Otvaranje izložbe slika Sava Pekovića “Prizori tišine” u galeriji Kuće legata
Otvaranje izložbe slika Sava Pekovića “Prizori tišine”, biće u ponedeljak 23.12 u 19 časova u galeriji Kuće legata, Knez Mihailova 46.
“Vremenski uređeni slojevi poseduju svoju trajnu konstantu. Iz njih, kroz njih ili na njima probija i počiva zgužvana tkanina. Bojena više nego zahvaćena bojom, obavlja ulogu plastičnog nabora. Umnožene izohipse i svedočanstva da se vertikala ne da zanemariti. Umesto zaludnog zaborava, Peković vertikalnost onoga što je nekad bio jedinstveni Princeps sada svodi na akt istrajnog nerazumevanja. Taj odozgo nabačen materijal aluzivno svedoči o principijelnim kategorijama koje nije bilo moguće zaboraviti ili zanemariti protokom vremena. Promenama i drugačijim socijalnim pravilima. Ili, ono starozavetno useklo se neporecivom formom u pikturalnu ravan emotivnih pražnjenja savremenog čoveka, menjajući perspektivu, stav i opštu orijentaciju događanja. I u tom tekstilnom komadu, u toj ne uvek i odmah primetnoj činjenici, počiva doktrinarna i poetička svest Sava Pekovića.” – Dr Dragan Čihorić
„Svaka slika je prizor tišine. Ipak, opipljiv je to predmet. Potezi, boje, linije – posledica su mnogih dana, ako ne i mnogih meseci samoće. Možda bi se moglo reći da se čovek, sa svakim potezom četke, špahtle, prstiju, suočava sa delićem te samoće. Eto: jedna osoba sedi sama u ateljeu i slika. Bez obzira na to govori li slika o čežnji, sreći, usamljenosti ili radosti druženja, ona je nužno proizvod samoće. Umetnička praksa je nešto vrlo osobno, odnosno, lično. Dok radim, stoga nastojim da izbegnem pogled drugog, kako bih posle tog tog razdoblja usamljenosti mogao da se pred svetom pojavim u jednom novom obličju. Ne govorim o različitosti u odnosu na druge, koliko o različitosti u odnosu na sebe samog. Govorim o nepristajanju da uvek budem prepoznat u saglasnosti sa opšte prihvaćenim kritrijumima prepoznavanja. Svi ti spoljašnji parametri po kojima me prepoznaju, nemaju u stvari nikakvih dodirnih tačaka sa mojim ličnim iskustvom.
Serija slika „Prizori tišine“, sastavljena je iz više delova nastalih u određenom vremenskom periodu, a sve ukupno je deo mog interesovanje u koje spadaju priče o sebi (Unutrašnjost) 10 vertikala, kao iznenadno zaslepljenje koje okreće oči prema unutrašnjosti onoga koji gleda: teži da se postavi kao pogled iznutra.Sve što pokušavam da napravim, okrenuto je ka govoru, tačnije jeziku kojem želim da dam likovni izraz. Čini mi se da moje slike, moj rad, ne potiču samo iz umetnosti, već se vrlo često nalaze i van nje. Ali takoreći uvek, iz mog ličnog iskustva.“ - Savo Peković.
(Telegraf.rs)