Sećanje na Ljubicu Cucu Sokić: Sledila je svoj unutrašnji glas, brojni kolekcionari poseduju njena dela

"Jedno jako smireno slikarstvo. Kada gledate njene slike, možete malo da se opustite", rekao je jedan sagovornik

Ljubica Cuca Sokić, koja je preminula 8. januara 2009. godine, bila je legenda srpskog i jugoslovenskog slikarstva. Bila je kćerka Manojla Sokića (1887—1941), koji je bio prvi vlasnik i glavni urednik beogradskog lista "Pravda" i njegove supruge Ruže, rođene Kuzmanović.

Ljubica Cuca Sokić je gimnaziju je pohađala u Beogradu, gde joj je profesor crtanja bila Zora Petrović, a kasnije upisuje i Kraljevsku umetničku školu.

Preporučujemo

Kako se navodi, slikanju su je učili profesori Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Jovan Bijelić i Ivan Radović. Ljubica Cuca Sokić je radila i izlagala u Parizu u godinama od 1936. do 1939. Po povratku iz Pariza, prvi put je samostalno izlagala svoje radove februara 1939. u beogradskom paviljonu Cvijeta Zuzorić.

Kako se navodi, slikala je sve i svašta. Od mrtve prirode, portreta, figura, pejzaža. Zanimale su je obične teme i prizori. Nije prihvatila nove trendove 20. veka, sledila je svoj unutrašnji glas.

Cuca Sokić je bila jedan je od osnivača umetničke grupe "Desetoro", koju su sačinjavali: Danica Antić, Borivoj Grujić, Nikola Graovac, Dušan Vlajić, Milivoj Nikolajević, Jurica Ribar, Ljubica Sokić, Stojan Trumić, Aleksa Čelebonović i Bogdan Šuput.

Iako po svom sastavu heterogena, grupa se sastojala od 2 žene i 8 muškaraca, bilo je tu akademskih slikara, sa fakultetskim obrazovanjem, ali i slikara po vokaciji, pripadali su raznim društvenim slojevima od radništva do buržoazije. Zajedničko ovoj grupi je bilo to što su svi bili slikari i đaci Jovana Bijelića. Neki od ovih umetnika su stradali u Drugom svetskom ratu, a oni koji su preživeli bili su značajni likovni stvaraoci u posleratnom periodu.

Ljubica Cuca Sokić bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu od 1948. do 1972. Godine 1968. postala je dopisni član SANU, a od 1978. bila je redovni član. Pored slikarstva, bavila se ilustracijom dečjih knjiga i časopisa, kao i izradom skica za filmove.

Njeno slikarstvo se opisuje kao intimističko. U početku je slikala mrtve prirode, pejzaže, figure i portrete. Kasnije je težila ka uprošćavanju formi, geometrizaciji i umerenoj apstrakciji. Povremeno je koristila tehnike kolaža i eksperimentalnih materijala.

"Čini mi se da se ona jedna od najraspostranjenijih slikarki kod kolekcionara. Naime, svi kolekcionari, i oni sa visokim nivoom skupljanja, imaju Cucu, a onima sitnim kolekcionarima, ona je glavni zgoditak u zbirci", rekao je jedan od sagovornika za RTS.

Na pitanje šta je specifično u njenom radu što se ljudima dopada, rekao je sledeće.

"To je jedno jako prosto, jedno jako smireno slikarstvo. Kada gledate njene slike, možete malo da se opustite. Imate i figuraraciju, i apstrakciju. Sve je tako nežno, fino", naveo je sagovornik.

(Telegraf.rs/izvor: Ljubica Sokić/Wikipedia/RTS)