Izložba "Poklon-zbirka Dragiše Brašovana" otvorena u Muzeju primenjene umetnosti

Postavka pripoveda o životu i delu poznatog srpskog arhitekte kroz enterijere iz njegove kuće u ulici Strahinjića bana u Beogradu

Multimedijalna izložba "Poklon-zbirka Dragiše Brašovana" autorke Ivane Janjić, otvorena je večeras u Muzeju primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu i trajaće do 10. marta.

Postavka pripoveda o životu i delu poznatog srpskog arhitekte kroz enterijere iz njegove kuće u ulici Strahinjića bana u Beogradu.

Preporučujemo

Posle Galerije Matice srpske, u MPU stigla je postavka "Poklon-zbirka Dragiše Brašovana", koja predstavlja više od 100 eksponata - slika, skulptura, crteža, stilskog nameštaja, dela primenjene umetnosti i dokumentarnog materijala. Sva ta dela i predmete naslednice ovog srpskog arhitekte, supruga Viktorija Brašovan i poćerka Olga Kovačev, poklonile su Galeriji Matice srpske od 2020. do početka 2023. godine.

Uvodni i pozdravni govor održala je msr Biljana Jotić, direktorka MPU, koja je najpre svim okupljenima poželela dobrodošlicu i izrazila "veliku čast i zadovoljstvo što su domaćini jedne jedinstvene priče".

Ona je istakla da je uvek dugačak put od ideje do realizacije, te je uputila zahvalnost autorki izložbe Ivani Janjić na uspešnoj postavci.

Biljana Jotić je navela da je programski deo izložbe ostvaren sa ciljem da se publika bolje upozna sa likom i delom Dragiše Bašovana, te najavila da će tokom trajanja projekta biti organizovane ture kroz Beograd gde se nalaze sva dela ovog znamenitog arhitekte.

Dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske (GMS) iz Novog Sada, ocenila je da je u pitanju veoma dragocena, posebna i jedinstvena zbirka, gde se nalazi i bogatstvo u vidu raznih komada nameštaja.

Ona je podvukla da je prirodno da zbirka bude u MPU, kao što je imala svoje mesto u GMS.

Palkovljević Bugarski je otkrila da je navedena zbirka krenula od slika čuvenog Mikelanđela Buonarotija, i onda je postajala sve veća i narasla je do 136 umetničkih dela.

"Ovo je izložba o jednom čoveku, njegovom životu, o arhitekti, umetnosti, o arhitekturi, o kulturnoj istoriji", naglasila je upravnica GMS.

Profesorka dr Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je rekla za sebe da je dugogodišnji poznavalac, ljubitelj i poklonik stvaralaštva Dragiše Brašovana i primetila da "tako malo znamo o njegovom privatnom životu i o prostoru koji je stvarao za svoju porodicu u Strahinjića bana".

Đukanović je otkrila da se očekuje uskoro jedna značajna monografija o Brašovanu, koji je stvarao mnoga važna dela i remek dela od Vršca do Budimpešte, a najviše je bio istaknut u Beogradu.

Zamenica ministarske kulture Danijela Vanušić je zvanično otvorila izložbu i podvukla da je u pitanju jedinstvena i autentična postavka o životu i radu velikog arhitekte, te da sama izložba predstavlja jedan plemeniti čin, društveni uticaj i značaj.

Vanušić je navela da ovako bogata zbirka takođe pruža način da publika zaviri u privatan dom arhitekte u Strahinjića bana i upozna se sa veoma specifičnom kolekcijom koja čuva sećanje na umetnika kao vanvremensko trajanje. Realizaciju projekta omogućilo je upravo Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Predmeti na novoj izložbi govore o privatnom životu i doprinose boljem razumevanju Dragiše Brašovana. Svi ovi predmeti, koji su bili deo enterijera u kući Strahinjića bana, oslikavaju ukus, senzibilitet arhitekte, kao i njegov porodični život.

Tako postavka pruža posetiocima sasvim drugačiji pogled na Brašovana kao supruga, očuha, estetu, ljubitelja umetnosti i prijatelja.

Izložbu prati dvojezični katalog sa tekstovima dr Darka Polića, arhitekte i Ivane Janjić, autorke izložbe i kustoskinje, dokumentarni film Radio-televizije Vojvodine i virtuelna 3D rekonstrukcija prostora u kom je Dragiša Brašovan živeo, a koji je realizovala konzervatorka msr Snežana Mijić.

Dragiša Brašovan (Vršac, 1887 - Beograd, 1965) bio je srpski i jugoslovenski arhitekta, jedan od pionira srpske moderne arhitekture i smatra se da je bio u vrhu najvažnijih arhitekti u istoriji Srbije. U Beogradu je projektovao sledeće čuvene objekte: kuća Đorđa Genčića, danas zgrada Muzeja Nikole Tesle (1932), zgrada Državne štamparije (današnji BIGZ, 1934-1941), zgrada Komande Vazduhoplovstva u Zemunu (1939), hotel „Metropol“ (1953), kafana „Ruski car“.

Takođe je projektovao Vilu Stanković u Čortanovcima, rekonstruisao je zgradu Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” u Zrenjaninu 1921. godine, kada je oformljen foaje sa garderobom, blagajnom, bifeom i direktan ulaz u pozorište sa trga.

Stvarao je u Budimpešti (Madjarska), a kasnije uglavnom u Srbiji – Novom Sadu, Čačku, Jagodini.

Tokom trajanja izložbe publika će moći da se kroz prateći program u vidu stručnih kustoskih vođenja, predavanja i projekcije filmova upozna sa životom Dragiše Brašovana i arhitekturom 20. veka.

(Telegraf.rs/Tanjug)