Izložba o manastiru Gračanica večeras u Domu kulture

Postavka se sastoji od 56 različitih, većinom neobjavljivanih razglednica i fotografija, koje su nastajale od kraja 19. do druge polovine 20. veka

Izložba pod nazivom "Manastir Gračanica na starim razglednicama i fotografijama" autora Marka Markovića, biće svečano otvorena večeras u Galeriji Doma kulture Gračanica, a postavka se sastoji od 56 različitih, većinom neobjavljivanih razglednica i fotografija, koje su nastajale od kraja 19. do druge polovine 20. veka.

Ti materijali prikupljeni su u Državnom arhivu Srbije, Arhivu Jugoslavije, Istorijskom muzeju Srbije, Narodnom i Etnografskom muzeju u Beogradu, kao i Narodnoj biblioteci Srbije, a dobijeni su i od kolekcionara sa prostora Kosova i Metohije, saopštio je Dom kulture.

Preporučujemo

U predgovoru kataloga, autor izložbe i direktor Arhiva KiM - Marko Marković, piše da se još jedna ustanova kulture od nacionalnog značaja, Arhiv Kosova i Metohije vratila u svoj zavičaj, nadomak Prištine nakon 22 godine izgnanstva.

"Svesni da ukoliko ostanemo bez pisanih svedočanstava, biće sve teže očuvati vekovnu nit našeg naroda i njegove kulturne riznice. Uprkos trajnim ožiljcima koje je donelo izgnanstvo, povratak ustanove iznova je raširio jedra elana i entuzijazma te Arhiv nastoji da vrati svoj nekadašnji renome i sebe učini vidljivim i prepoznatljivim na prostoru KiM", piše u katalogu izložbe.

Marković navodi da je temu izložbe nametnuo veliki jubilej koji je prošle godine proslavio manastir Gračanica - 700 godina postojanja manastira.

"Od kada je sazidan predanošću neimara i darovitošću ktitora, predstavljao je neiscrpnu inspiraciju umetnicima i pesnicima. Oni su, veoma nadahnuti božanskom lepotom Milutinove zadužbine, četkicom oslikavali najbolje radove a perom ispisali najlepše stihove", navodi Marković u predgovoru.

Pokrovitelji izložbe su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Grad Priština, a Arhiv Kosova i Metohije u cilju očuvanja istorijske i kulturne baštine na KiM, pokrenuo je niz aktivnosti kao prikupljanje, čuvanje i sistematizaciju građe na prostoru svog delovanja.

Projekcija filma „Peto pismo Hilde Dajč" sutra u Gračanici i Prizrenu

Projekcija dokumentarnog filma „Peto pismo Hilde Dajč" reditelja Ivice Vidanovića biće održana sutra u Gračanici i Prizrenu, saopštio je Muzej žrtava genocida, koji je koproducent projekta, uz kompaniju Telekom Srbija.

Projekcija filma i prateća tribina “Kozara 1942" održaće se u Bogosloviji u Prizrenu u 12 sati i u velikoj sali Domu kulture „Gračanica“ u 19 sati.

Na predstojeću projekciju tog polučasovnog filma poziva i Bogoslovija Sveti Ćirilo i Metodije, koorganizator umetničkog događaja na Kosovu i Metohiji.

Dokumentarno-igrani film „Peto pismo Hilde Dajč" premijerno je prikazan 27. januara u Mts Dvorani u matine projekciji, a nalazi se već na YouTube kanalu Muzeja žrtava genocida.

Uskoro će biti preveden na engleski jezik.

Tokom ove nedelje film će biti prikazan u programu Radiotelevizije Srbije kao TV premijera.

Radnja filma prikazuje sudbinu jevrejske devojke Hilde Dajč, na neki način srpske Ane Frank, u okupiranom Beogradu, njenu požrtvovanost i hrabrost, odlučnost da pomogne svojim sunarodnicima u koncentracionom logoru po cenu sopstvenog života.

Iza Hilde Dajč ostala su četiri pisma neprocenjive istoriografske vrednosti, a koja svedoče o životu i smrti u logoru na Starom Sajmištu.

Njeno „peto pismo" je "napisano" 80 godina kasnije i upućeno je svima nama - da se setimo i ne zaboravimo herioine naše prošlosti.

Projekciju filma prati predavanje „Kozara 1942“ koje će održati kustos Muzeja žrtava genocida istoričar Bojan Arbutina.

Predavanje će biti posvećeno kozaračkoj epopeji iz 1942. godine kada je srpski narod doživeo jedno od svojih najvećih stradanja u svojoj dugoj istoriji.

Uz istorijski osvrt na vreme, mesto i kontekst stradanja, predavač će provesti slušaoce kroz predele Bosanske krajine tokom Drugog svetskog rata, identifikovaće glavne istorijske procese, zločince i žrtve i upoznaće zainteresovane sa stradanjem srpskog naroda na prostoru takozvane Nezavisne države Hrvatske.

(Telegraf.rs/Tanjug)