Najavljen 60. Oktobarski salon od 20. oktobra do 1. decembra 2024. godine

Javnost je ovim putem premijerno upoznata sa kustoskim timovima, njihovim koncepcijama za predstojeće, jubilarno izdanje Salona i procesom rada Odbora Oktobarskog salona

Prva zvanična konferencija za medije povodom jubilarnog 60. Oktobarskog salona, koji će se održati od oktobra do decembra 2024. godine, upriličena je u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda (KCB).

Javnost je ovim putem premijerno upoznata sa kustoskim timovima, njihovim koncepcijama za predstojeće, jubilarno izdanje Salona i procesom rada Odbora Oktobarskog salona (OS).

Preporučujemo

Na susretu sa medijima su govorili - Vuk Vidor, predsednik Odbora OS, Zorana Đaković Minniti, pomoćnica direktora za program u KCB (organizator manifestacije), moderatorka Ljiljana Ilić, urednica za odnose sa javnošću u KCB, kao i svi članovi tri kustoska tima.

Zorana Đaković Minniti je najavila zvanično da će jubilarni 60. Oktobarski salon u organizaciji Kulturnog centra Beograda biti realizovan u periodu od 20. oktobra do 1. decembra 2024. godine.

Tri različite koncepcije trebalo bi da kroz izložbu i program odgovore kako i do koje mere savremena umetnost pokušava da reflektuje i odgovori na različite izazove i probleme doba u kojem živimo, ali i šta zauzvrat njene unutrašnje krize govore o nama i našem položaju u savremenosti?

Đaković Minniti se osvrnula na Oktobarski salon 2022, kada je KCB prvi put bio autor i same koncepcije manifestacije, a ne samo u ulozi organizatora.

Jubilarna 60. edicija je tako najavljena kao Oktobarski salon, a ne kao Beogradsko bijenalu, što je objasnila Minniti.

"Sledeće godine ćemo imati otvaranje baš na onaj datum kako je osmišljeno, dakle 20. oktobra, što ima snažnu simboliku, vezano za aktuelno vreme koje živimo, i u tome ima prednosti, a ne prepreke. Ima raznih tematskih celina, okvira, biće uspostavljanje dijaloga sa umetnicima, likovnim kritičarima i istoričarima umetnosti o tome šta bi bila vizija 60. Salona", navela je pomoćnica direktora za program KCB.

Ona je otkrila da se za sada pregovara sa sledećim prostorima za realizaciju likovne manifestacije: Muzej afričke umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti (FLU), Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Jugošped, tako da se ta mreža lokacija postepeno gradi.

U procesu je i nastanak saradnje sa Francuskim institutom i Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, i Muzejom savremene umetnosti u Lionu (Francuska).

"Najzanimljivije će biti da se vidi kako se razvijaju sve ove tri koncepcije od strane tri kustoska tima", naglasila je Đaković Minniti.

Predsednik UO OS Vuk Vidor je naveo da tako važan jubilej od 60 godina mora da se obeleži na veoma specifičan način, te da su najviše razmišljali o glavnom prostoru za sve autore na jednom mestu oko saradnje i dijaloga, izmedju domaćih i stranih umetnika na aktuelne teme. Tako su došli do Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" na Malom Kalemegdanu, i Vuk Vidor je istakao da sa tri kustoska tima je potrebno pronaći zajednički činilac.

Prvi kustoski tim čine: Lina Džuverović, profesorka na Umetničkoj školi Čelsi (Chelsea College of Art) Univerziteta u Londonu, Emilija Epštajn i Ana Knežević, kustoskinje u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu.

Džuverović je rekla da joj je veoma drago da je uključila dve navedene koleginice oko zanimljivog i važnog projekta izložbe koja je bila realizovana u Muzeju afričke umetnosti, oko pokreta Nesvrstanih, gde je učestvovala i rediteljka dokumentarnih filmova Mila Turajlić, jer je i snimala nova ostvarenja na tu temu.

"Za mene je ovo vrlo uzbudljiv proces i zanimljivo je da će Oktobarski salon imati tri koncepta za narednu godinu sa tri odvojena tima kustosa i kustoskinja. Kod nas je izražena zamisao aktivizma, feminističkog pokreta, prisutna je ideja nade, discipline i angažmana u ovom projektu. Dugoročni pristup i koncept naše izložbe želimo da imamo na neki način kroz istoriju feminizma", objasnila je Lina Džuverović.

Ona je govorila i o izazovu hiper produktivnosti likovne scene danas.

"Cilj i jeste da malo izadjemo iz urbanih sredina, da upoznamo radove autora koji nisu toliko u centru pažnje ni pod svetlima reflektora", zaključila je Džuverović.

Drugi kustoski tim čine: Lorenco Balbi, direktor Muzeja moderne umetnosti u Bolonji - MAMbo (Italija) i Dobrila Denegri, istoričarka umetnosti i kustoskinja, koji će imati koncept izložbu "Tragovi" (Traces).

Balbi je podsetio da je na prethodnom Salonu 2022 bio u ulozi žirija te je imao priliku da se upozna sa čitavom umetničkom zajednicom i likovnom scenom sa ovih prostora.

On je naglasio da su postepeno došli do njegovog koncepta "Traces" kao promišljanje o prostorima, kako funkcioniše odnos umetnika sa svojim projektima u nastajanju.

"Imao sam već prethodno uspešno iskustvo sa Dobrilom Denegri u Italiji i Poljskoj i drago mi je da smo i na ovom projektu zajedno u Srbiji. Denegri ovde poznaje kontekst, scenu, i pokušavamo da istražimo kako umetnički događaj deluje na okolinu, šta ostaje posle jednog velikog događaja. Otuda i naziv "Tragovi", zaključio je Lorenco Balbi.

Dobrila Denegri je rekla da joj je bio pravi izazov da krene u realizaciju ideja kolege Balbija, koje je on dobio nakon iskustva u Beogradu tokom Salona 2022. godine, te je pohvalila njegovu inicijativu da u svom muzeju u Bolonji transformiše jedan prostor odredjen za umetnike, stvaraoce.

"Lorenco Balbi i ja smo se našli na istoj talasnoj dužini i znala sam odmah u kom pravcu može da se kreće naš projekat "Traces", koji nije zamišljen da bude samo kao izložba, već kao "statement", kampanja, sa porukom", objasnila je Dobrila Denegri.

U trećem timu su - Matju Lelievr, kustos u Muzeju savremene umetnosti u Lionu i Marijana Maja Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, sa projektom "Estetika susreta".

"Fantastična je prilika da učestvujem naredne godine na Oktobarskom salonu u našem projektu koji pokušava da daje odgovor šta može sve biti korisno kada se organizuje ovakva velika likovna kolonija, manifestacija. Kako komunicirati sa prostorom umetnosti, što nas dovodi do ideje susreta sa umetnošću i umetnicima", naveo je francuski kustos Metju Lelievr.

On se osvrnuo na temu šta je danas susret, kako nas menja kroz jednu živu dinamiku.

"Istraživaćemo te promene koje nastaju pri susretima, šta se kod nas menja kada nastanu ti susreti sa umetničkim delom i kasnije njegovim autorom", približio je koncepciju Lelievr.

Marijana Kolarić je otkrila da se sa francuskim kolegom poznaje već neko vreme, mada do sada nisu imali priliku da sarađuju, iako su planirali između muzeja u Lionu i Beogradu.

Sada je njihov aktuelni projekat "Estetika susreta" u ranoj fazi pripreme, jer prvo je važno da se pronadje adekvatan prostor za rad, od toga se polazi, a onda će definisati sve ostalo, prema njenim rečima.

"Koncept našeg projekta jeste u susretu između lokalnih i internacionalnih umetnika, a da se ne odnosi priča samo na susret publike i umetnika. Ovde govorimo o susretu više umetnika i pri njihovim dijalozima mogu takodje nastajati umetnička dela, da u tim susretima nastaje neko novo iskustvo", zaključila je Marijana Kolarić, direktorka MSUB.

Oktobarski salon je izložba reprezentativnih dela iz aktuelnog stvaralaštva u oblasti likovnih umetnosti, koja ima status stalne manifestacije u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd, osnivača i pokrovitelja manifestacije.

Istorija Oktobarskog salona kaže da je Savet Moderne galerije, koja je vremenom prerasla u spomenuti Muzej savremene umetnosti u Beogradu, na osnovu svog statuta i akta Sekretarijata za prosvetu i kulturu Narodnog odbora grada Beograda, na sednici 19. maja 1960. godine doneo rešenje o osnivanju Oktobarskog salona.

Prvi Oktobarski salon održan je u Umetničkom paviljonu u Masarikovoj ulici u Beogradu, od 20. oktobra do 20. novembra 1960. u tom privremeno izgrađenom objektu, koji je funkcionisao do 1974. godine.

Od tada Oktobarski salon je menjao prostore u kojima se održavao.

Zadatak Oktobarskog salona bio je da svake godine o godišnjici oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, koja se obeležava 20. oktobra, priređuje izložbu reprezentativnih ostvarenja savremene srpske likovne umetnosti.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)