Stiven Fraj pozvao Britanski muzej da vrati statue Partenona u Atinu: Kao da ste Parizu uzeli Ajfelovu kulu

Postoji „dobitno“ rešenje za vekovnu debatu o vlasništvu nad skulpturama Partenona koje su 1802. iz Atine donete u London

Uklanjanje skulptura Partenona iz Atine bilo bi slično uklanjanju Ajfelove kule iz Pariza ili Stounhendža iz Solsberija, rekao je Stiven Fraj, pozivajući na povratak klasičnih grčkih skulptura u njihovu zemlju porekla.

Glumac i pisac, koji se zalaže za vraćanje skulptura koje se čuvaju u Britanskom muzeju u Londonu, rekao je da postoji „dobitno“ rešenje za vekovnu debatu o vlasništvu nad skulpturama Partenona. On je pozvao na kulturno partnerstvo u okviru kojeg bi drugi neverovatni grčki artefakti bili izloženi u Velikoj Britaniji po prvi put.

Preporučujemo

- Uklanjanje skulptura Partenona može se uporediti sa uklanjanjem Ajfelove kule iz Pariza ili Stounhendža iz Solsberija - rekao je Fraj.

- Mislim da ovo poređenje govori o kulturnom značaju skulptura Partenona, koje su neizbrisivo evokativan simbol grčkog nasleđa i identiteta.

- Želim da Britanski muzej nastavi sa svojom ulogom 'muzeja sveta', izlažući veličanstvene grčke artefakte kao deo rotirajućih eksponata. Ali skulpture Partenona moraju biti ponovo ujedinjene - trajno - u Atini.

Frajevi komentari su usledili uoči izjave Britanskog muzeja da je bio uključen u konstruktivne razgovore sa grčkom vladom o sudbini mermernih skulptura. Muzej je u sredu rekao u saopštenju:

- Javno smo rekli da aktivno tražimo novo partnerstvo sa našim prijateljima u Grčkoj i dok ulazimo u novu godinu konstruktivni razgovori su u toku.

Partenon, koji se nalazi na Akropolju u Atini, završen je u petom veku pre nove ere kao hram boginje Atene, a njegovi ukrasni frizovi sadrže neke od najboljih primera antičke grčke skulpture. Fraj je rekao da se izdvaja od ostalih relikvija drevne Atine „i po svojoj lepoti, statusu i pionirskom arhitektonskom uticaju“.

Skulpture su kontroverzno uklonjene tokom turske okupacije 1802. po nalogu lorda Elgina, londonskog ambasadora, i donete u Britaniju. To što su antikviteti zadržani u Britanskom muzeju Atina je nazvala nezakonitim i „suprotnim moralnim principima“.

Fraj je rekao:

- Friz i metopa oživljavaju grčku istoriju, mitove i legende koje plene ljubitelje klasične antike poput mene. Ne samo da verujem da one s pravom pripadaju Grčkoj, već zar ove zamršeno izrezbarene skulpture ne bi bile još više zadivljujuće kada bi se ponovo ujedinile kao jedno umetničko delo u Muzeju Akropolja?

Fraj je pristalica projekta Partenon, grupe za kampanju koju je osnovao grčki magnat Džon Lefas, a kojom predsedava bivši ministar kulture Ed Vaizej, koja se zalaže za takvu kulturnu razmenu između Grčke i Velike Britanije. Oni nude kulturnu razmenu i rotirajuće izložbe, te nude da ekstremno poznati i važni artefatki, poput upečatljive zlatne pogrebne maske Agamemnona ili legendarne Nestorove čaše, budu u nekom trenu izloženi u Londonu.

Anketa YouGov-a koju je naručio Partenon projekat pokazuje da većina Britanaca (53%) veruje da skulpture Partenona treba da budu vraćene u Grčku, dok je četvrtina (24%) izjavila da im ne smeta ni u jednom slučaju. Od onih koji su se protivili povratku, 42% je reklo da bi se predomislilo ako bi Britanskom muzeju zauzvrat bili pozajmljeni drugi jedinstveni grčki artefakti.

Proteklih godinu dana predsednik Britanskog muzeja Džordž Ozborn vodi razgovore sa grčkim premijerom Кirijakosom Micotakisom o mogućem vraćanju mermernog blaga. Ali Zakon o Britanskom muzeju iz 1963. sprečava Britanski muzej da odustane od spornih predmeta (što takođe uključuje značajan broj beninskih bronzanih predmeta), osim u veoma određenim okolnostima. Ranije ovog meseca, Riši Sunak je odbacio promenu zakona.

- Vlada Velike Britanije je nekoliko puta istakla da je odluka o budućnosti skulptura Partenona stvar poverenika Britanskog muzeja. Znači da su poverenici slobodni da donesu odluku - rekao je Fraj.

- Ne smemo da se zaglavimo u sporovima oko definicija vlasništva. Takođe se moramo odmaknuti od cikličnih diskusija o tome da li je lord Elgin bio heroj ili negativac. Na kraju krajeva, ovo nas nikuda neće odvesti - zaključio je pisac i glumac.

(Telegraf.rs/Guardian)