Zavirite na izložbu umetnice Ane Bogdanović "Manifest ljubavi": Kupovinom slike činite dobro delo
U hotelu Hyatt Regency Beograd otvorena je 10. samostalna izložba Ane Bogdanović, koja nosi naziv "Manifest ljubavi".
Sa velikom radošću u srcu, umetnica je navela da je izložba humanitarnog karakera, što znači da će 20 odsto od svake prodate slike poklanja "deci leptira".
Treba istaći da prodajna izložba traje od 12. septembra do 13. oktobra 2024. godinu u hotelu Hyatt Regency Beograd.
Reč umetnika:
“Šta ako naslikam ljubav?
Hoću li u tebi probuditi jezgro iskonske radosti, ono mesto odakle se ponovo radja svako od nas kada je srecan? Hoću li ti pokrenuti tvoju maštu, odlediti smrznuto more, dopreti do tvoje duse?
Dok slikam, ja plesem u igri zivota, slobodna i svoja, razigrana i podrzana Bozanskim svetlostima. Plesem, pevam i pisem price kroz moje slike o sebi, tebi, o nama. Slikam ceznju, biram najcistije emocije koje pazljivo satkam na platno sa namerom da te probude, dotaknu, osveste, podignu, ozive!
Kolekcija slika na izlozbi "Manifest ljubavi" predstavljaju slike velikog formata, ekspresivne, iskricave energije, jakog kolorita i izrazito snaznog utiska koje imaju nameru da prenesu oblike, vibracije, konture, fragmente, sveprozimajuce emocije LJUBAVI.
Biografija umetnice:
Ana Bogdanović, apstraktna umetnica, rođena je u Beogradu, 1. oktobra 1993. Diplomirala je na državnom Britanskom univerzitetu “Cardiff Metropolitan University”, biznis smer. Stvaralačku praksu realizuje u razlicitim medijima - slikarstvo, crtež, performans, vajarstvo. Izlagala je na velikom broju grupnih izložbi u Srbiji i regionu, dok iza sebe ima deset samostalnih izložbi svog stvaralštva. Slikarstvo je usavršila u radionicama poznatih autora u Njujorku i Beogradu. Angažovani je aktivista za ljudska prava i bavi se humanitarnim radom.
Kritika Izlozbe:
ŽIVOT U SLIKAMA ANE BOGDANOVIĆ
Rukopis iskričave energije, direktan gestualni iskaz, u slikarskim prizorima asocijativno- apstraktnih konfiguracija, u prvom mahu ukazuje na moguća srodstva sa invencijama poetskih zapisa Anri Mišoa, Saj Tvomblija ili legende Mark Tobija, uglavom u početnoj, instiktivnoj fazi impulsa i linija, sa izbegavanjem centričnih grupisanja i strogih vidova komponovanja difuzni slobodni njen ukupni likovni izraz usmeren je ka širini, osećajnoj dubini asocijacija, koje se javljaju tek u završnim fazama slučajnog rada. Izgleda da su se u periodičnim fazama približavanja zasebnoj likovnoj intuiciji, od rane mladosti, dešavala plodonosna ukrštanja pouka i stečenih, suverenih linija izraza sa pronicljivim uočavanjem i kritičkim opservacijama u pogledu izbirljivosti onoga što je izražajnom vidu moguće i prihvatljivo.
Sa retko izoštrenom crtom pronicljivosti i uvida u često složeni kontekst otkrića u novim likovnim senzacijama, ona je sve više i pomnije dopunjavala poetiku bazu sopstvenog rada, u mnogim spontano dosegnutim temama, oblikovanih u žaru neofita. Zbog svega toga, otvorenosti ka transparentim i naizgled lakim harmonijama; taj odlučni korak ka onom najdubljem, samospoznaji i sopstvu, ka izvoru unutrašnje iskre, poklopio se sa veoma slobodnim otvorenim kompozicijama, sa sve većim udelom emocija i kreativnog momenta, složenog višezvučja ali i koherentne optike, kao da sledi čuvenu knjigu „Relearning to see“ ili pak treće uho sa otvorenom duševnošću ka sintezama, kao primer uzornog razvoja sui generis. “
Dušan Đokić
slikar i likovni kritičar
Više o "deci leptira":
Od prvog trenutka kada dođu na svet, sve što sledi- istraživanje sredine, prvi dodiri, prvi ukusi, prvi koraci… "deca leptiri" osećaju kroz bol.
Imati EB znači imati kožu krhku i ranjivu poput krila leptira, zato obolele zovemo „deca leptiri“. Osim problema sa kožom EB čini i niz komplikacija na sluzokoži (očima, ustima, probavnom traktu, jednjaku i drugim unutrašnjim organima). I najobičnije radnje, poput oblačenja, hranjenja, kupanja, hodanja, pranja zubi i sličnoza njih su prepreka i izazov jer mogu napraviti rane koje bole poput opekotina. Takve rane teško zarastaju i stalno se stvaraju nove.
(Telegraf.rs)