Zoran Naskovski: Solo Džimija Hendriksa je neplanirano uticao na moj rad

Govoreći o uticajima na njegovo stvaralaštvo, Naskovski se prisetio da je američki reditelj Orson Vels izjavio povodom svog filma "Građanin Kane" da je gledao više puta "Poštansku kočiju" Džona Forda

Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je umetnik Zoran Naskovski koji je govorio o svojoj retrospektivnoj izložbi "Javne tajne" u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

Naskovski rekao da je od njegovih radova "Smrt u Dalasu" "možda najizlaganiji rad sa naše scene u inostranstvu", pogotovo u Sjedinjenim Državama, ali je imao odličan prijem u svim sredinama.

Preporučujemo

"Kada je rađena priprema za izložbu u Vitni muzeju, tada je ovde ubijen premijer Zoran Đinđić. To bila neplanirana veza sa ubistvom američkog predsednika Džona Kenedija", podsetio je Naskovski.

Prema njegovim rečima, pored političkog značenja kroz taj rad se javljaju neobični spojevi, pa su ga u Americi, na Berkliju, "povezali na dobar način sa bit (beat) poezijom".

"Mislim da sam tu najviše naučio kroz niz kritika. Taj rad je u tom smislu možda i najzanimljiviji, na način ne samo kako je rađen, već kako je odjeknuo u svetu", naveo je umetnik.

Govoreći o uticajima na njegovo stvaralaštvo, Naskovski se prisetio da je američki reditelj Orson Vels izjavio povodom svog filma "Građanin Kane" da je gledao više puta "Poštansku kočiju" Džona Forda.

"Ta veza možda nekim ljudima ne deluje logično, ali mislim da je to dobra veza. Mislim da, kad smo govorili o radu 'Smrti u Dalasu', da je gitarski solo Džimija Hendriksa u kompoziciji 'Machine Gun' možda imao neki neplanirani uticaj koji se podsvesno ureže", naveo je umetnik.

Naskovski je podsetio da njegov rad počinje devedesetih godine, koje su bile vreme globalizacije, kada se lagano gubi veza sa mestom gde živite.

"Često se može da se ostvari mnogo bolji kontakt sa nekim ko je napolju nego sa nekim gde živite. Ali je uvek najbolje da ste insajder", rekao je Naskovski.

Prema njegovim rečima, insajder ima najbolji pristup izvorima podataka i u tom smislu je dobro biti na mestu gde se vrši istraživanje o nekom radu.

"S druge strane, globalizacija i internet daju mogućnost da ne morate biti negde da biste mogli da imate informacije ili neki osećaj za stvari koje mogu da utiču na vas"; primetio je Naskovski.

Istakavši da je "danas suština upravo u saradnjama", Naskovski je dodao da nam to nedostaje, jer u regionu i dalje živimo "u dosta problematičnim vezama nakon raspada Jugoslavije".

"Danas možete da živite ovde, a da izlažete u Nemačkoj, Americi ili drugde. Tako da može da se izlazi iz ove sredine. Nemam problem da izlažem u nekom manjem mestu ovde, ali je bitno da ima određeni nivo profesionalizma. Što često i nema. Ali je važno sarađivati na što više različitih mesta", rekao je umetnik.

Primetivši da je 2023. godinu obeležila pojava veštačke inteligencije, kao i razgovori o budućnosti sa njom, Naskovski je napomenuo da je u njegovoj "praksi uvek bitno da se neka stvar razvija, a da se istovremeno i kritikuje".

Na izložbi "Javne tajne" postoji rad "Pitanje", kog je Naskovski uradio sa Slobodanom Markovićem 2000. godine kao internet projekat, čija je osnova fotografija na kojoj piše "Koji je drugi zadatak naše omladina?".

"I meni se nametnulo pitanje onda, koji je prvi zadatak naše omladine. Ove godine, kad je spremana izložba 'Javne tajne', ponovo sam pozvao Markovića da rad predstavimo u okviru instalacije na jedan novi način", dodao je Naskovski.

Prema njegovim rečima, rad se sastoji od kutije u koju mogu da se upisuju odgovori na papirićima i ubacuju, a takođe i ekrana na kojem se nalaze odgovori koje daje veštačka inteligencija.

Rad je na izložbi postigao visok nivo interakcije, jer većina ljudi koji dolaze u muzej zaista odgovore na to pitanje, a jedan je glasio: "Preživeti", zaključio je Naskovski.

(Telegraf.rs/Tanjug)