Dobitnik je nagrada:

- “IvanTabaković” za “najbolje dostignuće u oblasti keramike” u muzeju Primenjenih Umetnosti u Beogradu, Srbija 2019. godine

- Prvo mesto na “Pedesetom Oktobarskom salonu umetnosti” u Nacionalnom muzeju grada Pančeva, Srbija 2021. godine

- Kanbe Zaidan, Seto, Aiči Prefektura, Japan 2022. godine

- “Specijalno priznanje žirija” na internacionalnom takmičenju “Umetnost za novu, nenasilnu kulturu mira” u kulturnom centru Novog Sada, Srbija 2023. godine

- “Gendaibijutsu Bunka Shinko Zaidan” stipendija u Kjotu, Japanu 2023. godine

- “Stoko” nagrada za“najbolje dostignuće u oblasti keramike” u “VOICE” galeriji u Tajimiju, Japanu 2023. godine

(Telegraf.rs)